LESKOVAC
Šefica odborničke grupe Nove Srbije u Skupštini grada Leskovca Ljiljana Božuta u intervjuu za leskovački nedeljnik Nova Naša reč kaže da ta stranka nije u vlasti smao zarad vlasti i ističe da je njihov doptinos u rešavanju problema gradjana značajan.
http://novanasarec.org.rs/index.php/2016/08/24/nova-srbija-nismo-u-vlasti-zarad-vlasti/
NNR: .Već dva izborna ciklusa vaša stranka na izborima izlazi samostalno. Iako je Slobodan Milošević, komentarišući rezultate poslednjih izbora, rekao da je moglo i mnogo bolje, činjenica je da Nova Srbija na lokalnom nivou ne stoji loše. Kako ste to postigli?
Lj. BOŽUTA: Pre svega je presudan odnos prema ljudima. U stranci su međuljudski odnosi izvanredni,prijateljski, bez trzavica i to se sve prenosi na građane. Pretpostavljam da oni tu pozitivnu atmosferu prepoznaju i prihvataju,i u skladu s tim imaju poverenja da će se ljudi, koji se na ovaj način međusobno ophode,pozitivno ophoditi i prema njihovim problemima. I sami ste svedoci da Nova Srbija u Leskovcu nije imala nikakvu medijsku kampanju niti je pak organizovala veće javne skupove, jednostavno smo obilazili građane,predstavljali im svoje planove i od njih tražili podršku za realizaciju istih. Takođe, tu je i odnos međusobnog poverenja usled dugogodišnje saradnje,pre svega sa mesnim zajednicama na teritoriji grada, čiji je plod rešavanje velikog broja infrastrukturnih i drugih problema,što su birači prepoznali i podržali na izborima. Meni je žao što nije bilo posebnih lokalnih izbora, jer u tom slučaju ne bi trpeli gubitke zbog jake republičke kampanje, različitih brojeva na listi, boje listića, itd. Realno je Nova Srbija mogla do 8 odbornika.
NNR: Prokomentarišite sadašnji saziv Skupštine grada, čini se da je vlast dobila kudikamo jaču opoziciju nego ranije. Ima li bitnije razlike između ranijeg saziva i ovog sadašnjeg, iz vašeg ugla gledanja?
Lj. BOŽUTA: Sigurno da ima. Pre svega je tu izuzetno jača pozicija najveće stranke, a to je SNS, a zatim je i opozicija dobila na snazi promenom u odborničkim redovima. Što se Nove Srbije tiče, to nije nikakav problem već iz našeg ugla gledanja promene mogu da daju samo novi kvalitet. Naravno ukoliko su to promene na bolje, a dali će to biti tako pokazaće skupštinska zasedanja koja su pred nama.
NNR: Dugi niz godina Nova Srbija je deo vladajuće koalicije, ranije sa DS-om, sada sa SNS-om. Ima li tu principijelnosti, ipak se radi o političkim strankama koje ni malo nisu slične. Kako odgovarate na kritike da je Novoj Srbiji stalo samo do vlasti, ma sa kim je činili?
Lj. Božuta: Što se principijelnosti tiče, ne smatram da postoji suštinska razlika u osnovnim tačkama programa stranaka koje ste pomenuli, ali itekako postoji razlika u odnosu prema vršenju vlasti. Upravo iz tih razloga smo mi posle izbora 2012. godine i otišli u opoziciju, iako nam je vlast sa DS-om nuđena na tacni, jer nam je zasmetao taj odnos bez uvažavanje tuđeg mišljenja.I ne radi se ovde o uvažavanju nas kao pojedinaca već se radi o uvažavanju građana koji su te pojedince i političke stranke delegirali u Skupštinu Grada. Na kraju, Nova Srbija je kao koalicioni partner želela da deo svog programa i projekte, za koje smatramo da su od ključne važnosti za građane, pretoči u realizaciju.To se u prethodnom periodu koalicione saradnje sa DS-om nije desilo i mi nismo hteli da dalje učestvujemo u takvoj vlasti. Bili smo u opoziciji do kraja 2012.godine i odgovor na vaše pitanje je da nismo spremni da učestvujemo u bilo kakvoj vlasti zarad same vlasti.
NNR: Upravo zbog toga što ste godinama deo vlasti, nosite zasluge i odgovornost kako za dobre, tako i za loše poteze i rezultate. Šta je to čemu je vaša stranka u prethodnim godinama dala najveći doprinos?
Lj. BOŽUTA: To se ne može u potpunosti izmeriti jer smo uvek bili u koaliciji i to mahom sa jačim strankama po broju odbornika a i samim izbornim rezultatima. Ali smo itekako umeli da damo svoj doprinos u smislu konstruktivnih i kvalitetnih rešenja pojedinih problema. Pored učešća u obezbeđivanju finansija za investicije u komunalnoj infrastrukturi, da ne ostavim po strani i naše zalaganje za otvaranje novih radnih mesta putem subvencionisanja, smatram da je jedan od najvećih doprinosa Nove Srbije naše zalaganje za promenu odnosa lokalne samouprave prema poljoprivredi kao najznačajnijoj šansi razvoja Leskovca. Sada se ulaže u zaštitu poljoprivrednog zemljišta kroz izgradnju atarskih puteva i kanala za odvodnjavanje, što nije bio slučaj do pre 6-7 godina. Samo u proteklih 5 godina urađeno je gotovo 140 kilometara atarskih puteva. Takođe, prošle godine je započet trogodišnji projekat komasacije vredan preko 100 miliona dinara. U protekle 3 godine rešena je većina tzv. crnih tačaka koje su usled poplava nanosile veliku štetu poljoprivrednicima. Da vas podsetim da se ranije godinama nije ulagalo u čišćenje kanala. Sve ove investicije urađene su na osnovu projekata koje su radili naši ljudi i sa kojima se konkurisalo kod nadležnih ministarstava.
NNR: Da li ste spremni da ponesete i odgovornost za ono što je bilo loše, kao na primer racionalizacija, koja u vreme vlast DS-a nije najbolje i najstručnije sprovedena, zbog čega je gradski budžet pretrpeo ne malu štetu. Gradonačelnik Cvetanović stalno proziva prethonu vlast zbog loše sprovedene racionalizacije, osećate li se prozvanim, budući da je Nova Srbija u tome učestvovala?
Lj. BOŽUTA: Najpre bih istakla da je Nova Srbija u to vreme bila protivnik racionalizacije i upravo iz tog razloga se odugovlačilo sa njenim početkom. Međutim, vladina uredba o maksimalnom broju zapošljenih je bila jasna a želja rukovodstva najveće stranke u to vreme, a to je Demokratska stranka, je bila da se racionalizacija sprovede u rekordnom roku. Sećate se i sami tzv. “pilot projekta“ koji je u Leskovcu trebalo da bude sproveden. Nalog iz kabineta tadašnjeg gradonačelnika je bio da svi umanje broj linearno za 30% od ukupnog broja upošljenih ne ulazeći u suštinu i potrebe uprava pojedinačno. Imali smo pri kabinetu čak i savetnika koji je, kako smo kasnije saznali, bio angažovan po nekom ugovoru i on je itekako uticao na odluke kabineta vezano za racionalizaciju. Jednostavno, tu nije bilo prostora za razgovor. Ono što je moglo da se uradi je da se na krajnje korektan način, uvažavajući sve objektivne i subjektivne parametre i poštujući zakonske propise ovaj posao privede kraju. Lično smatram da su kadrovi Nove Srbije u to vreme racionalizaciji pristupili pravilno a pokazatelj za to je da je veoma mali broj ljudi, iz uprava kojima su rukovodili naši kadrovi, tužio grad a još manji broj njih se vratio na posao. Prema informacijama koje imam radi se o svega nekoliko upošljenika.
NNR: Vlasotince je, zahvaljujući vašem funkcioneru u Vlasotincu Bošku Stančiću, dobilo kompletno uređen i asfaltiran magistralni put Leskovac – Vlasotince u delu vlasotinačke opštine, u vreme kada je Velimir Ilić bio ministar za infrastukturu. Deo puta od Leskovca do granice sa vlasotinačkom opšitnom u jako je lošem stanju, da li to znači da je vlasotinački odbor Nove Srbije jači od leskovačkog?
Lj. BOŽUTA: Sa Boškom imamo izuzetne odnose i mi se ne takmičimo u tome ko je jači već se jednostavno radi o proceni koji je problem veći i važniji. Mi smo u to vreme smatrali da je za nas mnogo važnije uređivati lokalne puteve koji se po pravilu finansiraju iz lokalnog budžeta , jer su regionalni putevi ionako bili obaveza Republike, pa smo u tom smislu i nastupali prema ministarstvu koje je vodio naš lider Velimir Ilić. Setite se samo izgradnje lokalnog puta Šišince-Slavujevce i lokalnog puta Vučje-Nakrivanj.To su investicije vredne preko 166 miliona dinara, koje smo uspeli da nametnemo da ih ministarstvi finansira sa preko 95% sredstava, a složićete se, i u prethodnom periodu se pokazalo, da Grad jednostavno nikada ne bi bio u mogućnosti da finsira ovako skupe projekte za asfaltiranje lokalnih puteva.
Takođe u to vreme je, opet na našu inicijativu, urađeno ili je pokrenut postupak za izradu preko 12 kilometara asfaltnih puteva koji su devastirani prilikom izgradnje autoputa. Bilo je i drugih dogovora, recimo asfaltiranje puta Slavujevce-Miroševce u vrednosti od 20 miliona dinara, ali je preduslov za to bio da lokalna Direkcija sklopi ugovor sa izvođačem a ministarstvo kasnije preuzme dug. Iz nekog razloga rukovodstvo Direkcije za urbanizam i izgradnju iz tog perioda nije prihvatilo ovakav način finsiranja, navodeći da će zadužiti grad, što je bilo potpuno besmisleno opravdanje.
NNR: Opozicija najviše kritikuje vlast zbog nedostatka novih investicija. Zašto Leskovac nema više uspeha u privlačenju investitora, da li je odnos na relaciji Republika – grad zadovoljavajući, odnosno da li Leskovac ima podršku republičke vlasti? I da li se odnos prema jugu Srbije menja, posmatrano u dužem vremenskom periodu?
Lj. BOŽUTA: Ne bih da govorim o odnosu drugih sa Republikom. Što se Nove Srbije tiče, imamo izuzetne odnose i uvek kada su naši ljudi bili na pozicijama u republičkoj vlasti maksimalno smo to koristili i obezbeđivali investicije. Podsetiću vas na najskoriji primer iz 2014. godine kada smo uspeli da preko ministarstva građevine i urbanizma obezbedimo sredstva za priključenje 8 naseljenih mesta na vodosistem „Barje“. Radi se o tri projekta usled čije realizacije je omogućeno da zdravu pijaću vodu dobiju Veliko Trnjane, Presečina i Šainovac a stvorena je i mogućnost za priključenje Žabljana, Bunuškog Čifluka, Gornje Bunuše, Donje Bunuše i Radonjice. U tim naseljenim mestima se u ovom trenutku radovi na sekundarnoj mreži privode kraju čime je drastično promenjena slika vodosnabdevanja u vučjanskom kraju.
NNR: Koji su ključni problemi grada i da li je sadašnja vlast spremna da se uhvati u koštac sa njima?
Lj. BOŽUTA: Sigurno da je najveći problem naših sugrađana obezbeđivanje egzistencije i nezaposlenost. Ima tu i određenih infrastrukturnih problema ali se oni postepeno rešavaju. Ono što mi radimo je da pokušamo da pospešimo zapošljavanje novih ljudi i u tu svrhu izdvajamo subvenciju u isnosu od 120 hiljada dinara po novootvorenom radnom mestu. Uz to, nekoliko godina unazad obezbeđujemo i subvencije za samozapošljavanje. Takođe, kroz kontinuirano ulaganje u poljoprivredu pokušavamo da omogućimo uslove i privučemo investitore koji će tu uložiti svoj novac i na taj način angažovati određen broj ljudi. Smatramo da je ne samo poljoprivreda, u smislu setve, žetve, obrade zemljišta, itd. već i proizvodnja hrane naša razvojna šansa. A proizvodnja hrane, pored toga što zahteva direktno angažovanje određenog broja ljudi, dalje zahteva i angažovanje drugih grana privrede, u smislu proizvodnje mašina i oruđa, gde dolazi do dodatnog otvaranja novih radnih mesta. Na kraju ,problemi postoje, evidentni su, ali je evidentna i naša volja da ih na najbolji mogući način rešavamo.
NNR: Vaš komentar političkog života u gradu. Da li je u politici ostalo bar malo morala, utisak je običnih građana da prevlađuju lični interesi, pa često kažu „svi su isti“. Da li ima neke razlike, posmatrano duži niz godina unazad?
Lj. BOŽUTA: Opet ne bih govorila o drugima. Nova Srbija je stranka koja se itekako razlikuje i izdvaja na političkoj sceni. Pre svega, tu je jedan otvoreni odnos sa građanima o kome sam napred govorila. Za nas je presudan princip „otvorenih vrata“ gde su naši sugrađani, bilo kojoj političkoj opciji da pripadaju, uvek u mogućnosti da nam se obrate i da njihova reč bude saslušana. Smatramo da nismo tu da bi vladali već da odgovorno obavljamo zadatke koji nam u toku vršenja vlasti budu povereni. Sigurno da ima i onih koji se vode isključivo ličnim interesima ali je naš trajni zadatak da ih kroz rigoroznu selekciju u našim redovima nema ili bude što manje. Drugo, da nisu svi isti govori nam proteklih nekoliko godina rada aktuelne vlasti na čelu sa Srpskom naprednom strankom. Svedoci smo da je veliki broj projekata realizovan, grad je puno čistiji i morate da priznate da je izgled grada itekako promenjen u pozitivnom smislu. Takođe, po prvi put, u proteklih više desetina godina, seoske mesne zajednice su zauzele mesto koje im u sistemu lokalne samouprave i pripada .Puno se više ulaže u infrastrukturu u mesnim zajednicama, grad je preuzeo na sebe plaćanje i održavanje ulične rasvete u seoskim mesnim zajednicama, što smatram velikim uspehom ove koalicije, a i ljudi se organizuju i pomažu. Mislim da se u ovih nekoliko godina dosta uradilo na poboljšanju kvaliteta života u gradu i moj lični utisak je da je vlast mnogo bliža građanima nego što je ranije bio slučaj.
NNR: Da li su nas greške naučile nešto više o demokratiji? Da li vi delite mišljenje da se građani učlanjuju u stranke samo da bi ostvarili neki lični interes, dobili posao, rešili neki problem…
NNR: Delimično je to istina. Ljudi su opterećeni svakodnevnim problemima i nedostatkom uslova za normalnu egzistenciju i u tom smislu najverovatnije u političkim strankama vide sredstvo pomoću kojeg mogu da ostvare sopstvene ciljeve. Normalno je, donekle, da neko ima ambiciju i želi za sebe najbolje.Ono što je nedopustivo su pokušaji delovanja isključivo u ličnom interesu na štetu drugih i opšteg interesa. Ovakve primere treba saseći u korenu jer je to korov koji guši razvoj normalnog civilnog društva i svesti o opštem dobru kao nečemu što, po našem shvatanju, treba da bude visoko na lestvici prioriteta.
NNR: Imate li neku poruku za građane koji, bez sumnje, jako teško žive, nešto što nismo obuhvatili ovom pitanjima?
Lj. BOŽUTA: Ljudima bih uopšte poručila da imaju vere pre svega u sebe i da čuvaju svoje dostojanstvo, jer politika ide svojim kolosekom a ljudi ostaju jedni drugima.