BERLIN

Nemce ne plaši toliko pandemija korona virusa, koliko ih tište ekonomska pitanja, a najviše strahuju od toga da bi politika američkog predsednika Donalda Trampa mogla da učini svet opasnijim mestom, pokazuju najnovije ankete.

Anketa nemačkog osiguravajućeg društva R+V pokazala je da se svega jedna trećina ispitanih (32%) plaši da bi mogli da obole od COVID-19, ali se istovremeno ispostavilo da je pandemija jako produbila njihova strahovanja u pogledu životnog standarda i ekonomske situacije u zemlji.

U godišnjoj anketi “Strahovi Nemaca” koju R+V sprovodi od 1992. godine, prvi put u poslednjih šest godina ponovo je u sam vrh tabele, na drugo mesto najvećih strahova, izbila zabrinutost zbog rastućih životnih troškova, i nju deli 51% ispitanih.

Građani su u anketi izrazili i druge ekonomske i finansijske bojazni. Tako se gotovo svaki drugi plaši da će nemački poreski obveznici morati da snose posledice dužničke krize u EU (49%). Procentualno najviše, sa prošlogodišnjih 35% na 48% porastao je strah od loše privredne situacije, koji se našao na trećem mestu najvećih strahova Nemaca.

Nezaposlenost je nešto što u proteklim godinama privrednog rasta nije previše brinulo stanovnike Nemačke, ali je ove godine 12% više građana nego 2019. godine, ukupno 40% ispitanih, reklo da se boje da će stopa nezaposlenosti u zemlji rasti. Upada, međutim, u oči da je samo svaki četvrti učesnik ankete rekao da se boji da bi i lično mogao da ostane bez posla.

Politikolog Manfred Šmit sa Univerziteta u Hajdelbergu, koji godinama sarađuje na proceni studija kompanije R+V, smatra da taj  raskorak na prvi  pogled deluje čudno, ali da objašnjenje leži u tome da rastuća nezaposlenost ne pogađa sve građane podjednako, pošto je korona kriza selektivno najteže pogodila određene privredne grane, kao što su tur-operateri, kulturne manifestacije ili gastronomija.

Teme sa domaće političke scene, koje su proteklih godina redovno bile pri vrhu na spisku zabrinutosti Nemaca, odreda su izgubile na značaju, pokazala je studija.

Najviše je na tabeli strahova pala zabrinutost zbog imigracije, pa je ove godine strah od dolaska stranih migranata i tenzija između stranaca i Nemaca izrazilo 44% građana, za razliku od 2019. kada kada je taj postotak iznosio 55%. I strah da država neće moći izdrži teret stranih migranata deli 44%, za razliku od prošlogodišnjih 56%.

Ispod praga od 40% pali su i strah od političkog ekstremizma (37%) i strah od terorizma (35%), pokazala je anketa.

Iznenađenje predstavlja saznanje da se svega 40% građana plaši da nemački političari nisu dorasli zadatku, što je najmanji postotak u anketama u ovom milenijumu. Profesor Manfred Šmit ocenio je da to odražava većinsko zadovoljstvo građana načinom kako se nemačka vlada nosi sa pandemijom, i da je očigledno da veći deo stanovništva misli da država i političari drže korona krizu pod kontrolom.

Gotovo nepromenjena u odnosu na prošlogodišnje istraživanje ostala je zabrinutost građana zbog ekoloških i klimatskih pblema.

U anketi je 44% učesnika reklo da se boji da će Nemačku u bućnosti sve češće pogađati prirodne nepogode i ekstremne vremenske prilike, poput suše, toplotnih talasa ili obilnih padavina. Taj strah se, pošto su kod građana splasnule bojazni vezane za unutrašnju politiku, popeo sa 13. na peto mesoi liste strahova Nemaca.

Sličan postotak građana (42%) izrazio je zabrinutost da će namirnice ubuduće imati sve više štetnih sastojaka, ali se pokazalo i da neočekivano mali postotak (40%) Nemaca veruje da će klimatske promene imati dramatične posledice za čovečanstvo.

U anketi, kojom je širom Nemačke u junu i julu ove godine obuhvaćeno 2.400 građana, kao najveći problem na listi strahova pokazala se politika američkog predsednika Donalda Trampa, i to drugi put od 2018. godine. Ta briga, pokazuje anketa, tišti 53% Nemaca.

Profesor Šmit ocenio je da je ta bojazan potpuno razumljiva. “Tramp svojom spoljnom politikom svako malo izaziva teške međunarodne zaplete. Posebno se ističu konflikti sa Kinom koji nalikuju trgovinskom ratu i trgovinski i bezbednosno-politički napadi na saveznike, uključujući i Nemačku. Uz to ide i povlačenje SAD iz međunarodnih kooperacija i konfrontacija sa Iranom”, rekao je Šmit.

Izvor: EURACTIV.rs

Foto: Pixabay