LESKOVAC

„Stanje u našoj državi može se najbolje uporediti sa stanjem u prosveti“ rekao je Dragan Stošić, predsednik Gradskog odbora Narodnog pokreta Srbije, dodajući da „ništa bolje nije ni u ostalim sistemima države (pravosuđe, zdravstvo, ekonomija, ekologija..). Zadatak koji nam je dodeljen je vaspitanje i obrazovanje budućnosti ove zemlje, nečega najvrednijeg što ova zemlja ima, a to su naša deca. I taj najvredniji resurs ove zemlje svake godine sve manje želi da ostane u domovini.“

Stošić je na konferenciji za medije koji je ova stranka sazvala povodom početka školske godine ocenio to što naš region i grad imaju najniža prosečna primanja u državi primorava stanovnike da zbog egzistencije svojih porodice posao potraže mnogo severnije od našeg regiona.

„Tako imamo slučaj da se u Beogradu grade nove škole, dok u Leskovcu više osnovnih škola su na ivici da izgube status samostalni škole i da se moraju pripojiti najbližoj većoj školi. Istu sudbinu očekuju tri srednje škole u našem gradu, Hemijsku, Poljoprivrednu i Školu za tekstil i dizajn, jer je pitanje hoće li uspeti da oforme dovoljan broj odelenja. Koliko god bili entuzijasti, prosvetii radnici vode tešku i neranopraviu bitku sa vrednostima koje promovišu današnji mediji sa nacionaliim frekvencijama. Od jutarnjeg programa do kasnih sati rialiti programa, promoviše se netolerancija, targetiranje svih koji su drugačiji ili imaju drugačije mišljenje od onoga koji je sveznajući i sveprisutan na nacionalnim kanalima. Parola koja je postala zvezda vodilja „snađi se“ (u prevodu – prevari, slaži, lažno obećaj…) vlada i među mladima, jer su je preuzeli od društva u kome žive i odrastaju.“

Stošić smatra da se zbog toga i dešava u školama vršnjačko nasilje i prema nastavnicima od strane učenika i roditelja, jer se lako usvajaju modeli koje svakodnevno emituju sa ružičastih frekvencija.

„Zato možemo da za početak nove školske godine usvojimo rudarski pozdrav (nećemo danas o rudarenju) i roditeljima, učenicima i prosvetiim radnicima uputimo jedno veliko SREĆNO!“

Obratio se i Ljubiša Mladenović, predsednik novoformiranog Odbora za za prosvetu GrO NSP, koji smatra da je prvenstveni zadatak vratiti dostojanstvo i ugled u društvu prosvetnim radnicima i prosveti u celini.

„Problemi su mnogobrojni i samo se gomilaju, a prosveta i prosvetni radnici ne mogu sami da poprave sve anomalije u društvu. Država je ta koja treba da se bavi kreiranjem ambijenta u kome će se ceniti rad, uspeh i veštine koje poseduje pojedinac, a kada se to desi mi ćemo sve to implementirati u obrazovanju. Država treba da stvori sistemska rešenja kako bi se omogućilo objektivno kadriranje, kako u prosveti, tako i u drugim oblastima, a ne da promoviše stranačko zapošljavanje, bez neke velike provere ostalih kriterijuma, a ova pojava je uzela toliko maha da se više skoro niko i ne može zaposliti u državnim službama ako nema partijsku knjižicu vladajućih stranaka. U situaciji kada svake godine imamo sve manji i manji broj novoupisne dece u školama, nešto zbog pada nataliteta, ali mnogo više zbog velike migracije stanovništva prema Beogradu i prema inostranstvu, najčešće prema razvijenim zemljama evropske unije, naravno da se sada javlja i veći broj tehnoloških viškova u prosveti, koji treba na neki dostojanstven način da se reši, a ne pretnjama otkazima nastavnicima koji rade u obrazovanju čak i više od 20, 30 godina.“

Mladenović primećuje i da se nabavka besplatnih udžbenika za sve učenike osnovnih škola u Republici Srbiji trenutno radi stihijski, bez ikakve strategije, na nivoima nekih lokalnih samouprava.

„Upućujemoi jedan očajnički apel roditeljima i učenicima, da više teže znanju nego ocenama i nerealno visokom uspehu, a to je iz razgovora sa kolegama veoma čest slučaj. Mi u Narodnom pokretu Srbije želimo da stvorimo društvo pismenih i obrazovanih pojedinaca, koji imaju svoje kritičko mišljenje, a sa takvim Ijudima se ne može lako manipulisati.“

Ana Đorđević, članica Odbora za za prosvetu GrO NSP, ukazala je na tendenciju da se iz nastanih planova i programa izbace svi opšteobrazovni predmeti, koji služe da se stvori neki osnovni minimum kulture kod ljudi.

„To što se trenutno pokušava je mač sa dve oštrice, jer učenici neće imati razvijen osećaj za prave vrednosti. Tačnije, različite nauke spadaju u opšte obrazovne probleme. Čuli smo da hoće da izbacuju filozofiju, sociologiju, psihologiju, čak i, možda, engleski kod konobara!? Neko je smislio da na osnovu profila sintetiše neke predmete u okviru tog profila, a tu ima dosta nedostatika, ne može tek tako da se igrate sa društvenim i prirodnim naukama.“

Dragan Stošić kaže da će biti apsurdnih situacija.

„Imate dve godine na farmaciju, a na upis na hemiju ili farmaciju na fakultetu polažete matematiku… Ovi predmeti će biti prebačeni u izborne, ali ipak se mora prepoznati i povezati gde, šta i kako…“

Draga Stošić je prokomentarisao i najavu da će se do kraja godine prosvetnim radnicima priznati status službenih lica.

„To je tražio sindikat još pre 15 godina… Došli smo dotle da dođe neko da te bije u školi i ti ne smeš ništa da mu kažeš… Problem koji imamo je što se stalno traže neke veće ocene za đake, ali se, recimo ja, trudim da im objasnim da im veća ocena ništa neće značiti u našem i bilo kome drugom privatizovanom društvu, jer će poslodavac da im traži da nešto znaju, da znaju rade svoj posao…“

Govoreći o iskustvu u prosveti u drugim državama Stošić je pomenuo Finsku.

„Oni kad obrazuju kadar koji treba da predaje učenicima posebnu pažnju obraćaju i na to da ih nauče kako da prenesu znanje. Znate, jedno je da posedujete znanje, a sasvim drugo je da ga prenesete mlađoj populaciji. Oni koji to ne umeju mogu da se prave privatnim biznisom, da budu naučnici, itd., ima mesta i za njih, ali je jako važno znati preneti znanje.“ (kraj) IS/LJS