Najviše vukovaca u Leskovcu, Jagodini i Nišu

Najviše vukovaca u prošloj godini bilo je u Leskovcu (18,4 odsto), Nišu (15,6 odsto)  i Jagodini (13,9 odsto). I prethodnih godina su se te školske uprave isticale po broju vukovaca. Najmanji procenat učenika koji su poneli Vukovu diplomu bio je u Valjevu (7,9 odsto), Užicu (9,2 odsto) i Čačku (9,8 odsto), piše Euronews Srbija

Svaki osmi učenik završi osnovno obrazovanje kao vukovac. Prevedeno u brojke, prestižnu diplomu o izvrsnosti prošle godine dobila su 7.454 učenika, odnosno 12,7 odsto svršenih osnovaca.

Gledano statistički mnogi bi rekli “Srbija ima čime da se ponosi”. Međutim, mala matura i međunarodna testiranja pokazuju da nije baš tako.

Vukovci su na završnom ispitu prošle godine pokazali znanje koje je za nijansu iznad republičkog proseka, što znači da sve petice u đačkim knjižicama nisu svi opravdali na testovima iz srpskog, matematike i predmeta po izboru. Takođe, prema lošim rezultatima PISA testiranja ne bi se moglo zaključiti da u Srbiji uopšte ima odlikaša, o vukovcima da se ne govori.

Resorno ministarstvo pokušalo je da reši problem podizanjem lestvice na viši nivo za dobijanje Vukove diplome, te su krajem 2022. godine promenjeni kriterijumi. Umesto svih petica u drugom ciklusu školovanja, od petog do osmog razreda, sada je neophodno da đaci imaju zaključene sve petice od prvog do osmog razreda i diplomu sa takmičenja (najmanje jednu diplomu “Dositej Obradović”). 

Stroži kriterijumi nisu dali željene rezultate u prošloj godini. Podaci pokazuju da je broj đaka sa svim zaključenim peticama smanjen za oko jedan procenat. Tako je na kraju školske 2022/23. godine Vukovu diplomu dobilo 7.454 učenika ili 12,7 odsto, dok ih je godinu dana ranije, dok su još važila “opuštenija” pravila, bilo 8.374, odnosno 13,6 odsto.

Inflacija visokih ocena

Univerzitetski profesor u penziji Ivan Ivić kaže da je došlo do “infalacije visokih ocena”, da veliki broj đaka završava osnovnu i srednju školu sa vukovom diplomom, a skoro 45 odsto učenika svake generacije su odlikaši.

S druge strane, ako pogledamo PISA testiranje i ostvarene rezultate, deluje kao da mi nemamo odlikaše, nema ih u najvišim kategorijama. Krajnje je jasno da je došlo do inflacije visokih ocena. To se vidi i u osnovnoj školi na završnom ispitu“, kaže prof. Ivić.

Smatra da su dva razloga dovela do “poplave odlikaša i vukovaca”, jedan je što se škole trude da budu uspešne, na dobrom glasu, a drugi je pritisak roditelja i učenika.

Nastavnici koji insistiraju na znanju i daju slabe ocene trpe pritisak celog kolektiva. Škole se ocenjuju po tome koliko su uspešne i ako neko daje dosta slabih ocena, on predstavlja problem. S druge strane, imate pritisak od strane roditelja. Roditelji ne razmišljaju da li su deca nešto naučila, nego gledaju samo ocene. Mi danas imamo lošu nastavu, loše znanje učenika, a visoke ocene“, naveo je Ivić.

Dodaje da danas skoro da nema učenika koji ponavlja razred, a nekada je to bio mehanizam kažnjavanja za one koji ne uče.

“Mi danas imamo ispod jedan odsto učenika koji ponavljaju u osnovnim i srednjim školama. Znači, ponavljanje ne postoji. A ponavljanje je jedan važan mehanizam pritiska na učenike. Čak i popravnih ispita danas skoro da nema, jer nastavnici neće da se opterećuju da dolaze u avgustu“, istakao je on.

Četvorka više nije uspeh

Nekada su se dobrim đacima smatrali oni koji imaju odličan i vrlo dobar uspeh. Danas četvorka mnogima ne predstavlja uspeh.

Direktorka 14. beogradske gimnazije Marija Miletić kaže za Euronews Srbija da većina njihovih đaka, koji su se kao vukovci upisali u prvi razred, opravda tu diplomu, ali da ima i onih koji ne opravdaju.

Sve zavisi od konkurencije kakvu su imali u školi, sa kim su se poredili. Ima dece koja dođu iz osnovnih škola gde konkurencija nije bila jaka. Oni su tamo bili najbolji. Međutim, gde su sa znanjem najbolje vide kada dođu kod nas u školu, kada se uporede sa drugim učenicima koji dolaze iz jakih škola. To su onda prva razočaranja“, navela je ona.

Smatra da je veliki pritisak na učenike od roditelja ali i okoline da budu odlični i imaju sve petice. Navodi da se iz godine u godinu povećava broj izostanaka učenika, koje roditelji pravdaju lekarskim uverenjima. Tako i roditelji učestvuju u kalkulaciji za dobru ocenu.

“Broj izostanaka koje roditelji opravdavaju lekarskim uverenjima se povećava upravo zbog toga da bi dete uvek došlo spremno na čas. To je jedan Gordijev čvor. Mislim da je ipak najvažnije da nam nove generacije učenika budu zdrave, zadovoljne i srećne i da se opredele za nešto što vole“, istakla je ona. (Euronews Srbija)

Prati
Obavesti me o
guest

2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Lošmi
Lošmi
13 dana pre

Sve mamina i tatina deca

Škola za loše đake
Škola za loše đake
14 dana pre

Prošle i ove godine je leskovačka gimnazija imala najviše vukovaca u Srbiji. Direktorica najpodložnija uticajima i srozavanju kriterijuma u istoriji gimnazije.