PRIŠTINA
Izaslanik Evropske unije za dijalog Prištine i Beograda Miroslav Lajčak je nakon sastanka sa glavnim kosovskim pregovaračem za dijalog Besnikom Bisljimijem rekao da most na Ibru treba da bude otvoren, ali u koordinaciji sa međunarodnim saveznicima.
„Razgovarali smo o tome koliki je napredak postignut od poslednjih sastanaka. Razgovarali smo o pitanju mosta na Ibru i njegovog otvaranja za saobraćaj. Stav EU je dobro poznat, ali ponavljam ga. Treba ga otvoriti, ali otvaranje treba da bude u bliskoj saradnji sa međunarodnim partnerima Kosova“, rekao je Lajčak.
Izaslanik EU je dodao da je bilo reči i o narednom sastanku u Briselu između glavnih pregovarača.
On je dodao da je važno pitanje kako deblokirati primenu Sporazuma za normalizaciju odnosa i o tome je detaljno razgovarao sa Bisljimijem.
Upitan o najavljenom protestu Srba i zatvaranjem prelaza između Kosova i Srbije rekao je da se nada se da neće biti blokade, jer to negativno utiče na slobodu kretanja i živote ljudi.
Lajčak tvrdi: Srbija je povukla pismo sa primedbama na Ohridski sporazum
Srbija je posle Ohridskog sporazuma poslala pismo EU u kojem je izrazila rezervisanost na delove koji se odnose na defakto priznanje Kosova, a izaslanik EU Miroslav Lajčak sada kaže da je Srbija to pismo pismo iz decembra 2023. godine povukla
Izaslanik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak danas je u Prištini izjavio da je Srbija povukla pismo iz decembra 2023. godine, u kome je saopštila da neće primeniti one delove Ohridskog sporazuma koji ugrožavaju njene nacionalne interese.
“Pismo je povučeno. Bilo je pojedinih izjava koje nisu bile od pomoći, ali sporazum je u potpunosti validan i u celosti, i više od toga… I kao takav sporazum je deo kosovskog i srpskog evropskog puta, tako da ima dvostruku važnost”, rekao je Lajčak.
Srbija je posle Ohridskog sporazuma poslala pismo Evropskoj uniji u kojem je izrazila rezervisanost na delove koji se odnose na defakto priznanje Kosova.
Odgovarajući na pitanje da li ima informacije da će se Srbija povući iz Ohridskog sporazuma, Lajčak je rekao da je sporazum pravno obavezujući za obe strane.
“Ohridski sporazum je pravno obavezujući i radimo na njegovoj primeni. Nijedna strana se nije povukla, i razgovaramo sa obe strane, i sa Srbijom i sa Kosovom kako bismo ubrzali implementaciju”, rekao je Lajčak.
Beograd i Priština su 27. februara 2023. postigli Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa. U Ohridu je 18. marta dogovoren Aneks primene tog Sporazuma, koji nije potpisan.
Evropska komisija i Evropska služba za spoljnu akciju (EEAS) u februaru su predali predlog kojim bi obaveze iz Ohridskog sporazuma postale sastavni deo procesa pregovora o članstvu Srbije u EU.
Prema predlogu, od Beograda se očekuje potpuna primena Sporazuma na putu normalizacije odnosa sa Prištinom, uključujući Aneks o njegovoj primeni.
Savet ministara EU je u decembru prošle godine zatražio od Evropske komisije da uvrsti te obaveze u pregovarački okvir Beograda i Brisela
“Savet traži od Komisije i visokog predstavnika da hitno predlože Savetu, pre kraja januara 2024. godine, izmene i dopune merila za Poglavlje 35 pristupnih pregovora Srbije”, navedeno je u tom zahtevu.
Poglavlje 35 u pregovaračkom okviru o članstvu Srbije u EU, koje se naziva “ostala pitanja”, u slučaju Srbije obuhvata i normalizaciju odnosa s Prištinom.
Kako bi pratili napredak u normalizaciji, ovo poglavlje je među prvima otvoreno – još 14. decembra 2015. godine.
Lajčak je rekao da je tokom susreta sa zamenikom premijera privremenih prištinskih institucija Besnikom Bisljimijem u Prištini dogovoren naredni sastanak glavnih pregovarača u Briselu, ali da ne može da objavi datum sastanka bez koordinacije sa drugima, prenosi “Reporteri”.
Izaslanik EU je rekao da je tokom sastanka bilo reči i o otvaranju mosta na Ibru, u Kosovskoj Mitrovici, i ponovio da bi most trebalo da bude otvoren za saobraćaj, ali samo u saradnji sa međunarodnim partnerima Prištine.
Na pitanje o blokadi prelaza sa koja je najavljena za danas u 18 časova, Lajčak je rekao da je video najave, ali da se nada da neće biti blokade, jer će to, kako je naveo, imati negativan uticaj na slobodu kretanja.
(N1, RT Balkan)
Proterani smo iz sela Bica 1999 godine.
Pravo na slobodu kretanja i zivot u mojoj porusenoj kuci mi je uskraceno.Nad nama srbima se vrsi De facto genocid.Sve sporazume je srpska strana prihvatila a Pristinska – albanska strana nama 250 000 nasilno i prinudno prognanih ne dozvoljava osnovna ljudska prava na zivot u svojim.kucama i svojim imanjima jer nismo pridali i nikada necemo prodati vec trazimo garancije na slobodu kretanja i da se vratimo svojim.kucama i obnovimo i izgradimo nase kuce imanja.
Zasto se prava srba ne postuju ?
Dobro pitanje za međunarodnu zajednicu, ali se oni prave gluvi. Srbi nigde nemaju prava, od Slovenije pa prema jugu.
Toliko o evropskom i svetskom poštovanju prava građana na prostoru bivše SFRJ. I demokratiji u savremenom svetu.