LESKOVAC
Mladi košarkaši „Aktavis akademije“ nižu uspehe. Kadetska selekcija (2003/04) zauzima prvo mesto u svom uzrastu kvalitetne lige sa 25 utakmica bez poraza, a i juniorska selekcija (2001/02), najmlađa ekipa lige, se nalazi na prvom mestu tabele. Naravno, ne radi se u uspehu preko noći, nego o višegodišnjem napornom radu. Svo vreme uz ove mlade momke kao trener je bio i Milan Petrović.
„Moram da kažem da smo do ovog uspeha išli godinama i tu je bilo puno pobeda, ali na početku i dosta poraza. Kao i svaki posao i ovaj naš na samom početku bio je jako težak. Sećam se kao da je bilo danas, počeli smo u školskoj sali Gimnazije kao početnici, i oni i ja. Igrali smo „Mini basket ligu”, po kvalitetu nismo bili u konkurenciji ostalih ekipa i gubili skoro svaku utakmicu. Još tada sam im govorio polako, moramo da radimo i jačamo, budite strpljivi i vredni. Napravili smo prijateljski odnos, koji je na terenu bio drugačiji od onog van terena. Poštovanje i disciplina, srčanost i borbenost je nešto što izdvaja ovu decu. I, evo, posle dugog i napornog rada došli su i rezultati. Ovi dečaci igraju i seniorsku Srpsku ligu, gde su se plasirali u plej-of i time dokazali da su spremni za seniorsku košarku.“
Vanredno stanje
Na žalost, zbog vanrednog stanja sve je stopirano, nema više utakmica, nema treninga.
„Trenira samostalno u kući ko kako i koliko može, ali realno to nije to“ pojašnjava Petrović.
„U kontaktu smo preko društvenih mreža i dogovaramo se šta treba i šta mogu da urade kako ne bi bilo velikih problema kada sve ovo prođe i ponovo krenu naporni treninzi. U ovom trenutku se još uvek ne zna kako će i da li će uopšte biti završena takmičenja, nikakvu odluku niti preporuku nismo dobili. Ostaće velika žal ako ne odemo na završni turnir, jer kod mladih nemate novu takvu priliku sledeće godine. Jednostavno, prestarite za svoju starosnu grupu i to je to.“
Počeci, želje i planovi
Petrović je nakon završetka studija na Fakultetu sporta i fizičkog vaspitanja započeo svoju trenersku karijeru.
„Obično sportisti, naročito mlađi, maštaju da karijeru ostvare u nekim velikim klubovima kao što „Partizan“, „Crvena zvezda“ ili neki evropski i NBA klubovi. Ja sam maštao da igram u Leskovcu, za „Zdravlje“, u hali gde bi na tribinama bili moji drugari, prijatelji… To je i jedan od razloga zašto sam se nakon studija vratio u Leskovac, svoj rodni grad, gde sam i počeo svoje košarkaske korake. Direktor „Aktavis akademije“ Vladan Stojiljković mi je dao šansu da budem trener generaciji dečaka rođenih 2003/04, upravo generaciji koji ove sezone ne zna za poraz. Kao što su oni rasli iz godine u godinu, napredovali iz treninga u trening, tako sam se i ja razvijao sa njima i napredovao. Odricanje i posvećenost, a pre svega ljubav prema košarci su najzaslužniji za postegnute rezultate.“
Da li i dalje postoji mladalačka želja da se nađe na klupi „Zdravlja“ ili su planovi u međuvremenu postali drugačiji? Petrović kaže da, pre svega, veruje u sebe, svoj rad i znanje.
„Želje i vaši planovi su jedno, na to utičete vi, realnost je drugo i tu, dešava se, vi nemate nekad uticaj. Ali, naravno da bih voleo da ostvarim taj svoj mladalački san i da budem prvi trener ekipe „Zdravlja“ u kojoj bi ključnu ulogu igrali barem neki od ovih mladih košarkaša kojima sam sada trener.“
Rad sa Majom Miljković
Da Milan Petrović nije uspešan samo u radu sa mladim selekcijama, pokazuje i njegov višegodišnji individualni rad sa najuspešnijom leskovačkom košarkašicom Majom Miljković.
„Sa Majom radim preko leta, kada ona ima pauzu između dve sezone. Pomažem joj oko kondicionih i nekih taktičkih priprema. Kao plod te saradnje, slučajno ili ne, došla je bronzana medalja na seniorskom prvenstvu Evrope, a Maja je i sa selekcijom Srbije ostvarila plasman na Olimpijske igre u Tokiju.“