LESKOVAC-LEBANE-MEDVEĐA
Pred Osnovnim sudom u Lebanu u toku su suđenja po tužbama zbog neisplaćenih putnih troškova zaposlenih u javnom sektoru. U pitanju su takozvane „masovne tužbe“ a podosili su ih uglavnom zaposleni u školama na teritoriji opštine Medveđa a zbog samovoljne odluke tamošnje lokalne samouprave da uskrati ovo pravo , regulisano Zakonom o radu i Posebnim kolektivnim ugovorom.
O ovom problemu je Regionalna informativna agencija ranije pisala a izazvala ga je odluka Opštinkog veća u Medveđi da više ne plaćaju zaposlenima u prosveti i javnom sektoru putne troškove jer su sklopili dogovor sa privatnikom da ih prevozi kombijem.
Probleme ljudi koji rade u prosveti i imaju časove u različitim školama nisu smatrali važnim prilikom donošenja ove odluke koju su pravdali navodnom štednjom.
Sindikati u prosveti su upozoravali da je ovo kršenje
odredaba Posebnog koletivnog ugovora i da će svi koji tuže dobiti
presudu u svoju korist. To bi, onda, značilo, da će građani opštine Medveđa plaćati, pored
troškova prevoza prosvetarima i zaposlenima u opštini i javnom sektoru, i sudske i troškove advokata kao i kamate.
Članom 8. Zakona o radu je propisano da opšti akt i ugovor o radu ne
mogu da sadrže odredbe kojima se zaposlenom daju manja prava ili
utvrđuju nepovoljniji uslovi rada od prava i uslova koji su utvrđeni
zakonom.
Opštim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde veća prava i
povoljniji uslovi rada od prava i uslova utvrđenih zakonom, kao i
druga prava koja nisu utvrđena zakonom, osim ako zakonom nije drukčije
određeno.
Član 9. Zakona dalje jasno precizira u stavu 1 posledice nepoštovanja
odredaba iz čl 8. ako opšti akt i pojedine njegove odredbe utvrđuju
nepovoljnije uslove rada od uslova utvrđenih zakonom, primenjuju se
odredbe zakona.
Zaposleni ostvaruje pravo na naknadu za dolazak na rad i odlazak sa
rada u skladu sa Zakonom o radu, Posebnim kolektivnim ugovorom za
zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika i ugovorom
o radu. Dakle, naknada za dolazak i odlazak sa rada zaposlenom pripada
po zakonu.
Odredbama čl.118. st. 1. tač. 1) Zakona o radu, predviđeno je da:
„Zaposleni ima pravo na naknadu troškova u skladu sa opštim aktom i
ugovorom o radu i to za dolazak i odlazak sa rada, u visini cene
prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio
sopstveni prevoz.“
Odredbama čl. 26. st. 1. i st. 2. Posebnog kolektivnog ugovora za
zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika predviđeno
je da:
“Zaposleni ima pravo na naknadu za dolazak i odlazak sa rada, u visini
cene prevozne karte u javnom saobraćaju (gradski, prigradski,
međugradski), koja mora biti isplaćena do petog u mesecu za prethodni
mesec, ukoliko poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz. Ukoliko je
peronska karta uslov korišćenja prevoza, smatra se da je ista sastavni
deo troškova prevoza. Na zahtev zaposlenog poslodavac je dužan da
zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za dolazak i odlazak sa rada,
ukoliko nije obezbedio sopstveni prevoz.“
Ono što je sasvim sigurno je to, da aktuelni stavovi sudske prakse
najviših sudskih instanci na teritoriji Republike Srbije idu u prilog
tome da naknada za dolazak i odlazak sa rada pripada svim zaposlenima,
SINDIKATI SE NE SLAŽU
Dva sindikata koji deluju u prosveti se nisu slagala sa ovom ranijom odlukom lokalnih vlasti, zbog koje je podnesen veliki broj tužbi.složili sa tom
odlukom i uputili su lokalnim vlastima zvanične dopise
Naglašavaju da postoje radnici u prosveti gde ne postoji organizovan
prevoz do njihovih mesta ili kuća, gde nije rentabilno organizovati
prevoz, pa oni idu svojim automobilima i u tim slučajevima se njima
plaćaju putni troškovi. Ukazuju da je po Zakonu o radu regulisano pravo
zaposlenih na isplatuu putnih troškova u visini autobuske karte .
Sindikati upozoravaju da je ova odluka direktno kršenje Posebnog
kolektivnog ugovora. Ovo je veoma važno upozorenje i zbog budućih namera oklnih vlasti u nekim sredinama da zaposlenima u prosveti ukinu isplatu troškova prevoza iz lokalnih budžeta. (kraj)LJS/SA
Bavim se advokaturom gotovo preko 20 godina i dalje ne verujem da slucaj nije resen. Najpre, ne razumem sindikate zasto nisu azurniji, ali bice, i to znam. U 21. veku da neko na svoju ruku nekom nakaradnom odlukom da direktno ugrozi osnovna prava nastavnika, pa to je necuveno. Premda znam problematiku jer sam branio dosta skola i apsolutno je uvek dobio radnik. U ovom slucaju, dobice 1/1. Niko, ama bas niko ne moze da uslovljava bilo koga u tom smislu kako ce na posao. Nastavnici po skolama rada sa nepunom normom, kako ce ako u istom danu imaju casove u vise skola? Drugo, lokalna samouprava ne moze da se mesa u to i odredjuje (naredjuje) ko ce cime i kako na posao vadeci se na neki kvazi organizovan prevoz koji je skuplji, kad se sve podvuce, od toga da se nastavnicima placa – ima dokaza za to. Ono sta bih voleo je to, a desice se jednog dana, ti koji su doneli odluku budu u situaciji da svakodnevno putuju po 100 i vise km boreci se za hleb, ne zato sto mnogo vole da putuju, i da im neko i to malo parce hleba otima. Ali, ko ne plati na mostu, na Cupriji ce sigurno. Pozdrav svima.
Naravno, i svi ce da dobiju. Vec se polemisalo o tome ovde. Zakon kaze ukoliko poslodavac organizuje prevoz. Opstina nije poslodavac. Ali dobro, polako. Sad ce umesto redovnih troskova i apsolutno nikave ustede kad se sve sracuna, biti sa kamatom jedno puta 10. Bez ikakve potrebe se ljudi maltretiraju u dotrajalim autobusima, nista ni sa cim nije usaglaseno.. Advokati sad trljaju ruke. I tek ce, polako.. Ima jos 50ak tuzbi koje nisu pristigle. Bruka i sramota, presedan u Srbiji.