Nedostatak sitnog novca-večiti problem prodavaca i kupaca

LESKOVAC
,,Zar nemate ništa sitnije?”, ,,Ja nemam da Vam vratim” ili ,,Šta je ovo danas, svi
mi dolaze sa krupnim novčanicama od 1000 ili 2000” su rečenice koje sve češće
možemo čuti u prodavnicama, pekarama ili na trafikama. Večiti ,,rat” između
prodavaca i kupaca i večito pitanje- ko je u pravu? Da li prodavci koji objašnjenje
za svoje nezadovoljstvo kada neko hoće da manji iznos plati krupnom novčanicom
daju pričama o depozitu koji imaju za takve situacije a koji nije baš veliki ili kupci
koji upotrebe onu staru, dobru i proverenu floskulu koja glasi- ,,Moje je da platim,
njihovo je da mi vrate kusur?”.
Mišljenja su podeljena. Kao i obično, jer su podele itekako u genu srpskog naroda,
bilo da je u pitanju politika, sport ili nešto treće, kao u ovom slučaju. Međutim,
neprihvatljivo je napasti (bukvalno) verbalno nekoga ko je došao sa krupnom
novčanicom u pekaru i to u vreme kada pekara uveliko radi, tačnije oko 11 časova
prepodne (bitna informacija jer se prodavci često ,,hvataju“ za taj argument kako
im kupci dolaze sa krupnim novčanicama u cik zore, čim otvore). ,,Pa šta je ovo
danas više, pa ovo je neverovatno, danas svi sa novčanicama od 2000, pa ja da
sam Narodna banka Srbije ne bih imala više da vraćam kusur, odakle više da
vraćam? Svi ceo dan samo krupne novčanice, neverovatno, nema smisla,
stvarno”, ,,jadala“ se, doduše, veoma povišenim tonom starija gospođa u jednoj
pekari u Nišu, inače radnica pekare, dok joj se mlađa i očigledno kulturnija i
staloženija žena pravda i objašnjava zašto je ,,počinila takav greh” i došla u pekaru
sa novčanicom od 2000. ,,Pa znate, bankomat mi je tako dao, šta da radim, nisam
stigla da usitnim”, pravdala se ona, da bi na kraju uz ,,doviđenja” rekla i ,,izvinite.”
,,Na trafikama u Leskovcu (naravno, ne na svim) je slična situacija, pa tako na
jednoj od njih dobijete ,,porciju” izliva besa kada Koka-kolu od 100 dinara hoćete
da platite novčanicom od 1000, a da može i dalje od toga dokaz je jedna pekara
na Niškoj ulici gde kada date 500 dinara za sarajevsku pitu i jogurt koji koštaju
ukupno 160 dinara dobijete čuveno pitanje- ,,Zar nemaš ništa sitno?”. Često se
dešava da prodavci platnu karticu vide kao solomonsko rešenje i predlažu
kupcima da ipak plate na taj način jer je to bolje za sve (kako kažu) i daju Švedsku

kao primer jer se u Švedskoj više ni porez ne plaća gotovinom (Problem je samo
što je Srbija daleko od Švedske u svakom smislu).
Naravno da treba imati razumevanja i za prodavce, ali moraju i oni imati
razumevanja kada neko jednostavno nema ništa sitno u tom trenutku. Poznato je
da bankomati uglavnom daju novčanice od 1000 i 2000 i stoga nije u redu bacati
,,drvlje i kamenje” na nekoga kada sa krupnom novčanicom hoće nešto da plati
(Situacija takođe viđena u pekari na Niškoj ulici). Kontra-argument prodavaca i
ono što se takođe može često čuti- ,,Zar maramice od 15 dinara hoćete da platite
sa novčanicom od 1000 (ili 2000)?“. Da li su u pravu prodavci ili kupci? Biće to
večita dilema.

Đorđe Stamenković

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare