LESKOVAC

U Leskovcu se i dalje isplaćuju najniže plate u Srbiji a političari tvrde da je lider u regionu.

U Leskovcu prosečna isplaćena plata duplo manja od republičkog proseka
a ovaj grad je i dalje, godinama već, poslednji u Srbiji po platama, kao i Jablanički
okrug.

Po podacima koje je objavio Republički zavod za statistiku prosečna
zarada u Jablaničkom okrugu u avgustu mesecu iznosila je 64.572 dinara
(u julu 62.176). U Gradu Leskovcu prosečna zarada je 65.601 dinar (u
julu 63.502).

Najveća prosečna plata u Srbiji je u opštini Stari Grad u Beogradu,
155.125 dinara.

Prosečna zarada (bruto) obračunata za avgust 2023. godine u Srbiji
iznosila je 118.918 dinara (115.664 u julu), dok je prosečna zarada
bez poreza i doprinosa (neto) iznosila 86.112 dinara (83.781 u julu).

Ovakvo stanje stvari ne utiče na izjave političara da je Leskovac
“lider” na jugu Srbije.
Evo šta je o “liderstvu” i najnižim platama u Srbiji rekla prilikom
nedavnog boravka u Leskovcu premijerka Srbije Ana Brnabić .

Ona se složila sa konstatacijom novinarke JUGpressa da je Jablanički okrug po platama mesecima na začelju Srbije.

„Ali, tvrdi ona, te plate značajno rastu”.

” Jug Srbije je uvek bio na začelju po platama i to ne možete da promenite preko noći. Ne možete ni za deset godina. Ali, mnogo smo promenili, smanjena je nezaposlenost i to uprkos ratu na istoku Evrope, pandemiji korone, migracionim krizama. Ako je to spušteno na ispod 10%, onda možemo da se složimo, iako se oko mnogih stvari ne slažemo, da je to ipak uspeh,“ smatra premijerka

Na najniži prosek plata utiče i činjenica da u Leskovac dolaze fabrike
koje isplaćuju radnicima minimalnu zaradu. Predsednik Srbije
Aleksandar Vučić je pun hvale za njih ali na pitanje kada će  u ovaj
grad, i Jablanički okrug , šansu za posao dobiti mladi ljudi koji su
završili fakultete, a da to ne bude rad na fabričkoj liniji, ne
odgovara.

Iz Vučićevih odgovora bi se reklo da su Leskovac i Jablanički okrug, ali i čitav jug Srbije van Niša, “viđeni” za manuelne poslove koji se namanje plaćaju.

Evo njegovog odgovora.

“Da budem sasvim fer, mi moramo da insistiramo na nastavku rada u okviru dualnog obrazovanja. Ne možemo mi „rešio sam da završim fakultet, ali me niko neće“ jer taj posao nije nikom potreban. Moramo da se ponašamo tržišno. Ja sam pričao priču o nekadašnjem, možda i sadašnjem, državnom sekretaru Švajcarske i njegovo sedmoro dece. Ali, neki njegovi sinovi, koji rade zanatske poslove imaju veće plate nego doktori nauka. I sad vi kažete da li je to fer? Pa fer je, zato što se taj posao traži, on je prošao na tržištu. Ja ne mogu da imam veću platu ako vi imate deset automobila u redu kod mehaničara, ne mogu da zaradim više od njega, iako sam bio jedan od najboljih studenata na pravnom fakultetu. U ovom trenutku se to ne traži, traži se nešto drugo. tržište. Da li hoćete da živimo u tržišnoj ekonomiji ili u sopstvenim željama i u tome što su svojom majkom i ocem do svoje pedesete godine da kukam što nisam dobio posao? Mi moramo da se ponašamo odgovornije, moramo da menjamo svoj odnos, svoje navike, da učimo više… Od pokojnog Simona Peresa sam naučio da one nacije koje ne nauče na vreme da kada rade moraju svakog dana da izdvoje dva sata za učenje, dakle, šest sati radi, a dva sata uči, a deca koja uče šest sati da uče, a dva sata da rade, govori se o deci koja imaju 13, 14, 15, 16 godina, te nacije su osuđene na propast. Pogledajte ove klince iz dualnog obrazovanja Vlasotinca, oni imaju posao odmah, nema čekanja. Školujte zavarivače, nema plate ispod 100.000 za zavarivače nigde u Srbiji, a ide i do 160.000 i 170.000. Pitajte Slijepčevića (vlasnika firme koja grdai po Leskovcu stadion i rekonstruoše bolnici, prima JUGpress) koliko mu je potrebno zavarivača, bravara i mnogih drugih, kao i vozača… Da li je potrebno ovoliko pravnika u ovom trenutku? Pa, nije i šta da radimo? Nema tu filozofije, to je tržište i time moramo da se bavimo. Zato je važno da osnažimo i napravimo raznovrsniju obrazovnu strukturu, ali i da se ljudi odnose prema tržištu, jer ne vredi što ćemo da imamo tri miliona menadžera, jer tri miliona menadžera ne može  radi. Nije moguće. Dakle, to je komplikovano i teško pitanje, ta vrsta dubinskih reformi je tek..” .

I tu je stao.

Dakle, u Švajcarskoj su plate visoke za one koji rade poslove sa srednjom školom ili zanatom a na jugu Srbije oni koji završe fakultete mogu ili da se sele u neki veći grad ili da se učlanjuju u SNS, trća mogućnost nije realna.

Ovaj prilog je nastao kao deo projekta Lokal pres Lab 2.0’’ koji je
razvijen i podržan od strane programa ‘’Medijski inkubator za Zapadni
Balkan’’ Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane
Ministarstva spoljnih poslova Holandije.’’