KRAGUJEVAC-LESKOVAC-VRANJE- NIŠ

 Nije lako proceniti pretnje i pritiske na novinare, posebno u lokalnim sredinama, kaže Dušan Blagojević iz Glasa Podrinja.

U većim sredinama su to direktnije pretnje, u manjim sredinama se ljudi međusobno poznaju i to su neke
pretnje prikrivene prijateljskim tonom” izjavio je Blagojević za Regionalnu informativnu
agenciju JUGpress .
On dodaje da se lično sa pretnjama nije suočavao do sada, ili barem to nije
razumeo kao pretnju.
,,Postoje situacije kada budu ti tzv. prijateljski razgovori i to ne moraju biti pretnje
fizičkog ugrožavanja ili ugrožavanja zdravlja, to mogu biti neke pretnje koje se
posebno shvataju čitajući između redova. Koliko su novinari kadri da pročitaju
između redova, toliko i mogu da shvate i prihvate pretnju”, objašnjava Blagojević.

Na pitanje koliko mladi novinari znaju načine da prijave pretnje i pritiske, odgovara:
,,Mislim da jako malo znaju, a najpre ne postoji poverenje, nažalost, odnosno
kome može da se prijavi i da li će neko uopšte odreagovati. Generalno, problem
je i slaba edukacija u smislu da znaju kako i kome mogu da prijave pretnje i na koji
adekvatan način i šta može da se uradi da se njihova bezbednost podigne na viši
nivo. Kod nas postoji strah i nemogućnost prijave, ali istovremeno postoji i
mogućnost prijave koju ljudi ne znaju i to je jako teško izbalansirati,” smatra Blagojević.

Šta treba da urade novinarska udruženja i institucije da bi se to promenilo i da bi
mladi novinari imali veće poverenje?

Blagojević smatra da “treba da budu uključeniji i da budu stalno posvećeni problemima, uz
stalnu podršku i potrebni su neformalni kontakti sa zvaničnim institucijama.”

PRITISCI NA MEDIJE KAO POSLEDICA PROJEKTNOG SUFINANSIRANJA

Nemanja Milošević, mladi urednik Sremskih novina, smatra da se pritisci na medije danas javljaju indirektno kao posledica projektnog sufinansiranja.

,,Mislim da u današnje vreme ne postoje baš u velikoj meri direktni pritisci na
medije već se oni više javljaju indirektno i to kao posledica projektnog
sufinansiranja. U stalnoj strepnji vezanoj za to kako će proći naši projekti u
lokalnoj samoupravi ili na nekim drugim nivoima dolazi do neke vrste auto-
cenzure kao manifestacije tih indirektnih pritisaka,” objašnjava on.

,, kaže da se njegova redakcija nije direktno susrela sa pritiscima, ali da je svestan toga da
pritisci i pretnje postoje.

“Međutim, postavlja se pitanje koliko su novinari svesni da je neko obraćanje nekog funkcionera zapravo pritisak ili oni to percipiraju kao dobronamerni savet ili prijateljsku poruku. Mislim da u velikoj meri su novinari oguglali na neke vrste pritisaka i prihvataju ih kao normalnost” izjavio je Milošević
upitan da prokomentariše pritiske i pretnje kojima su lokalni novinari sve češće
izloženi.

PRIJAVLJIVANJE

Smatra da lokalni novinari ne poznaju procedure prijavljivanja pritisaka i pretnji.
,,Mislim da novinari u lokalu uopšte nisu upoznati sa procedurama” rekao je i
dodao da lokalni novinari nemaju dovoljno poverenja u institucije, a ni u sama
novinarska udruženja.

Marija Živanović iz Glas podrinja smatra da su pritisci na novinare u lokalnim medijima veoma česti.

Na pitanje koliko su mladi novinari u lokalnim redakcijama svesni pretnji i pritisaka i koliko se
to dešava u lokalu, odgovara ,,Mislim da su pritisci veoma česti u lokalnim medijima, posebno u manjim
sredinama, ali da zapravo mladi novinari na početku karijere toga nisu ni svesni i
da ne mogu da razgraniče šta je pretnja, a šta je pritisak i da su zbog toga veoma
malo informisani. Sem toga što nedostaje informisanosti i znanja potrebne su i
obuke za novinare u o njihovoj bezbednosti i da znaju šta je pritisak i kako da se
nose sa njim.”

Na pitanje da li postoji poverenje da ako prijave neku pretnju ili pritisak da to može biti
pozitivno rešeno, Živanović kaže da je problem u tome što ne postoji poverenje.

,,Mislim da je problem to što ne postoji poverenje u neke institucije i da zbog toga
ne prijavljuju pretnje i pritiske,” kaže Živanović.

A na pitanje šta treba urdaiti da se stekne to poverenje, kaže da je to ,,teško i kompleksno pitanje”. Krenula bih prvo od edukacija mladih novinara pa onda da se vidi šta su naredni koraci, eventualno saradnja sa institucijama koja bi mogla biti bolja.”

JUGpress