Teška mehanizacija bila je brža od presude suda povodom imovinskog spora, ali i apela Evropske unije da se na Gazivodama zaustavi rušenje objekata. Poslednji u nizu srušen je tokom jučerašnjeg dana, pa motel “Jezero” više ne postoji. Pravnik Dragutin Nenezić kaže da Preduzeće Ibar-Lepenac ni za jedan porušeni objekat nije poštovao proceduru za raseljavanje ljudi, te da očekuje da će se rušenja na jezeru nastaviti po istom principu. Dodaje i da su građani prepušteni sami sebi, jer ih ne štiti kosovski sistem, dok zvanični Beograd vodi politiku nemešanja.
Nenezić je u gostovanju u programu N1 televizije rekao da kada je u pitanju rušenje objekata koji se nalaze na jezeru Gazivode postoje dva nivoa problema.
„Jedan problem je paralelizam srpskog i kosovskog pravnog sistema, koji je dosta dugo postojao, u kome su funkcionisale različite stvari u imovinskom smislu. Sada, na toj teritoriji, funkcioniše samo kosovski pravni sistem i dokumentacija iz srpskog pravnog sistema, iako bi trebalo, na osnovu i nekih sporazuma koji su postizani i na osnovu kosovskih propisa, da bude uvažavana, ali se apsolutno ne uvažava“, objašnjava on.
Drugi nivo problema, prema njegovim rečima je istorijski i odnosi se na period kada je jezero formirano.
„Cela jedna dolina, koja je bila vrlo plodna i naseljena 60-ih, 70-ih godina, potopljena je da bi se formiralo jezero, i ljudima naknada za to ili nikad nije isplaćena, ili je isplaćena u nekom simboličnom iznosu. I zbog toga je njima dopušteno da koriste obalu jezera, i to niko nije dovodio u pitanje evo već više od 50 godina“, kaže on.
Nenezić naglašava da ljudi koji poseduju objekte na ovom mestu imaju pravo da budu tu, čak i u slučaju da je Preduzeće Ibar-Lepenac stopostotno u pravu kada je u pitanju vlasništvo nad zemljištem. Međutim, tvrdi da se direktor ovog preduzeća postavlja kao da je iznad suda i zakona, te da procedura za raseljavanje ljudi postoji, ali da se ne sprovodi.
Dodaje i da su tim ljudima na raspolaganju jedino pravna sredstva koja nudi kosovski sistem, te da zaštitu mogu da traže jedino pred kosovskim sudovima.
„Ali ne mogu da je dobiju, to je jasno. Tako da su oni prepušteni sami sebi i svojoj veri u Boga, ako tako mogu da kažem“, navodi on.
Mišljenja je i da zvanični Beograd vodi politiku aktivnog nemešanja u bilo šta što se dešava na Kosovu, te da ne pokazuje znak da ga zanima da zaštiti ljude koji su istovremeno i građani Republike Srbije.
„Izgleda da to nije neki ni politički prioritet, a drugo, verovatno je deo nekog dogovora ili jednostavno neki splet političkih okolnosti u kojima se Beograd našao posle Banjske. Vrlo je vidljivo da, osim saopštenja, koja su isto vrlo proredila, Beograd niti deluje niti pokazuje neki znak da ga zanima da zaštiti ljude koji su istovremeno i građani Republike Srbije, prenosi N1.