putlocker movies

maltepe escort alanya escort kartal escortantalya escort youwiniptv pulibetpulibet

Milošević: Ko opet vara rezerviste?

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Predsednik Udruženja veterana Gvozdeni puk Dejan Milošević u intervjuu za JUGpress govori o novim najavama tužbi za neisplaćene ratne dnevnice rezervistima.

JUGpress: Ponovo se po nekim medijima aktivira priča o ratnim dnevnicama. Svedoci smo da je prošli put to bilo prilično zloupotrebljeno od strane pojedinih advokata. Šta se, zapravo, sada dešava, da li ima nekakvih novosti, sem one presude od pre nekoliko godina u Briselu?

 

DM: Taj problem traje više od 15 godina. Negde 2004. godine, kada su prvi učesnici rata saznali da im država nije isplatila ratne dnevnice, pokrenuli su tužbe i uspeli su nekom vremenskom periodu od 2004. do 2007. godine da naplate te zaostale dnevnice, odnosno razliku koja im nije isplaćena 1999. godine. Tako je njih oko 500 u kuršumlijskom i prokupačkom sudu uspelo da naplati tu razliku, i to u proseku u pojedinačnom iznosima od 500-600.000 dinara. Kada ostali učesnici rata, prevashodno iz Topličkog okruga, saznaju da im se duguju ratne dnevnice, masovno pokreću tužbe, pa je u Kuršumliji i Prokuplju  pokrenuto preko 5000 tužbi. Država je videla da je to veliki problem i da veliki novac treba da isplati,  pa zastaju sa suđenjima i traže mišljenje Vrhovnog suda.

Jednostavno, donose neku političku odluku da ostalim ljudima koji su tužili odbacuju tužbe. Revoltirani ljudi, pošto su njihovi saborci prethodno to naplatili preko sudskih presuda, pokreću proteste i na čelu tih protesta stajem ja, odnosno učesnici protesta su me izabrali za predsednika štrajkačkog odbora. Protesti su trajali pet meseci i mi u tim protestima dolazimo do nekog rešenja u dogovoru sa Republikom Srbijom. Oni su pre toga formirali radnu grupu, pregovaramo i za pet meseci rešavamo taj problem. Država nama vansudskim poravnanjem isplaćuje tri milijarde dinara, što je tada, 2008. godine, bilo 25 miliona evra. I tako svaki učesnik rata sa teritorije Topličkog okruga i jednog dela Jablaničkog okruga, Bojnika i Lebana, naplaćuje  3500 dinara po danu. Ja dajem svoj primer, bio sam učesnik 78 dana na Kosovu i naplatio sam 2008. godine 273.000 dinara, što je tada bilo oko 4000 evra. Posle toga, kada su saznali svi učesnici rata sa teritorije cele Srbije, pokreću proteste i ti se protesti aktiviraju najviše u Leskovcu, Nišu, odnosno na jugu Srbije.

Kada su krenuli protesti, država je ponovo formirala radnu grupu i poziva njihove predstavnike na pregovore, da vide kako da reše taj problem i da se ostalim učesnicima rata prevashodno iz Treće armijske oblasti isplate ratne dnevnice, kao i nama u Kuršumliji. Međutim, ti predstavnici koji su bili na pregovorima sa radnom grupom vlade nisu imali dovoljno znanja, a i sumnjivi su bili u tim pregovorima, jer su više radili za svoj interes nego za interes boraca i tako su ti pregovori propali. Učesnici rata tuže kod naših sudova i gube sporove. To ide do Ustavnog suda, posle Ustavnog suda ide tužba Strazburu, donosi se prvostepena presuda u Strazburu gde se usvaja tužba boraca, međutim drugostepeni sud poništava tu odluku i jasno kaže da nisu ispunjeni svi zakonski uslovi u Srbiji i da moraju ponovo borci da se obrate našim sudovima. Nalazi se neki zakonski osnov da ljudi tuže za diskriminaciju, što je čista prevara, kakva crna diskriminacija kad su nama isplatili ratne dnevnice. I sada ljudi tuže za diskriminaciju i donose se presude za diskriminaciju u korist boraca. Međutim, kad se odnese ta presuda u korist borca koji je tužio, borac nema ni jedan dinar od toga, a advokati uzimaju od 30.000 pa čak i do 100.000 dinara u pojedinačnim sudskim procesima. I tako država prethodne i ove godinu već isplatila 50 miliona evra samo za sudske troškove. Umesto da država te pare da borcima, da ih obešteti, ona daje advokatima, a ja sumnjam, mada dosta i znam, da pojedini advokati dele taj novac sa pojedinim ljudima iz vlasti. Više puta sam insistirao i išao na neke razgovore kod ministra Đorđevića, pisao dopise Vučiću i premijerki, skupštini, vladi, ne znam kome sve ne, ali nema odgovora. Njima izgleda da odgovara ova prevara.

KAKO REZERVISTI GUBE SPOROVE

 

Sada su donete neke presude u korist učesnika rata za nematerijalnu štetu na osnovu diskriminacije i to su neki iznosi od 50.000 pa do 120.000 dinara. Međutim, sada na ove tužbe, možda ima takvih oko 500 u celoj Srbiji, Vrhovni kasacioni sud donosi neki zaključak koji pravno nije valjan i nije po zakonu koliko ja znam, ali sudije se pridržavaju tog zaključka. Sada ko bude tužio na osnovu diskriminacije za nematerijalnu štetu izgubiće spor i platiće sudske troškove, jer po tom zaključku tamo ima jedna tačka koja kaže da je potraživanje za nematerijalnu štetu zastarelo. I samim tim, kad neko bude tužio, Ministarstvo odbrane se pozove na zastarelost i tužilac gubi spor. I sad sve te pare koje su uzeli advokati jadni i oštećeni borci će da vrate preko sudskih taksi i sudskih presuda. Izgubiće spor i automatski će oni da plate gubitak tog spora, što je katastrofa. I to traje skoro 15 godina, a sad pojedini advokati i neki predstavnici boraca zagovaraju ponovo tužbu Strazburu. Ako ode tužba do Strazbura, to ima da traje još deset godina. Pa 70% ljudi neće biti živi da dočekaju to što im sleduje.

 

JUGpress: Jedna od stvari koja su pokušavali borci je i promena zakona i bolji status porodica, bolji status učesnika rata, itd… Da li je išta od toga ostvareno?

 

DM: Ja sam čak i nekoliko protesta održao, uputio mnogo dopisa sa zahtevom da se usvoje… Pet tačaka su tu glavne: da se donese Zakon o borcima, Nacionalno priznanje svim učesnicima rata 90-ih godina, besplatno lečenje za sve borce i isplata ratnih dnevnica svim borcima i nacionalne penzije ili nacionalni dodatak za sve ljude koji nisu stekli uslov za penziju po nekom drugom osnovu. Ako već imaju penziju, da imaju neki borački dodatak. Te predloge sam ja više puta slao svim nadležnim organima Srbije, predsedniku, premijeru, skupštini, međutim nema odgovora. Sve je samo laž i ništa drugo.

 

JUGpress : Udruženje boraca je pisalo i vrhu Srbije tražeći sastanak pre nekih mesec dana. Šta je bilo sa time?

 

DM: Moje udruženje „Gvozdeni puk Srbije“ sa još dva udruženja iz Beograda, mada smo pozivali još udruženja da nam se pridruže i da zajedno tražimo naša prava, međutim država je uticala na njih. Prvo ih je potplatila da ne dođu na naš protest zakazan za Vidovdan, pa su naša tri udruženja održala taj protest. Ušli smo u skupštinu i tamo zakazali štrajk glađu. Država je odmah reagovala jer smo napravili veliki problem, ušli smo sa nekih 15-ak invalida koji nisu imali noge i ruke, a napolju je čekalo još 250 takvih invalida. Održali smo sastanak sa ministrom Đorđevićem koji je obećao da će se formirati radna grupa za izradu zakona, a ja sam insistirao da u toj radnoj grupi budu stvarno ljudi koji hoće da nešto urade za borce. Međutim, oni su nas i tu slagali i prevarili, jer evo ima već mesec dana, a ništa se ne dešava posle tog sastanka.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o