Matić: Sprečiti sunovrat novinarstva i nestanak profesionalnih medija

BEOGRAD
Izjava Verana Matića, predsednika upravnog odbora Asocijacije nezavisnih
elektronskih medija i člana Stalne radne grupe za bezbednost novinara, povodom

  1. maja, Svetskog dana slobode medija
  2. i 4. maja prošle godine, dogodila su se dva nezapamćena masovna ubistva u
    Beogradu, Malom Orašju i Duboni, sa ukupno 19 žrtava. Ovi zločini obeležili su, na
    različite načine, celu proteklu godinu i razotkrili su i slabosti institucija, i slabosti
    medija. Činjenica da nam se ranije to nije događalo, nije opravdanje.
    Sloboda za medije, podrazumeva i empatičnost medija prema žrtvama,
    poštovanje privatnosti porodica, posebno vođenje računa o višestrukom
    proveravanju informacija. Predstavnici institucija su svojim često pogrešnim
    istupima, ili odsustvom informacija, stvarali prostor za greške koje su se
    pojavljivale u medijima. Sami mediji, u trci za publiku, često su kršili postulate
    profesije, kodeks, a neretko, i zakone. Izuzetno je važno da se novinarke i novinari,
    urednici obučavaju za izveštavanje iz ovakvih velikih traumatskih događaja, kako
    bi se u budućnosti smanjile ili eliminisale greške koje su činjene u ovih godinu
    dana.
    Oslobađajuća presuda u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, posle 25 godina od ovog
    zločina i deset godina od početka suđenja, i posle dve prvostepene presude od
    100 godina zatvora za optužene, delovala je na medijsku zajednicu, kao ponovno
    ubijanje. Činjenica da nijedan slučaj ubistva novinara još nije razrešen, i pored
    učinjenih napora, vrlo je snažna poruka za našu profesiju: da je ubistvo novinara
    najjeftiniji oblik cenzure, da je nekažnjivost zagarantovana, da je novinarstvo
    izuzetno rizična profesija i da treba izbegavati istraživačke teme, da nezavisnost i
    profesionalnost bivaju kažnjavani pretnjama i napadima na novinare. Na sličan
    način delovalo je i vraćanje predmeta ubistva Milana Pantića, iz Tužilaštva za
    organizovani kriminal, Višem tužilaštvu u Jagodinu. Obeležena je i
    tridesetogodišnjica smrti Dade Vujasinović, bez ikakvog pomaka u razotkrivanju
    ove smrti. Nema ni istrage u slučaju atentata na Dejana Anastasijevića iz 2007.
    godine, kada su mu dve bombe aktivirane na prozoru spavaće sobe.
    Može se reći da je jedina svetla tačka pravnosnažna presuda u slučaju paljenja
    kuće Milanu Jovanoviću.

Između dva 3. maja, usvojeni su novi Zakon o javnom o informisanju i medijima i
Zakon o elektronskim medijima, ali se oni sporadično i selektivno primenjuju.  I
dalje kasni praktična primena Medijske strategije. Ministarstvo za informisanje i
telekomunikacije je više od pola godine bilo u tehničkom mandatu.
Poboljšanja u zakonima vezana za projektno sufinansiranje – izigravaju se
drastično smanjenim budžetima u brojnim pojedinim lokalnim samoupravama.
Više od polovine lokalnih samouprava nije ni raspisalo konkurse, iako su po
zakonu bili obavezni da to učine do 01.03. 
REM je pasivan i nezainteresovan za doslednu primenu Zakona o elektronskim
medijima.
Bezbednost novinara ugrožava se na različite načine. Brojke nisu više od onih
ranijih godina: dvoje koleginica i kolega morali su da se relociraju zbog
bezbednosti. U dva slučaja, angažovano je privatno obezbeđenje, u jednom
slučaju, organizovan je profesionalni video nadzor za mesto stanovanja jednog
novinara i prevozno sredstvo.
Novinari su napadani i sprečavani u obavljanju svog posla, samo zbog toga što su
novinari, ali i kao česte mete hajki koje su se vodile protiv pojedinih novinarki i
novinara, kao i čitavih redakcija.
Nekažnjeno su diskriminisani u obavljanju svog posla od strane najviših
predstavnika vlasti.
Socijalni položaj novinara je sve lošiji zbog potplaćenosti i nesigurnosti radnih
mesta. Problemi sa mentalnim zdravljem i sveukupnim zdravstvenim stanjem, sve
su izraženiji i zahtevaju urgentno reagovanje, što je često onemogućavano upravo
zbog nedostatka vremena, prevelikog broja zadataka i zbog nedostatka sredstava
za lečenje.
Uočavajući ove probleme, u proteklih godinu dana, ANEM je organizovao svakog
meseca posetu mestima van Beograda u kojima je uočen povećan broj pretnji i
napada na novinare ili ima veći broj nerešenih slučajeva. Na sastancima Stalne
radne grupe za bezbednost novinara sa lokalnim tužiocima, policijom i
novinarima, razmatrani su ovi slučajevi i razlozi za neefikasne istrage, ali i hvaljeni
uspešno rešeni slučajevi. Povećanje poverenja i zajednički rad između tužilaca,
policije i novinara, pomogao je u određenim pomacima koji se mogu uočiti,
smanjenju broja odbačenih prijava od strane tužilaca i povećani broj presuđenih
slučajeva.

Preko 200 novinara prošlo je treninge za bezbedno izveštavanje.
Društvene mreže u potpunosti neregulisane, sve veća su pretnja profesionalnom
novinarstvu i medijima. Sejanjem neproverenih informacija, često smišljenim
lažima, poluistinama, spinovima, bez ikakve odgovornosti, zauzimaju prostor
informisanja građana. Time se potencijalno ugrožava sveukupna bezbednost
građana i država.
Složena situacija u kojoj su novinari i mediji zahteva i kompleksniji odgovor,
svakako mnogo širi od donošenja zakona, što je proces koji okupira relaciju
između države i novinara, medijskih udruženja i asocijacija. Dijalog predstavnika
vlasti i kredibilnih udruženja i asocijacija, uz podršku OEBS-a i Evropske komisije o
rešavanju svih važnih problema zbog kojih smo sve lošije ocenjivana zemlja,
neophodni je minimum, kako bi se zaustavio sunovrat novinarstva i nestanak
profesionalnih medija.
Solidarnost novinara i medija, zajednička odbrana etičnosti profesije, bezbednosti
novinarki i novinara, borba za bolje uslove rada i poštovanje, važni su ciljevi koji
nam mogu pomoći da idući Svetski dan slobode medija dočekamo sa pozitivnim
pomacima. (ANEM)

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare