O rodno specifičnim rizicima klimatskih promena u seoskim naseljima

VALJEVO-LESKOVAC

Valjevski ogranak Evropskog pokreta u Srbiji u okviru projekta “U susret klimatskoj pravdi” organizovao je u selu Žabari pored Valjeva radionicu “Rodno specifični rizici klimatskih promena u seoskim naseljima”. Razgovaralo se sa desetak meštanki Žabar na temu klimatskih promena zasnovanih na klimatskoj pravdi i rodno odgovornim principima. Sagovornice su govorile o problemima života na selu bez vode, uz konstataciju da problem vodosnabdevanja treba da reši lokalna samouprava dovođenjem gradskog vodovoda. Pritom je rečeno i da Žabari leže na velikom rezervoaru vode, a da žitelji udruživanjem više domaćinstava i bušenjem zajedničkih bunara mogu da reše višegodišnji problem. Na radionici su doneti su i zaključci koji će biti sastavni deo preporuka koje će se dostaviti donosiocima odluka na lokalnom nivou za kreiranje lokalnih javnih politika vezanih za ovu oblast, pogotovu što se radi i o temi o kojoj se nedovoljno govori u ovdašnjoj javnosti.

Slavica Pantić, koordinator projekta “U susret klimatskoj pravdi”, primećuje da se meštani Žabara već suočavaju sa klimatskim promenama koje nas sve zajedno tek očekuju, a to je nedostatak vode.

Kroz razgovor sa meštankama sela Žabari dobijen je i podatak da selo broji 240 domaćinstava. Samo 15-ak kuća priključeno je na seoski vodovod “Prskavac” sa kojim, za razliku od prethodnih godina, ove godine nije bilo problema. Deo sela se snabdeva i preko vodovoda Krčmar-Dračić, koji uglavnom nema vodu, pa se cisternama snabdevaju “gde i kako znaju”, da je JKP “Vodovod Valjevo” preuzeo raniji seoski izvor “Vrelo” i da sada imaju vodu jednom nedeljno. Meštanke naglašavaju da je, s obzirom na to da je održavanje domaćinstva, kuvanje i pranje njihov posao, vrlo teško živeti bez vode, održavati domaćinstvo, prati veš na ruke i pojiti stoku kada vode nema. Ručno pranje veša oduzima mnogo vremena i to je u neku ruku ponižavajuće, jer kao da živite u 15. veku. Deca koja ovde žive od malih nogu su naučila da sa sobom nose flašice sa kupljenom vodom, kao i da mladi napuštaju selo zbog nedostataka normalnih uslova za život.

Učesnice radionice smatraju da njihove probleme treba da reši lokalna samouprava dovođenjem gradskog vodovoda u selo. Kažu da nisu spremne da se uključe kao akteri u rešavanje problema vodosnabdevanja, kao i da nisu spremne da se aktivno uključe ni u rešavanje drugih problema sa kojima se suočavaju u Žabarima, misleći pritom pre svega na putnu infrastruktru i kamenolome. Po njima je za seosku sredinu neprihvatljivo i nemoguće da se žene bave javnim poslovima.

Voditeljka radionice Zorica Vuković smatra da bi deo problema koje meštani Žabara imaju sa vodm mogao da se reši udruživanje više domaćinstava i bušenje zajedničkih bunara, s obzirom na činjenicu da selo bukvalno leži na velikom rezervoaru vode, koja je na dubini od 80 do 100 metara.

„Najveći teret posledica klimatskih promena upravo trpe žene i zato je nužno razviti klimatsku otpornost žena. Nedostatak vode utiče na kvalitet života i zdravlje ljudi. To stanje i taj problem ostavlja velike posledice i na biljni i životinjski svet, a stvara se i šteta na materijalnim dobrima, infrastrukturi, kućama i putevima. Lično sam imala priliku da posetim jedno domaćinstvo u Žabarima, u kojem ima dvoje male dece i jedan jako bolestan član domaćinstva, koji zahteva posebnu negu. To domaćinstvo je u julu bilo bez vode mesec dana, a da lokalne vlasti nisu nijednom dostavile cisternu vode za piće, već su se morali sami snalaziti za vodu za svoje domaćinstvo i napajanje stoke. Suša i nestašica vode ove godine posebno se odrazila i na loše prinose u poljoprivrednim kulturama.”

Tokom radionice bilo je reči o globalnom okviru klimatskih promena, a učesnicama je pojašnjen i način kako sve to utiče na našu zemlju, odnosno kako preko nacionalnog nivoa dolazi na lokalni nivo. Predstavljen je pojam klimatskih promena i predočeni su uzroci i  posledice ove pretnje i izazova sa kojima se suočava i bori cela planeta, kao što su povećanje temperature, suše, šumski požari, zagađenje, nedostatak vode i drugi zabrinjavajući faktori. Ukazano je i na napore zemalja članica Ujedinjenih nacija i Evropske unije u sprovođenju sve značajnijih akcija i mera na polju klimatske politike, sprovođenjem starategija niskougljeničnog razvoja, kao i na potrebu solidarnosti između bogatih i siromašnih zemalja.

Iako se smatra i tretira planternim problemom, opšti zaključak je da jako važnu ulogu u borbi za ublažavanje klimatskih promena imaju lokalne zajednice. Efekti promena klime dešavaju na lokalnom nivou i zavise od karakteristika i kapaciteta lokalnih zajednica. Zato je i neophodno pojačati aktivnosti na podizanju svesti o uzrocima i posledicama koje klimatske promene donose.

Radionica “Rodno specifični rizici klimatskih promena u seoskim naseljima” u organizaciji Evropskog pokreta u Srbiji – Valjevo, kao podrška reformama u zaštiti životne sredine, održana je u sklopu aktivnosti drugog ciklusa programa “Eko sistem”, koji sprovode “Mladi istraživači Srbije”, a uz podršku Švedske.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare