Mladenović: Vladičin Han se najbrže razvija u Srbiji

VLADIČIN HAN

Budžet za 2018. je iznosio 845 miliona, 30% su bila transferna sredstva, iz donacija smo imali oko milion evra, a najviše su nam pomogli „Koridori“ i „Integral“ što je nekih 30% i ostalo su naši prihodi, rekao je predsednik opštine Vladičćin Han Goran Mladenović na završnoj konferenciji za novinare.

“Za 2019. godinu smo budžet povećali za milion dinara, što je nekih 7-8 miliona za poljoprivredu, plus što im uređujemo atarske puteve… Za medije planiramo 3,5 miliona, što je više za 500.000. Obećavamo da će svake godine taj novac biti samo veći, da ga nećemo smanjivati u godinama koje dolaze…” dodao je on.

Smatra da je “vrlo ohrabrujuće i dobro za opštinu Vladičin Han konstantan rast zarada – jul 2018. godine 11,1%, avgust 11,7%, prvi smo u Srbiji po tome, opština smo koja se u Srbiji najbrže razvija. U oktobru su ispred nas bili Lučani, a u aprilu i maju Lučani i Beočin. Pri tom treba znati i da Lučane razvija vojno ministarstvo, ulažu se velike pare, a u Beočinu imate cementaru… Mi imamo prava privredna ulaganja u „Teklasu“, „Belanovi“, „Nektaru“… Imamo razgovore i sa novim investitorima za 2019. godinu… Kruna naših dobrih rezultata je svakako nagrada „Kapetan Miša Anastasijević“, gde smo se opština Vladičin Han i ja kao predsednik našli u krugu 20 najuspešnijih na jugu Srbije. Nominovani smo i za državno priznanje u „Matici Srpskoj“, videćemo kako će se to završiti”, rekao je Mladenović.

Što se najavljenih radova na parku kraj mosta Vrla tiče, predsednik Mladenović kaže da se tu dosta kasni.

„Imali smo rok maj ili jun da to uredimo, međutim taj projekat je zahtevao izmene u planu generalne regulacije, a za to treba do godinu dana da se sve ubeleži. Na ruku nam je išlo što smo već vršili izmene i opština Vladičin Han treba da na skupštini 15. januara usvoji plan generalne regulacije. Direktor Svetske banke je rekao da se taj grant zatvara do juna meseca i sada smo prinuđenmi da idemo na ulaganje novčanih sredstava više u regulaciju korita reke Vrle, a manje u parkovski deo. Praktično, taj parkovski deo će biti sveden na parking i na kozmetičke promene u zelenilu, postavljanje klupa, a glavna investicija će biti kej reke Vrle.“

Na pitanje novinara JUGpressa iz kojih izvora će biti finansirani radovi na uređenju ulica, vodovod i koliko je novca planirano za te poslove, odgovara

” Mi uvek imamo više izvora finansiranja. Osnovna stvar u poslovanju jedne lokalne samouprave je projekat. Ako imate ptojekte imate i šansu da dođete do finansijskih sredstava i da te projekte inpelementirate. Projekte za vodovodne i kanalizacione sisteme koje pravimo biće po nekom predračunu 100 miliona dinara. Ako znamo da je naš budžet 945 miliona, jasno je da su to ogromna novčana sredstva. Mi to možemo sami da isfinansiramo, ali bi onda trpeli neki manji projekti, jer imamo nameru da radimo vodosnabdevanje i u Kozicovu, koje košta 35 miliona. Imamo potrebe da i ljude u MZ „Vrbovo“ vežemo na gradski vodovodni sistem koji će koštati oko 20 miliona. Mi uvek pokušavamo da velike projekte radimo u saradnji sa republikom i za to imamo dobru saradnju sa Kancelarijom za javna ulaganja.

Primera radi, projekat energetske efikasnosti za naš Centar kulture, gde planiramo da napravimo i biblioteku, je oko 27 miliona dinara. Sa tim projektnom smo konkurisali kod EU PRO, dobili smo i naše učešće će biti 10 %, odnosno 2,7 miliona. To je jedini način da razvijate vašu lokalnu samoupravu. Ako pritom razvijate i privredu, onda kupovna moć stanovnika raste i to ubrzo osećaju svi, od taksiste do sveštenika koji proda sveću više… Plus što se povećavaju prihodi u budžetu od poreza na zarade. Dobili smo namenskih deset miliona dinara za klizište u Poljani,gde imamo velike probleme. Čitava Grdelička klisura je jako rastresita i na klizištima. Naselje „Kula“ već desetak godina klizi, to brdo pritiska železnički tunel i regionalni put koji vodi od Vladičinog Hana do mesne zajednice Džep… To je nešto što iziskuje ogromna novčana sredstva, 2-3 miliona evra, a jako je važno da to realizujemo. Dosta kuća je ugroženo i u naselju „Poljana“, a delom je to i zbog toga što se tu neplanski gradilo.“

Na pitanje JUGpressa koja je glavna komponenta ovogodišnjeg budžeta kaže da su se trudili da “sve aspekte uvažimo i svakako nam je infrastruktura..”

” Po parametrima šta smo sve u budžetu projektovali oko 45% sredstava je planirano za investicije. Mi planiramo u budžetu 1,1 milijardi, od čega je naših 945 miliona, a ostalo su transferi od drugih nivoa vlasti. Ako se to desi imaćemo 60 % ulaganja u infrastrukturu, tako da bi zaista mogli da budžet ocenimo kao razvojni. Do sada smo dobijali oko 330 miliona transfernih sredstva iz republike na godišnjem nivou”.

PARKIRANJE

Naći mesto za parkiranej u Vladičinoim Hanu je veliki problem pa pitamo predsednika opštine kako planiraju da ga reše.

” Mi smo razgovarali sa direktorom “Komunalnog” i to je tako postavljeno, da iskoristimo situaciju i napravimo „Parking servis“. U tome će morati da nam pomaže i policija, jer neka parkiranja u Vladičinom Hanu ugrožavaju bezbednost saobraćaja i to naočigled svih nas. Ljudi se parkiraju na sred raskrsnice… Ili kod Doma zdravlja, zatim kod objekta „Jabuka“, preko puta apoteke… Parkiraju kola na kolovozu i kad naiđe autobus dođe do zastoja… To je posao policije i nadam se da će oni malo više pažnje obratiti na to, a to ima malo više i veze sa saobraćajnom kulturom… Zato i apelujem na građane da dobro pogledaju gde ostavljaju svoje vozilo, jer će to biti sve veći problem za koju godinu zbog privrednog rasta koji imamo.“

ZAPOŠLJAVANJE

Na pitanje koliko je opština pomogala u merama koje je sprovodila Nacionalna služba za zapošljavanje , Mladenović odgovara “Kad je u pitanju realizacija Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje, oko šest miliona dinara su izdvojili opština i Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja, plus što je opština samostalno finansirala meru stručne prakse sa 10 miliona dinara. Učešće opštine u projektima sa HELP-om je uglavnom bilo oko 10% i to su malo veći projekti. Kod ženskog inovacionog preduzetništva milion dinara, kod EHO oko 12 miliona od čega je nešto preko pet miliona dinara obezbedila opština i gde je za 33 porodica rešen problem stanovanja”.

Kaže da su medju prvim opštinama uradili meru subvencionisanja novorodjančadi.

“Mislim da je to u tom trenutku radio još samo (Dragan Marković) Palma u Jagodini. Mi to radimo i danas, dajemo učeničke i studentske stipendije, i sva paket socijalnih davanja koja je na snazi od 2012. traje i danas. Maturantima plaćamo maturske večeri i za malu i veliku maturu, pokušavamo da roditeljima pomognemo kućni budžet. Ovo što je država uvela za drugo i treće dete je fenomenalna paleta davanja, mera podsticajne politike za podizanje nataliteta, ali mi smo živeli u neko siromašnije vreme, a natalitet nije bio problem. Današnje generacije se sve teže odlučuju na stupanje u bračne zajednice i preuzimanje odgovornosti za čuvanje dece. To je trend i mislim da je pitanje nataliteta više pitanje socijalnog nego novčanog aspekta. Dosta funkcionera ovde ima u SNS-u koji nisu u braku, a nemaju finansijske probleme. Mada, dobili su zadatak do narednih izbora da, ako misle da zadrže funkcije…”

TEKLAS

Treći pogon „Teklasa“ je stavljen pod krov, na pitanje je kada se očekuje puštanje proizvodnje i koliko će ljudi tu biti zaposleno, odgovara “Mislim da je najavljen za mart ili april mesec početak zapošljavanja i kako je nama rečeno sa ovim objektom će biti zaposleno 1000 ljudi. Imamo zaposlenih 670 i oni bi išli do broja 1000, i sada se „Teklas“ lomi da li još jedan pogon da gradi u Srbiji ili Bugarskoj, gde imaju 2400 zaposlenih. Nadam se da će oni odlučiti da, ipak, grade ovde u Vladičinom Hanu.

Čujem neke priče privrednika da su iz Teklasa dolazili kod mene i ja sam se, navodno, složio sa njihovim zahtevom da oni ne povećavaju radnicima platu. Naprotiv, zalagao sam se za 13. platu, navijam da se naredne godine radnicima „Teklasa“ isplati 14 zarada, da 2020. svi radnici u Teklasu prime 15 zarada… Jedino što je važno je da se privredni subjekti okrenu poslovnim licima koji imaju dobre plate, jer sada i Todor iz „Belanove“ plaća istu zaradu kao u „Teklasu“, nijedan ga radnik nije napustio. „Nektar“ je povećao radni sat od 120 na 160 dinara, vrlo malo radnika je odatle otišlo u „Teklas“… Tako smo mi i postali prvi po rastu zarada u Srbiji..”, rekao je Mladenović.

HRAM

Hram je mnogo lep, 1,9 miliona smo dali za oslikavanje hrama i on mora da se nastavi i ove godine . Mislim da ćemo uspeti ove godine da izdvojimo dva miliona za tu svrhu. Svake godine smo izdvajali i ulagali da hram završimo i nadam se do 2020. ćemo ga kompletno oslikati. Podove smo završili 2017., a samo mermer je koštao oko sedam miliona dinara. 

Na pitan je šta se dešava sa Fabrikom omotnog papira (FOP), Mladenović je rekao ” Suđenje je 14. januara, moj stav se zna. Mi kao opština ćemo se boriti da dokažemo da je to imovina radnika, da se vrati u stečajnu masu. Ne može jedan privredni subjekat po meni, ali videćemo šta će sud da kaže, da istrgne zemljište iz zgrade i da naplati svoje potraživanje, a da ostatak zemljišta i zgrade ostave na milost i nemilost radnicima i ostalim dobavljačima da li će se nešto naplatiti ili neće. Ako je znao da je preduzeće u bankrotu pošteno je da se sva imovina pripremi i proda i na ravne časti, kako se nalaže po zakonu o stečaju, država, radnici, doprinosi, zarade, dobavljači i kupci da se namire”.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare