LESKOVAC

Kardiologija u Srbiji ne zaostaje ni jedan dan za svetom . Stanje medicine jedne zemlje upravo se ogleda kroz najmodernije intervencije u medicine,  a to je, što se tiče kardiologije, upravo interventna kardiologija. O tome razgovaramo sa dr Dejan Đokićem mladim internistom leskovačke Opšte bolnice,   koji se bavi interventnom kardiologijom.

JUGpress: – Šta  podrazumevate pod interventnom kardiologijom?

Đokić: – Interventna kardiologija je veoma mlada grana kardiologije. U svetu priča sa interventnom kardiologijom počinje sa nemačkim lekarom Andreasom Grincigom koji je 1977. godine uradio prvu perkutanu koronarnu intervenciju, odnosno prvu balon dilataciju krvnog suda srca. Deset godina kasnije ugrađen je i prvi stent.

JUGpress: – A stent je ustvari…?

Đokić: – Stent je uređaj koji se koristi za održavanje fizioloških vrednosti lumena cevastih organa, u ovom slučaju krvnih sudova srca. Može biti izrađen od metala ili biorazgradivih materijala. U poslednje vreme se koriste takozvani stentovi obloženi lekom koji su najnovija generacija stentova koji se pođednako koriste u svetu kao i kod nas. Gotovo da se prestalo sa ugradnjom starih metalnih stentova u našoj zemlji zato što se trudimo da pratimo svetske tokove najmodernije medicine. Najmodernija generacija stenta koristi platformu od kobalt –hromijuma na kojoj se nalazi polimer koji polako u toku 6 meseci otpušta lek koji deluje antiproliferativno, odnosno sprečava ponovno suženje na mestu gde je stent implantiran. To znači da ako neko dobije infarkt srca biće jednako lečen bilo da se nalazi u Americi, Nemačkoj ili Srbiji.

JUGpress: – Kakav je postupak prilikom koronarografije?

Đokić: – Intervencija počinje kada lekar ubrizga lokalni anestetik u predeo prepona ili zgloba šake. Kroz otvor na arteriji postavlja se uvodnik sa žicom na koju se navlači kateter. Kateter se pozicionara na sam otvor krvnog suda srca, kroz kateter se ubrizgava kontrastno sredstvo uz pomoć koga se vrši fluoroskopija rendgen zracima i prave snimci. Dobra stvar je što se nakon snimanja tj .dijagnostičke procedure može preći u terapijsku procedure, kada se specijalnom žicom probija tromb i na tom mestu u nastavku procedure implantira stent. Sve se to radi pod velikim pritiskom ( 16-20 atmosfera) balona nosača stenta koji razbija masne naslage, širi krvni sud i rekanališe protok. Nakon toga balon se izvlači a stent ostaje za stalno.

JUGpress: – Šta je to koronarna bolest ?

Đokić: – To je ustvari naziv za grupu bolesti srca koje nazivamo ishemijskim bolestima, a nastaju usled smanjenog protoka krvi kroz srčane arterije. Ako dođe do potpunog začepljenja krvnog suda nastaje srčani infarkt . Ako takvo stanje traje duže od jednog sata dolazi do izumiranja srčanih ćelija i na tom mestu se kasnije formira ožiljak. Najčešći uzrok je ateroskleroza arterija, formiranje fibroznog plaka i nagomilavanje masnoća-holesterola ispod njegove površine. Kada je suženje ispod 70% najčešće ne dovodi do simptoma, ali kad je veće od 75% obično je povezano sa anginom pektoris.

JUGpress: – Kako nastaje infarkt?

Đokić: – Pucanjem upravo ovakvog plaka dolazi do izlivanja trombotičnog materijala u lumen krvnog suda nakon čega dolazi do slepljivanja trombocita i stvaranja tromba. Tada može doći do kritične stenoze 75-99% ili potpune stenoze( suženja) od 100% kada nastaje potpuno zapušenje krvnog suda.To je ustvari ono što mi u medicine nazivamo akutnim koronarnim sindromom ili infarktom srca.

JUGpress: – Kako to pacijenti mogu da osete?

Đokić: – Najčešći simptom je bol u predelu grudnog koša, ređe u stomaku ili leđima. Obično je tupog karaktera u vidu pritiska, stezanja ili pečenja. Često se širi u  vrat, donju vilicu i ruke, praćen je osećajem straha i hladnim preznojavanjem. Dužina trajanj je jako bitna- ako traje duže od 10 minuta obavezno se treba javiti lekaru, hitnoj pomoći ili urgentnom centru. Jako je bitno vreme od početka bola do otvaranja krvnog suda. Ako je manje od jednog sata u potpunosti dolazi do izlečenja odnosno nema posledica. Sa svakim minutom duže dolazi do postepenog odumiranja dela srca.

JUGpress: – Kako se leči?

Đokić: – Leči se na dva načina. Lekovima koji razbijaju tromb  i mehanički probijanjem tromba žicom iIi implantacijom stenta. Efikasnost lečenja lekovima je oko 70% uz veliki rizik od krvarenja u bilo kom delu organizma, dok je uspešnost koronarnom intervencijom preko 99% uz naravno znatno manji rizik od krvarenja ili drugih komplikacija.

JUGpres: – Da li se takve metode primenjuju u našoj bolnici?

Đokić: – Priča počinje 2013. Godine kada smo uz pomoć profesora iz Beograda pre svega KBC Zemun i Kliničkog centra Srbije počeli najpre sa snimanjem a nakon toga i sa ugradnjom stentova. Naravno ne treba zaboraviti ogromnu ulogu za samo dobijanje aparata od strane rukovodstva bolnice, a pre svega svakodnevno angažovanje dr Aleksandra Stankovića i podršku za razne edukacije iz ove oblasti . Svako od nas je proveo po godinu dana na edukaciji u Nišu, Zemunu i Kliničkom centru Srbije gde smo radili i dežurali sa svetski priznatim profesorima iz ove oblasti kao što su prof Aleksandar Nešković , prof Branko Beleslin, prof Goran Stanković radeći najkompleksnije procedure. Nakon toga su oni i još mnogi drugi dolazili još 2 godine svake nedelje i podučavali nas raznim tehnikama. Do sada smo u angiosali uradili skoro 6000 procedura za ukupno 8 godina postojanja, što u prevodu znači 600-800 procedura godišnje. Što se tiče komplikacija vezano za ovu oblast u svetu taj procenat iznosi 0,1% (1 na 1000 procedura), a kad je reč o akutnom infarktu 4.8%. Kod nas je ta brojka znatno manja koliko se ja sećam imali smo samo dve komplikacije za 6000 procedura, tako da je ta procedura potpuno bezbedna za naše pacijente.

JUGpress: – Da li možete sa nama da podelite neke zanimljive događaje iz prakse?

Đokić: – Kada se radi o akutnom infarktu svi su pacijenti uplašeni za svoj život jer je to jedno od najdramatičnijih stanja u medicini. Ne postoji ništa lepše nego kada pacijent stigne na vreme i vi za 5 minuta otvorite krvni sud , spasite mu život i vratite osmeh na licu. To je nešto što je neprocenjivo i naša najveća satisfakcija. Sećam se jednog slučaja kada je jednoj pacijentkinji iz koronarne jedinice ustanovili najtežu komplikaciju prilikom infarkta srca – disekciju glavnog stabla. Sa dr Goranom smo zvali KC Niš i dobili odgovor da to u NIšu nema ko da uradi. Naravno do Beograda ne bi preživela pa smo morali hitno da uradimo intervenciju i spasili joj život. Ona i danas dolazi na redovne kontrole i oseća se dobro. Naravno bilo je i zanimljivih situacija kada su pacijenti mislili da im ugrađujemo stent u nogu umesto u srce, ili čak se dešavalo da se uspavaju tokom procedure.

JUGpress – Da li ste prestajali sa radom u toku korona krize?

Đokić: – Mogu sa ponosom da kažem da ni u jednom trenutku nismo prestajali sa radom hitnih stanja tj akutnih infarkta , jedino kada se radilo o kvaru aparata što je ukupno trajalo nekoliko dana. Uspeli smo da u oku krize sa koronom iako je značajan deo našeg osoblja angažovan u Kovid bolnici uključujući lekare i medicinske tehničare. Neki su imali i teže oblike infekcije korona virusom, ali smo uspeli da to prebrodimo i nastavimo sa zbrinjavanjem naših pacijenata.

JUGpress: – Koliko vas lekara je trenutno u sali?

Đokić: – Pored dr Gabrijele Stojković i mene, na specijalizaciji je još dvoje mlađih kolega dr Nikola Kocić koji bi uskoro trebao da završi specijalizaciju i edukaciju u KCS i dr Jelena Stojanović koja je na početku specijalizacije ali koja već 2 godine samostalno  radi intervencije. Jako je bitno da imamo dovoljan broj obučenih lekara  i medicinskih tehničara koji su nam jako dragoceni. Voleo bih da za 2-3 godine bude 5 lekara, uz nas četvoro i povratak dr Gorana Stoiljkovića. Tada bi imali tim koji bi 24h ,7 dana u nedelji , bio pripravan za akutne infarkte, pri čemu bi značajno unapredili usluge našim pacijentima. Sa druge strane bi značajno olakšali dežurstva ostalim kolegama koji se ne bave kardiologijom, a koji moraju da satima tokom dežurstva budu pored pacijenta dok prima fibrinolitičku terapiju. I ne samo to – istovremeno bi mogli da razvijamo i ugradnju pejsmejkera i nekih drugih metoda invazivne kardiologije.

JUGpress: – Šta je bitno da pacijenti nakon ugradnje stenta znaju?

Đokić: – Jako je bitno da poštuju preporuke lekara koji su radili intervenciju.Lekove koje uzimaju nakon toga je neophodno da uzimaju na vreme bez prestanka kako ne bi došlo do tromboze stenta. I ne samo tih lekova , već i ostale terapije za snižavanje holestorola, krvog pritiska , srčanih aritmija itd. Ne sme da dođe do opuštanja pacijenata jer implantacija stenta u jednom segment arterije ne znači da će se suženje pojaviti na drugom delu I ponovnog infarkta srca. Tako da je jako bitno da se prate preporuke lekara.

JUGpress : – Šta biste poručili mlađim kolegama?

Đokić: – Mnoge kolege su otišle u inostranstvo, ja nisam za to jer smatram da I ovde ima puno dobrih stvari  I nemam nameru da idem iz ovog grada. Ono što bi mi kao zajednica mogli da učinimo za naše građane to je apsolutna orijentacija primarnoj prevenciji. To znači uključenje već školskih ustanova za formiranje zdravih navika i promociju zdravlja građana , a naravno i nas  medicinskog osoblja  i medija u edukaciji i širenju ovakvih znanja, naročito Doma Zdravlja koji čini mi se da malo zaostaje  za tim.