LESKOVAC
U Narodnom muzeju premijerno je prikazan dokumentarni film „zaCRTANO“ Nebojše Ilića Ilketa, posvećenog trideset godina rada Leskovačke škole stripa „Nikola Mitrović Kokan“. Ova premijera je kruna obeležavanja trodecenijskog rada ove škole, tokom koje je bilo više dešavanja tim povodom, kao što su razne festivalske aktivnosti, javni časovi crtanja stripa…
Leskovačka škola stripa „Nikola Mitrović Kokan“ počela je sa radom 29. maja 1995. godine, kada su u prostorije tadašnjeg Doma kulture „Žika Ilić Žuti“ predavači Nikola Mitrović Kokan i Mija Kulić ušli sa oko 60 učenika svih uzrasta. Dokumentarni film je počeo da se snima upravo na obeležavanju 30. rođendana, da bi premijeru doživeo na 31. rođendan. Autori filma su Nebojša ilić Ilke i Marko Stojanović. Film donosi pregled razvoja škole stripa, međunarodnih priznanja i generacija autora koje su kroz nju prošle. Projekat je podržao Grad Leskovac u okviru konkursa za sufinansiranje projekata iz kulture za 2025. godinu. Snimanje filma počelo je simbolično pre tačno godinu dana, 29. maja 2025. godine, na 30. godišnjicu Škole stripa, a opet simbolično je, na 31. godišnjicu, bio premijerno prikazan.
„Moram da se zahvalim Marku Stojanoviću, malom Andreji i Miji Kuliću, koji su dali sve od sebe da napravimo ovu priču“ kaže Ilić i dodaje da lično smatra da je priča lepa i dragocena ne samo za Leskovac, nego i za ceo Balkan.
„Namera nam je da film promovišemo na festivalima širom regiona i tako promovišemo umetnost Leskovca i mog Vlasotinca. Za potrebe filma sam zamolio Marka da škola izađe iz Leskovca, iz toga je proizašlo da smo napravili javni čas crtanja ne samo u Leskovcu, gde se održavao do sada, nego i u Vlasotincu, Turekovcu i Babušnici. Meni je ovo prvi put da za saradnike imam ljude koji su se stopostotno dali u celoj priči. Do sada sam mahom sve sam radio, ali ovde sam zaista prijatno iznenađen. Poruka filma nam je da ono što je nekad bio Mija, sada je Marko, a vremenom će to biti andrej, dakle škola nastavlja da živi i deluje. Dakle, na mladima svet ostaje, a ostalo preporučujem publici da vidi u filmu.“
Marko Stojanović pojašnjava da, kada je krenuo u dogovor sa Ilketom, već imao ideju šta želi u dokumentarcu.
„Ali, obratio sam se čoveku koji zna to da radi, ali sam znao i kako radi. Imali smo neko međusobno poštovanje i mogao sam da se usudim da ga zamolim za saradnju.“
I Stojanović i Ilić ističu da su prezadovoljni saradnjom, kao i da nisu imali apsolutno nikakav problem tokom zajedničkog rada.
