BEOGRAD
Nezavisnost sudstva, odnos sudske vlasti sa izvršnom i zakonodavnom granom, kao i odgovornost sudija bile su u fokusu konferencije „Odnos sudske grane vlasti sa ostalim granama vlasti“, koju je organizovalo Društvo sudija Srbije uz podršku Saveta Evrope.
Na skupu je istaknuto da stabilnost institucija i poverenje građana zavise od toga da sve grane vlasti svoje funkcije obavljaju u javnom interesu i u okviru ustavnih nadležnosti.
Vršiteljka dužnosti šefice Misije Saveta Evrope u Beogradu Evgenija Jakumopulu podsetila je na Mišljenje broj 18 Konsultativnog veća evropskih sudija, koje postavlja standarde za odnos sudske vlasti sa drugim granama vlasti.
„Nijedna od grana vlasti ne treba da bude dominantna, svakoj mora biti omogućeno da ostvaruje svoje ustavne odgovornosti i funkcije. Za sudsku vlast to znači da treba da radi nezavisno, u skladu sa zakonom“, rekla je Jakumopulu.
Ona je naglasila da sudijska nezavisnost nije privilegija sudija, već mehanizam zaštite svih građana koji pred sudom očekuju pravično postupanje.
Predsednica Društva sudija Srbije Snežana Bjelogrlić navela je da su povod za organizovanje konferencije, između ostalog, blokade sudova i događaji nakon pada nadstrešnice u Novom Sadu. Prema njenim rečima, posebno pitanje predstavlja način na koji izvršna vlast obezbeđuje uslove za nesmetano obavljanje sudijske funkcije.
Bjelogrlić je ukazala i na verbalne napade predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti na sudstvo, kao i na pitanje odgovornosti legitimno izabranih sudija nakon eventualne promene vlasti. Ona je istakla da je stabilan status sudijske funkcije jedan od preduslova njene nezavisnosti.
Sudija Janja Roblek iz Slovenačkog sudskog društva govorila je o značaju obrazlaganja sudskih odluka i transparentnosti rada sudova. Kako je navela, sudije treba da budu otvorene za dijalog sa drugim granama vlasti i javnošću.
Roblek je ukazala i na percepciju da sudska vlast nije ravnopravna sa izvršnom i zakonodavnom, navodeći da se takav utisak, između ostalog, povezuje i sa finansijskim položajem sudija.
Javni tužilac Vrhovnog javnog tužilaštva Goran Ilić govorio je o sistemskim problemima koji, prema njegovoj oceni, utiču na legitimitet sudske vlasti. On je posebno osporio stav da veća nezavisnost sudija nužno znači manju odgovornost.
„Odgovornost i nezavisnost nisu protivnici“, rekao je Ilić, navodeći da odgovornost treba da proizlazi iz kvaliteta sudskih odluka, koje su, prema njegovim rečima, u Srbiji često neusaglašene.
Ilić je ukazao i na član 13 Pravilnika o vrednovanju rada sudija i predsednika suda. Prema njegovim rečima, kao jedan od kriterijuma stručnosti ocenjuje se da li su odluke potvrđene, poništene, ukinute ili preinačene, ali se ne uzima u obzir slučaj kada Vrhovni sud utvrdi da je sudskom odlukom povređen zakon.
„Sa stanovišta našeg sistema ovakva vrsta greške je nevidljiva“, ocenio je Ilić.
(Kraj) SP/AS