LESKOVAC
Kafane se u Leskovac nesu zidale niti otvarale tek – onakoj! Će otvorimo kafanu pa – će vidimo! Nee, nego se prvo ispita – da l će taj kafana jutre da ima gosti i – koji gosti! I kad se toj ispita i utvrdi ondak se tuj, ovde i onde – otvori kafana.
Lešnjakovi kafanu Posleđan groš otvoriše u Murdžu malu na sam ćoš kude se i sg ulice dvojiv – edna levo za fabriku štofaru na Gorču Petrovića i malo ponatam za Mumdžisku kudeljaru i druga ulica desno na čiji je kraj Rakićeva kafana. Kafana Zakasotine je na ćoš kude se iz Nišku ulicu skreće za Drkine vrbe ( kuća kude je bila kafana i sg je tuj ), a preko put je bila čuvena kafana Veternica uz sam put.
I takoj su kafane same birale kude i uz koj put će budev sazidane i otvorene.
Kafanu ,,TRI ŠEŠIRA” u Čivlk na raskrsnicu kude se putevi dvajav levo za Lebane a desno za Bojnik – sazida Sotir Petković Podrimac kd iz Podrimce dođe u Lesakovac. Toj je prvo bilo močvarno i vodišljavo mesto i Sotir isuši tej baruštine i napravi kuću, a u donji deo kuće uz put otvori Gostionicu.
Sotir Petković Podrimac, žena mu Saveta, deca gim Mileva, Zagorka-Gona, Vukosava, zvana Kosara, Bora, Ratislav – Ratko Petrović, Savka, Zora i Ljubica-Buba – odade se za Miku Ludajku. Mileva se odade za Crnotravca Grujicu u Kruševac. Kosara, muž Nikola Stojanović, zvani Kole Princ, deca Čeda Princ, Brana i Dragan zvani Kepa.
Savka, muž vu Branko Mitrović, limar, deca gim Natalija, Miodrag i ćerka Dragana. Ratislav – Ratko, prva mu žena Ruža – imali se šes decu i od svi šes ni edno nee ostalo.
Bora, žena Duda od Arabatovi, deca Nikola i Predrag.
Ljubica – Buba se u šesnaes godine odade za šustera Mihajla-Miku Stojkovića Ludajku, deca Bratislav i Ljiljana. Bratislav, žena Mirjana….
Zagorka – Gona se odade za Blagoju Stojiljkovića Lešnjaka u Pop Ilijinu ulicu, ćerka gim Ljubinka, muž vu Bogoljub – Bogi Ilić, deca Vesna i Nebojša.
Blagoja Lešnjak je imaja šustersku radnju u Žitni potok – tam je i živeja. Kd se oženi ss Gonu on i nju odvede u Žitni potok i tamo su sedeli devet meseca.
Gostionicu što gu u Čivlk sazida Sotir Petković Podrimac prvo je držaja Ratislav – Ratko, pa odustade da gu i dalje drži. Kd ostavi Gostionicu – upregnu konja u kola, otide u Žitni potok i na sestru Gonu kaže:
– Dado – tovarite stvari u kola i dođite u Leskovac da držite Gostionicu.
I takoj beše – Blagoja i Gona natovariv stvari na kola, dođoše u Leskovac, useliše se na sprat i nastaviše da drživ Gostionicu u prizemlje kuće – sve do oslobođenje.
Posle tri godine od završetka rata Sotir gu prodade na Trgopromet, gu prodaja na nikoga drugoga i takoj se kafana – ugasi! Al’ ime na kafanu – TRI ŠEŠIRA eve si ga i sg stoji. I kd se kaže – kod Tri šešira zna se na koje se misli. A gore na sprat iznad nekadašnju kafanu sedi unuka na Bubu i Miku Ludajku.
Ime na kafanu ,,Tri šešira” daja je Blagoja Lešnjak 1931. godine. I takoj kafana dobi – ime a po ime na kafanu on dobi nadimak – Blagoja Tri Šeširac. A mesto kude se putevi dvojiv za Bojnik i Lebane i sg se vika Tri Šešira.
Kd ednput otide u Beograd Blagoja Lešnjak videja kako na niku radnju piše – TRI ŠEŠIRA i toj mu se mlogo posviđalo. Kd se vrnuja u Leskovac plati na molera Rusa Marona, što je sedeja u prvo sokače desno na Bojnički put – da mu iznad keleraj naslika – tri šešira. Rus Maron nacrta tri šešira i kd gosti toj vidoše počeše vikav:
– Idemo u tri šešira! Će se nađemo kod tri šešira!.
Kd ču kao Leskovčani vikav njigovu kafanu Blagoja plati na Rusa Marona da prefarba naziv Gostionica i na tablu nad ulaz u kafanu napiše slovima: KAFANA TRI ŠEŠIRA.
I toj je bilo 1931. godine. Od tg Blagoja više od nigde nee dobivaja pisma na prezime Stojiljković, nego su pisma bila atresirana samo ss – Blagoja Trišeširac! I ni edno pismo nikad nee zalutalo nego uvek dođe kude Blagoju, jer je samo on u leskovac bija Trišeširac.
Kd napusti gostionicu Ratko je šija jeleci i radeja po gazde.
Sotir Podrimac posle neko vreme na Božu Bubličanina prodade staru kuću što je bila do kafanu Tri šešira i od tg je sedeja u kolibu u baštu kod ćerku Kosaru što je bila udata za Nikolu-Kole Princa. Kad se sinovi na Kole Princa pooženiše Sotir dođe kude ćerku Gonu i zeta Blagoju Trišeširca i tuj je sedeja tri godine.
Kd prodade kfanu Sotir je radeja ko taljigaš – imaja je konja i šinska kola i iz preduzeće ,,Blagoja Nikolić” u Mlinsku ulicu prevozija je treske i drugi otpadak što ostane od dske i trupci.
Kafana gu više nema, ali stambenu zgradu što se napravi preko put nekadašnju kafanu vikav – kod tri šešira!.
Sava Dimitrijević