NIŠ

Šef odborničke grupe „Ujedinjeni – Nada za Niš“ (Niš moj grad – Novi DSS) Miodrag Stanković ocenio je nakon sednice Skupštine Grada Niša da su rasprave o završnom računu budžeta za 2025. godinu i Nacrtu prostornog plana Grada Niša pokazale isti problem – nedostatak jasne vizije razvoja grada i nesposobnost gradske vlasti da planirano pretvori u konkretne rezultate.

„Završni račun pokazuje da je budžet Grada Niša u 2025. godini realizovan sa svega 84,32 odsto. To znači da značajan deo planiranih aktivnosti nije sproveden, uprkos tome što novca nije nedostajalo. Građani Niša danas imaju pravo da pitaju gde su završili projekti koji su im obećavani i zašto su ostali samo na papiru“, rekao je Stanković.

On je podsetio da su brojni kapitalni projekti ostali potpuno nerealizovani.

„Energetska sanacija Osnovne škole ‘Bubanjski heroji’, rekonstrukcija objekta Medikoterapije, projekat daljinskog grejanja na Panteleju, solarna elektrana na Biblioteci ‘Stevan Sremac’, kao i brojni drugi projekti završili su godinu sa nula odsto realizacije. Nisu završeni ni projekti zaštite od poplava, uređenja vodotokova i unapređenja komunalne infrastrukture. Umesto novih investicija i boljih uslova života, građani su dobili još jedno objašnjenje zašto nešto nije moglo da se uradi“, istakao je Stanković.

Posebno je nedopustivo što je Grad Niš tokom jedne godine izdvojio gotovo milijardu dinara za sudske kazne i naknade štete.

„Skoro milijardu dinara građani Niša platili su zbog loših odluka, sporova i propusta gradske administracije. Za taj novac mogli smo da rekonstruišemo škole i vrtiće, uredimo rečna korita i kritične saobraćajnice, izgradimo nove sportske sadržaje, unapredimo komunalnu infrastrukturu ili pokrenemo projekte koji bi direktno poboljšali kvalitet života ljudi. Umesto toga, novac je otišao na kazne i penale. To je cena lošeg upravljanja gradom“, rekao je Stanković.

On je dodao da je posebno paradoksalno što je na kraju godine na računima Grada ostalo gotovo dve milijarde dinara neiskorišćenih sredstava.

„Dok građani čekaju rešavanje svakodnevnih problema, dok se odlažu investicije i projekti, na računima Grada stoji skoro dve milijarde dinara. To nije dokaz uspešnog domaćinskog poslovanja, već dokaz da gradska vlast nije bila sposobna da realizuje ono što je sama planirala.“

Stanković smatra da se isti obrazac vidi i u Nacrtu prostornog plana Grada Niša.

„Dok završni račun pokazuje da vlast nije sposobna da realizuje projekte, prostorni plan pokazuje da nema ni jasnu predstavu kako Niš treba da izgleda u budućnosti. Sa jedne strane plan predviđa pad broja stanovnika, a sa druge širenje građevinskog zemljišta na račun poljoprivrednog i šumskog zemljišta. To je suštinska kontradikcija koja pokazuje da razvoj grada nije zasnovan na realnim potrebama i dugoročno održivoj politici.“

Prema njegovim rečima, u nacrtu nedostaju jasni odgovori na pitanja od ključnog značaja za budućnost Niša.

„Građani ne dobijaju odgovor gde će biti nova opšta bolnica, kako će biti rešena kvantaška pijaca, gde će se graditi novi vrtići, kako će izgledati železnička obilaznica, niti kako će se razvijati zelene površine i priobalje Nišave. Umesto jasne razvojne strategije, pred nama je dokument koji ostavlja više pitanja nego odgovora.“

„Zbog toga i o završnom računu i o Prostornom planu ukazajemo na isti problem, Nišu nije potreban grad koji samo usvaja planove i budžete, već grad koji zna kuda ide i koji je sposoban da ono što planira zaista i ostvari. Građani zaslužuju rezultate, a ne neispunjena obećanja, neiskorišćen novac i razvojne dokumente bez jasne vizije budućnosti“, zaključio je Stanković.