Na Hisaru kopaju, asfaltiraju, gradiće restoran iako je sve to zabranjeno, ali odbornici vlasti izglasali

LESKOVAC

Na brdu Hisar u Leskovcu kopaju, asfaltiraju a najvaljena je i izgradnja restorana i “ostalih sadržaja” iako je Odlukom o utvrđivanju lokaliteta Hisar u Leskovcu za arheološko nalazište iz maja 2012. godine sve to zabranjeno, objavila je Regionalna informarivna agencija JUGpress još u martu mesecu ove godine.

U “uređenje” ovog veoma vrednog arheološkog nalazišta, koje bukvalno svedoći o čitavoj viševekovnoj istoriji Leskovcana, ulaže se značajan novac ali se pri tome uništavaju materijlni tragovi istorije ovog grada.

“Koga je briga”, rečenica je koja važi i za ovu situaciju.

Tako će veoma vredno arheološko nalazište, na kome su pronađene i dva predmeta u obliku igle izrađena od apsolutno čistog elementarnog gvožđa, bez prisustva bilo kojih drugih elemenata i tragova rđe a potiču iz 14. veka pre nove ere.

Kakve to veze ima kad je neko od tajkuna bliskih vlasti, a možda i neko iz same vlasti, rešio da otvori kafanu na vrh Hisara i u toj nameri mu se “malo” pomaže asfaltiranjem puta do vrha od para građana.

Pitanje kako će da se stiže do te kafane i “ostalih sadržaja” ako je kretanje automobilima po Hisaru zabranjeno je, pretpostavljamo, nebitno jer će ta zabrana već da se ukine.

A evo šta sve piše o tom dragocenom brdu, koje tako skorojevićki i bahato uništavaju, u rečenoj Odluci.

“Arheološko nalazište nalazi se u Leskovcu, na dominantnom i strateški važnom uzvišenju koje razdvaja dolinu reke Veternice od doline reke Jablanice. Arheološko nalazište zauzima površinu 22,26 hektara, na nadmorskoj visini 310 m. Istraživanja se izvode sa manjim prekidima od 1994. godine.
Arheološko nalazište je višeslojni lokalitet. Najstariji kulturni sloj pripada periodu mlađeg neolita (faza Vinča – Pločnik II). Utvrđen je horizont stanovanja i materijalna kultura iz perioda bakarnog, bronzanog (Slatina – Medijana i Brnjička kultura) i gvozdenog doba. U vreme bronzanog doba, naselje je bilo zaštićeno zemljanim bedemom. Kontinuitet korišćenja pogodnog strateškog položaja ogleda se u prvom utvrđenom vojnom logoru iz vremena Rimskog carstva, koji je korišćen i dograđivan u ranovizantijskom periodu i srednjem veku. Oko srednjovekovnog utvrđenja iz XVII veka formiralo se istovremeno naselje koje se razvilo u današnji savremeni grad. Na arheološkom nalazištu je evidentirano srednjovekovno groblje gde se obavlja sahranjivanje od XII – XV veka.
Arheološko nalazište Hisar je izuzetno značajan lokalitet u južnomoravskom regionu sa bogatom materijalnom kulturom koja svedoči o kontinuitetu prošlosti Leskovca od praistorije do savremenog perioda.

Pa kaže:

“4. Utvrđuju se sledeće mere zaštite arheološkog nalazišta:
1) zabrana izgradnje infrastrukture preko arheološkog nalazišta;

2) zabrana raskopavanja, rušenja, prepravljanja, priziđivanja ili bilo kakvih radova koji mogu narušiti svojstvo kulturnog dobra;

3) izvođenje građevinskih radova i promena oblika terena dozvoljena uz prethodna zaštitna arheološka iskopavanja i adekvatnu prezentaciju nalaza;

4) stalno fizičko održavanje i čuvanje arheološkog nalazišta;

5) zabrana vađenja peska, šljunka, kamena ili zemlje;

6) zabrana sađenja visoke vegetacije i pošumljavanja, osim na prostoru koji je u potpunosti arheološki istražen;

7) zabrana prosipanja, odlaganja i privremenog ili trajnog deponovanja otpadnih i štetnih materija – hemijski agresivnih, eksplozivnih, otrovnih i radioaktivnih;

8) zabrana neovlašćenog prikupljanja pokretnih arheoloških površinskih nalaza.

Leskovački nedeljnik Nova Naša reč je ranije u nastavcima objavljivala  naučni rad “Kulturna stratigrafija arheološkog lokaliteta Hisar u Leskovcu”  koji je objavljen u “Leskovačkom zborniku” a autori su Milorad Stojić, Julijana Pešić, Smilja Jović u kome sve lepo piše. Za one koji čitaju. (kraj) LJS/SA

A sad malo asfaltiraju i po Hisaru

Prati
Obavesti me o
guest

4 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Suzana
Suzana
23 dana pre

Evo da ih odvratimo od kopanja i asfaltiranja po Hisaru …neka malo kopaju po Bobistu ,skroz im je dozvoljeno da prekopaju ionako unakazene i najdzobavije ulice na svetu,nek lepo zamene sve vodovodne cevi i asfaltiraju sve ulice …skroz im je dozvoljeno ne znam sto ne bi promenili lokalitet i SVI ZADOVOLJNI🤗

Slavica
Slavica
23 dana pre

Eh da je to arheološko nalazište u Rimu ili Solunu ili Sofiji ili Londonu ili Atini ili…bilo bi uređeno za posetioce i bili bi ponosni na tu istoriju. Ali glasaju za uništenje oni koji su od inostranstva videli samo neke plaže, i ne znaju da je bogatstvo arheologija a ne kafići.

Сељак
Сељак
22 dana pre
Odgovori  Slavica

Ко зна зашто копају?
Можда су сазнали за неке вредности локалитета, мислим на материјалне предмете, па ће добро продати у иностранству!
Не ради се више ништа у овој дз, ако нема личне користи.

FPUvac
FPUvac
21 dana pre
Odgovori  Сељак

Arheološki lokaliteti nisu na vrhu hisara, već na obroncima. Njih zanima upravo oaj plato na koji se lskovčani nedeljom uspnu, da bi uživali u lepom pogledu i vazduhu. E, prosečan mozak prosečnog idiota razmiša ovako: ako se već penju na Hisar, ajd mi da zaradimo, jerće svako od njih za espreso da plati 180 dinara a znes kafu 250. To je ništa drugo do meandžijsko raumišljanje najgore uprave Leskovca u njegovoj istoriji. Oni ne umeju drugačije da razmišljaju. Mogu da zamislim kakvu će Belu Nelu ili Pašinu lesmu da gore naprave, to će da bude arhitektonska seljana, na bruku Leskovca.
A na platou će da nađu ćhindo, i to puno komada. Neka pitaju nekog Roma odbornika, šta je ćHindO.