LESKOVAC

(Nova Naša reč)

Badince se nalazi na pet kilometara od Leskovca, na putu ka Vlasotincu. Ima oko 500 stanovnika i 90-ak domaćinstava. Saša R. Simonović, član saveta mesne zajednice, kaže da ima puno problema, ali za najveći smatraju problem vodovoda.
-Kada je građena deponija Željkovac nama je, kao i Guberevcu, Gornjem i Donjem Bunibrodu, ponuđeno da budemo priključeni na gradski vodovod. To je urađeno pre otprilike oko 4-5-6 godina, mreža je prošla kroz selo, ali ne i voda. Problem nastaje što je voda došla do puta koji vodi za Vlasotince. Sa leve strane kad se ide ka Vlasotincu je Badince, a sa desne Žižavica, Bunibrod… I sad svi oni imaju vodu, ali mi ne. Inače, cena priključka je bila 18.000 po domaćinstvu. Polovina domaćinstva je izmirila to dugovanje, ali ima i onih koji su uplatili dve rate i nisu dali treću, jer voda nije došla. I sad su se pojavila utuženja od strane „Vodovoda“ zbog tog duga, a sa njihove strane još uvek nije sve završeno. Kad odemo u upravu „Vodovoda“ kažu da oni utužuju ljude šablonski, da realno ne treba da se tuži zbog toga. Istine radi, do sada niko nije dobio presudu zbog toga, uglavnom se završava na opomenama. Ustvari, mi treba da tužimo jer smo platili priključak, a nemamo vodu. Kako su nam objasnili, problem je što treba da se izvrši bušenje ispod tog puta, a kako je magistralni put, za to dozvolu treba da da neko iz Beograda. To sad stoji tako, prolazi vreme i problem nikako da se reši. Mi očekujemo pomoć lokalne samouprave oko toga, da oni pribave dozvolu oko prokopavanja. Bez njih problem neće nikad biti rešen. Inače, bilo je svakakvih predloga, a najsmešniji je bio da se skupimo noću, prokopamo kanal za vodovodnu cev i prikopčamo se na vodovod krišom. Naravno da ne nameravamo da to uradimo, jer je tu prošao i optički kabl prema Vlasotincu, možemo da ga u mraku prekinemo, ko posle da se opravda, – uz osmeh priča Simonović.
Problem su i kanali za odvod atmosferskih voda.
-Dobili smo od lokalne samouprave bager da te kanale pročistimo, a onda je izbila naša nesloga na videlo. Počela su pitanja što se kopa ovde, što ne tamo, što kod mene, što ne kod njega… Ja ne razumem te ljude, jer to se prokopava ispred kuća i odvodi vodu izvan sela. Na taj način smo prvi put i onu čuvenu Tulovsku reku usmereli koritom da ne predstavlja opasnost, jer imamo loše iskustvo, kada se izlila i ljudi su imali po pola metra vode u dvorištima. Na nama je da sada taj kanal održavamo, da ga ne zatrpavamo…-
Badince je specifično i po tome što nema sopstveno groblje. Simonović kaže da se polovina sela sahranjuje na groblju u Gornjem Bunibrodu, a druga polovina u Zloćudovu.
-Mi smo više puta pokušavali da seoske utrine iskoristimo u tu svrhu. To neko trenutno koristi, ali nije to neki problem. U poslednje 2-3 godine smo skoro i odustali, ali verujem da ćemo uskoro opet to pitanje da stavimo na dnevni red. Problem je što na groblju u Gornjem Bunibrodu više nema slobodnih parcela, jer se tu sahranjuju četiri sela – Gornji i Donji Bunibrod, Žižavica i Badince. Problem je sve veći, već počinju i da se tuže zbog tih grobnih parcela.-
Što se infra-strukture tiče, Dom kulture propada, jer se ne koristi.
-Pre par godina mesne zajednice su dobile dopis da sakupe novac koji duguju za uličnu rasvetu. Onaj ko izmiri osnovni dug neće morati da plati i kamatu. Mi smo to sakupili, dali, ali je ostao dug od 12.000. Sad je taj dug sa kamatama narastao na 70.000. To niko neće, niti ima nameru da plati. Mesna zajednica se koristi samo kad su izbori. Otvori se par dana ranije da se počisti, sprovedu se izbori i to je to. A račun za struju stalno dolazi sve veći i veći, jer i kad imate potrošnju od nula kilovata račun dođe na 700 dinara. Tu je televizija, angažovana snaga i slične stavke. Tako da smo došli do jednog apsurda. Dalje, za poslednjih 30 godina, odkad je postavljen afalt, nijedna zakrpa nije postavljena. Sami smo se nešto organizovali, betonirali, ali to brzo strada.-
Simonović navodi problem koji je mesna zajednica uspela da reši.
-Imali smo interesantan problem sa autobuskim prevozom. Došli smo u situaciju da prevoznik koji vozi na svakih pola sata za Leskovac ne staje u Badince, nego moramo da idemo ili u Nomanicu ili u naselje „Podrum“ da bi došli do grada. Ostali prevoznici idu na sat i po do dva. Tu smo imali veliku pomoć lokalne samouprave, jer se ispostavilo da je ta stanica „ispuštena“ kada su te dozvole za stanice dodeljivane. Ali, morali smo da pravimo i proteste, da dolaze mediji zbog toga… Pritom je taj prevoznik uradno stajao u selu kad ide za Vlasotince.-
Da, bez obzira na sve, nije sve tako crno, Simonović potkrepljuje podatkom da je Badince selo koje povećava broj stanovnika.
-Deca iz Badinca idu u guberevačku školu. Trenutno skoro polovina đaka u školi je iz Badinca. Uglavnom se živi od poljoprivrede. U poslednje vreme 30-ak mlađih se zaposlilo u Juri, Falkeu, Džinsiju. Ljudi su vredni, rade, ali smo nesložni i nezainteresovani, tako da i to pravi problem nekom bržem napretku. Imamo i fudbalski klub, koji ne zna za poraz u poslednje vreme u Gradskoj fudbalskoj ligi. Gradska samouprava nam je tu dosta pomogla, svojevremeno su nam napravili svlačionice, sredili teren…-