Milošu Krstiću uručena nagrada Nišvila za životno delo

NIŠ

Proslavljenom džez pijanisti, kompozitoru, aranžeru, pedagogu, džez promoteru, istoričaru i esejisti Milošu Miši Krstiću, uručena je juče u Gradskoj kući nagrada za životno delo koju Nišvil džez festival tradicionalno dodeljuje najistaknitijim srpskim muzičarima. Miši Krstiću nagradu je uručila gradonačelnica Niša Dragana Sotirovski, koja je ovom prilikom podsetila da je poznati muzičar poslednji put nastupio u Nišu pre dve decenije.

“Posle dvadeset godina dobijate ovo divno delo koje će vas podsećati na Nišvil i na Niš. Ovogodišnja dodela nagrade je malo drugačija od nagrade koju su dobijali vaši prethodnici jer je u doba korone, ali možda baš zato bude i značajnija”, navela je Dragana Sotirovski, ističući da se Nišvil nažalost ove godine održava u drugačijem formatu, ali da se “spremamo za Nišvil 2021”.

    “Ova nagrada mi je značajna po više osnova, prvo dodeljuje se na jednom festivalu koji je visoko kotiran na listi muzičkih i džez festivala, a posebno mi je drago što se dodeljuje za jedan žanr koji je džez u izvornom smislu te reči. Džez nije pred očima javnosti svakodnevno kao neka estrada, i drago mi je da se ovde nalaze ljudi koji umeju u tome da prepoznaju kvalitet. Ovo će ostati upamćeno kao jedinstven festival u doba korone, i, možda će, ko zna, kroz više godina, neko da se seti i kaže: Da li se sećate kad je bio Nišvil, pa je bila korona, pa je dodeljena nagrada Miši Krstiću. Jer kad je redovan festival može da se pogubi ko je koje godine dobio nagradu”, rekao je u šali umetnik, koji je svoju besedu završio sviranjem na klaviru.

Miloš Krstić, jedan od retkih džezera koji nikada nisu pravili bilo kakve muzičke kompromise, prvi je muzičar sa ovih prostora koji je magistrirao džez (1995. godine) u kolevci te muzike (Univerzitet Southern Illinois u Edvardsvilu), gde je jedno vreme i radio kao asistent za kombo sastave i istoriju džeza.

   Rođen je 1947. godine. Veoma rano se zainteresovao za muziku i sa devet godina počeo da sporadično uzima časove klavira. Već sa 11 godina njegova glavna muzička preokupacija postaje džez. Prve džez svirke imao je kao šesnaestogodišnjak u čuvenom klubi “Euridika”, gde je svirao sa muzičarima bar duplo starijim od sebe. Diplomirao je agronomiju, a potom uz položene diferencijalne ispite i prijemni ispit, upisao i diplomirao (klasičnu) kompoziciju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu.

Osim za sving i posebno bi bap, Miša Krstić je i jedan od najvećih evropskih autoriteta za afro-kuban stil u džezu. Često je pod svojim imenom vodio trio i radio je sa svim aktivnim jugoslovenskim džezistima. Bio je član dve najznačajnije džez formacije u Srbiji: Big benda RTB-a i seksteta “Marković– Gut”, ali i član Zagrebačkog džez kvinteta. Na spisku džez velikana sa kojima je nastupao i snimao su i Toni Skot, Duško Gojković, Alvin Kvin, Klark Teri, Piter Erskin, Bil Hardman, Tedi Edvards, Leo Rajt…  Svirao je na mnogim velikim festivalima, među kojima i na tada najznačajnijem North Sea u Holandiji, ali i na festivalima u Sloveniji, Hrvatskoj, Mađarskoj, Turskoj, Češkoj, Rumuniji, Nemačkoj, Italiji, Belgiji, Francuskoj, Kubi, Bugarskoj, Albaniji, SAD, kao i u više gradova u Rusiji tokom “Nedelje srpske kulture”. Učestvovao je na četrdesetak albuma, kako pod svojim imenom, tako i kao član ili specijalni gost domaćih i  inostranih sastava.

    Kada je reč o klasičnoj muzici, Miša Krstić je napisao Gudački kvartet u tri stava (koji je javno izvođen), a iza njega je i veliki broj kompozicija za male džez sastave, kao i kompozicija i aranžmana za veliki džez orkestar.

     Napisao je knjigu “Vek džeza: od Sent Luisa do Beograda” koja je postala i zvanični udžbenik Istorije džeza na džez odseku Muzičke škole “Stanković”. Objavio je i “Džez praktikum” (1986), koji je u to vreme mladim muzičarima bio prva prilika da dođu do partitura džez standarda i steknu uvid u znalački interpretirane teoretske postavke džeza. Objavio je i biografiju Čarlija Parkera “Top Bird”, “Muziku severnoameričkih crnaca” u kojoj (uz “ilustrovanje” notnim primerima) govori o nastanku i glavnim istorijskim i muzičkim elementima gospela, bluza, afro-kuban stila. Krstić je uređivao džez emisije na Radio Beogradu i Studiju B. Autor je TV serijala “Spomenici džez tradicije”.

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare