Lažirane isplate, fiktivna predavanja: Kako su milioni evra za ugrožene završili u tuđim džepovima

BEOGRAD

Mreža fantomskih organizacija lažirala je izveštaje i izvlačila milione iz budžeta na javnim konkursima namenjen mladima, porodicama i ženama. U finansiranju ove grupe je godinama učestvovala bliska saradnica Aleksandra Šapića, Aleksandra Čamagić.

„Šlepam, cepam drva, svašta radim. Ove organizacije, svašta.“

Ovako bivši preduzetnik i nekadašnji radnik u pošti Stanko Milivojević opisuje čime se bavi. 

Pre samo dve godine navodno je držao predavanja stotinama đaka u Temerinu i Despotovcu. Učio ih je o važnosti prevencije nasilja, bontonu na internetu, opasnostima od trgovine ljudima i o važnosti reproduktivnog zdravlja. Gotovo istovremeno, obučavao je i buduće geronto-domaćice u Leskovcu.

To je za njega, na papiru, bila dobra godina. Za ove obuke njegovoj agenciji Vibzie uplaćeno je više od 110.000 evra.

Ali on ih se ne seća – u razgovoru za BIRN nije mogao da kaže koja predavanja je držao, kao ni da li je za to bio plaćen i koliko. Ipak, obećao je da će poslati dokaze, „slike i snimke“, na mejl novinara BIRN-a. 

Ovi dokazi nikada nisu stigli. Nisu ni mogli da stignu, jer u realnosti, Milivojević je deo organizovane mreže povezanih lica, organizacija i agencija koje su izvlačile novac iz budžeta za aktivnosti koje zapravo nisu održali, pokazuje dokumentacija do koje su došli BIRN i Građanske inicijative.

Mehanizam je bio jednostavan: organizacija bi se prijavila na javni konkurs, dobila novac, a zatim ga prebacila privatnim agencijama i poslala lažirane, odnosno fiktivne, izveštaje o sprovedenim aktivnostima i potrošnji. 

Na ovaj način, samo iz Ministarstva za brigu o porodici i demografiju izvučeno je bar pet miliona evra tokom 2021. godine. 

Na osnovu dokumentacije iz Ministarstva, koju su analizirale Građanske inicijative, i nekoliko stotina dokumenata iz Uprave za trezor, Agencije za privredne registre, konkursa lokalnih samouprava i razgovora sa akterima, istraživanje BIRN-a je pokazalo da veliki deo obuka i predavanja za koje je ovaj novac bio namenjen nikada nije održan, a deo koji jeste – održale su same škole i lokalne kancelarije za mlade – besplatno. 

Milioni evra su se tako, umesto za podršku mladima, ženama i za sprečavanje nasilja, slili na račune članova porodica, komšija, prijatelja i poznanika ljudi iz ove mreže, i to preko agencija koje su u tu svrhu osnovane.

Sastavljajući fiktivne izveštaje, ova organizovana grupa je dodatno uvukla i čitav niz pravnih lica i ljudi koji su ostali zaprepašćeni kada su im novinari rekli da su oni i njihove firme „učestvovali“ u raznim obukama za mlade ili nezaposlena lica, te da su za to „dobili“ po nekoliko desetina hiljada evra.

U dodeli javnog novca ovoj mreži, pokazuje istraživanje, godinama je učestvovala Aleksandra Čamagić – prvi put još 2016. i 2017. godine kada su ove organizacije dobijale pare od opštine Novi Beograd. 

Čamagić je dugogodišnja saradnica Aleksandra Šapića i danas je na čelu Sekretarijata za obrazovanje i dečju zaštitu Grada Beograda.

Kako je ona menjala poslove, tako se menjao izvor finansiranja ove mreže. Posle Novog Beograda, Čamagić se zaposlila u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju 2021. godine i postala članica konkursnih komisija ovog Ministarstva. Ova mreža te i naredne godine dobijala je pare od nje na konkursima Ministarstva.

Krajem 2022, Čamagić prelazi u upravu Grada Beograda i nekoliko meseci kasnije – ova mreža dobija novac od Sekretarijata za privredu i Sekretarijata za socijalnu zaštitu, na čijem čelu je tada bila.

Niko iz mreže ovih organizacija nije želeo da govori za BIRN.

Ratko Dmitrović, tadašnji ministar za brigu o porodici i demografiju, za BIRN je rekao da ne zna ništa o ovim konkursima, te da se njima nije bavio zbog bolesti, već da je Aleksandra Čamagić bila predsednica konkursnih komisija. 

Ministarstvo, Aleksandra Čamagić, sekretarijati za socijalnu zaštitu i privredu i Aleksandar Šapić nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o saznanjima do kojih smo došli.

Priča iza priče

BIRN i Građanske inicijative već četvrtu godinu za redom prate potrošnju državnog novca na javnim konkursima za medije i javno informisanje, civilno društvo, kulturu i omladinu.

Do sada su prikupili podatke sa više od 2.300 javnih konkursa na kojima su potrošene 22 milijarde dinara (187 miliona evra) na gotovo 50.000 projekata.

Kao proizvod ove saradnje na projektu Javno o javnim konkursima nastala je baza podataka o javnim konkursima u kojoj su javno dostupni podaci o ovoj potrošnji.

Iako bi kroz javne konkurse država trebalo da pomaže rad onih koji se bave zaštitom javnog interesa ili pomažu najugroženijima na način na koji država ne može, izveštaji Građanskih inicijativa i BIRN-a pokazuju da ovaj mehanizam ima ozbiljne sistemske propuste i da na konkursima novac iz godine u godinu dobijaju fantomska udruženja i GONGO organizacije, odnosno organizacije povezane sa vlastima.

Istraživanje o konkursima Ministarstva za brigu o porodici i demografiju počelo je pre dve godine – kada je 2021. tokom prikupljanja podataka o konkursima Ministarstva jedna od istraživačica alarmirala na potencijalnu grešku u podacima – rekordno visoke iznose koje je Ministarstvo dodelilo organizacijama. 

Građanske inicijative tada su prepoznale ove fantomske organizacije kao učesnike još jednog spornog konkursa – Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja iz 2014. godine, kada je Ministar je bio Aleksandar Vulin.

Od tada do danas, timovi istraživača Građanskih inicijativa i BIRN-a analizirali su niz konkursa i organizacija čije projekte je finansiralo Ministarstvo.

Milioni evra navodno namenjeni borbi protiv vršnjačkog nasilja, mladima i podršci socijalnim ustanovama 

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju podelilo je 2021. godine 5,6 miliona evra nevladinim organizacijama za unapređenje položaja žena u Srbiji, pomoć porodicama i mladima, o čemu je BIRN već pisao u tekstu Sporni konkursi Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Najviše novca te godine, oko pet miliona evra, dodeljeno je mreži od 23 fantomske organizacije okupljene oko Tatjane Borojević, zastupnice organizacije Panacea, a članice konkursnih komisija koje su odlučivale kome će se dodeliti novac, osim Aleksandre Čamagić, bile su i još dve Šapićeve saradnice – Bisera Pejčić i Kristina Glišić.

Bilo je potrebno dve godine da Građanske inicijative konačno dobiju uvid u dokumentaciju sa ovih konkursa, ali ni tada nije bio moguć uvid u sve izveštaje: kako je iz ministarstva rečeno BIRN-u, dokumentaciju iz decembra 2021, kao i za celu 2022. godinu – kada su ove organizacije dobile još 2,6 miliona evra na sličnim konkursima – tražio je MUP. 

Od ukupno 59 projekata za koje su Građanske inicijative dobile dokumentaciju, izveštaji govore da su se 42 projekta navodno bavila obukama o vršnjačkom nasilju i reproduktivnom zdravlju u 70 škola širom Srbije, u kojima je učestvovalo oko 14.000 mladih. 

Za četiri izveštaja, odnosno dve organizacije, nije bilo moguće ustanoviti da li su deo mreže.

U izveštajima se navodi da su obuke održane u školama u Leskovcu, Vranju, Novom Sadu, Vrnjačkoj Banji, Boljevcima, Despotovcu, Temerinu, Somboru, Priboju, Sremskoj Mitrovici, Novoj Varoši, Staroj Pazovi, Užicu, Beogradu, Varvarinu i Čačku. U gotovo svim izveštajima piše da su obuke sprovedene u saradnji sa lokalnim kancelarijama za mlade.

Preostali projekti odnosili su se na obuke lokalnih samouprava za podršku zapošljavanju mladih, obuke geronto-domaćica i negovateljica u Vranju i Leskovcu, Beogradu i Plandištu, obuke zaposlenih u Centru za socijalni rad u Kikindi i obuke i podrške za 110 porodica dece sa smetnjama u razvoju iz opštine Kikinda. 

Za ove obuke, navode izveštaji dostavljeni Ministarstvu, plaćeno je 125 agencija i udruženja, i sve je proteklo u najboljem redu – sve obuke su sa uspehom održane a projekti su postigli svoje ciljeve. 

Gotovo ništa od ovoga u stvari nije tačno.

Analiza izveštaja pokazala je niz ozbiljnih zloupotreba – lažne isplate, fiktivne finansijske izveštaje i lažne podatke o aktivnostima – pri trošenju budžetskog novca namenjenog za podršku ranjivim grupama. 

Ukoliko znate za slične potencijalne neregularnosti na javnim konkursima, prijavite ih BIRN-u i Građanskim inicijativama i popunite anketu na ovom linku: Prijava potencijalnih neregularnosti na javnim konkursima.

Vršnjačko nasilje: Ministarstvo dalo milione za neodržane obuke

Umesto velikog broja predavanja o prevenciji vršnjačkog i digitalnog nasilja i reproduktivnom zdravlju, obuke su delimično održane i to u samo nekim školama. 

Tamo gde ih je bilo, organizovale su ih lokalne kancelarije za mlade i sami nastavnici koji za to nisu dobili novac.

Ovaj novac završio je na računima povezanih agencija.  

BIRN je kontaktirao telefonom i mejlom svih 68 škola u kojima su navodno održane obuke. Četrdeset tri škole su nam odgovorile, a od tog broja, čak iz 23 škole su nam rekli da nikakve obuke tokom 2021. godine nisu bile održane.

„Istraživala sam zajedno sa administrativnim radnikom, razgovarala sa prethodnim direktorom i pedagogom, tražila podatke u zvaničnom Izveštaju o realizaciji Godišnjeg plana rada za školsku 2020/2021. godinu. Nisam našla ni jedan jedini podatak o realizovanim radionicama koje ste Vi naveli,“ piše u odgovoru Zorice Damnjanović, direktorke Srednje škole u Varvarinu.

Svih šest škola je za BIRN reklo da te obuke nikada nisu održane. 

Novac je dobila Razvojna inicijativa za socijalnu inkluziju i njen zastupnik Dejan Tasić. Iz ove organizacije nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Od preostalih 20 škola je stigao sličan odgovor – održan je manji broj obuka, uglavnom po jedna, a organizovale su ih lokalne kancelarije za mlade. 

Kako je to izgledalo pokazuje se na primeru Čačka.

Organizacija Inicijativa za socijalno osnaživanje Beograd, koju zastupa Ana Žigić, izvestila je da je za najmanje 160.000 evra organizovala dva ciklusa obuka u pet škola, kojima je prisustvovalo 2.000 mladih.

U realnosti, međutim, dve škole u kojima su navodno držana predavanja – ne postoje.

Iz Srednje prehrambeno-ugostiteljske škole u Čačku, koja je jedna od tri postojeće škole navedene u izveštaju, kažu da imaju evidenciju o održavanju samo jednog predavanja, koje je organizovala Kancelarija za mlade. 

Iz Kancelarije za mlade Čačka potvrđuju da su oni organizovali predavanja u čačanskim školama zajedno sa nastavnicima. Ove obuke organizovane su besplatno. 

„Što se tiče finansijskih sredstava, Kancelarija za mlade nije dobila finansijsku podršku za realizovanje aktivnosti“, piše u odgovoru gradske uprave Čačka na pitanje BIRN-a o ovim obukama.

Isti mehanizam potvrđuje i primer iz Stare Pazove, koja je jedna od retkih škola u kojima su ipak održane obuke na sve tri teme.

„Obuke je držao stručni saradnik škole – pedagog i predstavnik Kancelarije za mlade (jednu obuku). Nikakva finansijska sredstva nisu dobijena za ove obuke niti su realizatori obuka bili plaćeni“, piše u odgovoru pedagoškinje ove škole Branislave Dobrić-Bojanović.

Novinari BIRN-a pokušali su da stupe u kontakt i sa svih 14 Kancelarija za mlade koje se pominju u izveštajima. Od osam sa kojima su uspeli da razgovaraju, iz četiri su rekli da su držali predavanja u manjem obimu nego što je navedeno u izveštajima, dok za ostale nije bilo moguće utvrditi koliko je obuka bilo.

Nekoliko ovih kancelarija reklo je za BIRN da su dobili mejl direktno iz Ministarstva ili od organizacije koja je dobila novac, u kom je traženo da organizuju obuke, što bi oni zatim uradili u skladu sa svojim internim kapacitetima – bez ikakve naknade.

„Nas su kontaktirali iz Ministarstva […] Oni su nas kontaktirali, šta je bilo dalje ne znam, mi smo odradili šta je bilo do nas, poslali i to je to. Nije nas više niko kontaktirao”, kaže sagovornica iz jedne kancelarije koja je tražila da ostane anonimna.

Proneveren novac za pomoć centrima za socijalni rad

Oko 410.000 evra trebalo je da bude usmereno na pomoć centrima za socijalni rad u Vranju, Leskovcu i Kikindi. Isto kao i u slučaju obuka u školama, istraživanje pokazuje da projekti u realnosti nisu sprovedeni onako kako je predstavljeno u izveštajima dostavljenim Ministarstvu. 

Tako je, na primer, NVO Selo dobilo više od 80.000 evra za obuku 60 novih geronto-domaćica tokom 10 dana između juna i avgusta u Vranju u saradnji sa Centrom za razvoj socijalnih usluga Vranje. Međutim, u izveštaju o radu ovog Centra za 2021. godinu se ne spominju ove obuke, niti organizacija Selo. 

Dve od pet agencija i organizacija koje su navodno plaćene za držanje ovih obuka, niti se bave ovakvim obukama, niti su primile bilo kakav novac. Za ove obuke i projekte u kojima su navodno učestvovale, prvi put su čule od novinara BIRN-a. 

„Ovo je omladinsko udruženje, bavimo se uglavnom mladima i sprovodimo samo aktivnosti finansirane od strane lokalne samouprave. Pošto je malog kapaciteta organizacija, nije bilo nikakvih obuka sa strane“, kaže Jasmina Dimitrijević iz udruženja Libervil i dodaje da obuke geronto-domaćica nisu njihova oblast rada.

Isti odgovor BIRN je dobio i od organizacije Panteleja iz Niša, koja je takođe, navodno obučavala geronto-domaćice u Vranju i Leskovcu.

„Mi nikada nismo radili te prezentacije, niti promocije, niti radionice niti bilo šta što je vezano za Leskovac i za Vranje. Mi se generalno kao udruženje ne bavimo time [obukama geronto-domaćica]”, rekao je Milomir Božinović iz Panteleje.

Preostale dve organizacije nisu odgovorile na pitanja BIRN-a, dok je poslednja agencija Vibzie, Stanka Milivojevića, bivšeg preduzetnika i nekadašnjeg radnika pošte sa početka teksta, koji nije znao da kaže šta je i gde radio.

Vladimir Savić, zastupnik organizacije Selo, u kratkom telefonskom razgovoru sa novinarima BIRN-a rekao je da se ne seća šta je radio, jer je radio svašta i spustio slušalicu. Nije odgovorio na detaljna pitanja BIRN-a.

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju dodelilo je na tri konkursa 2021. godine i organizaciji Panonska inicijativa, koju vodi Dragana Dukić iz Kikinde, novac za podršku kikindskom Centru za socijalne usluge. 

BIRN je razgovarao sa jednim od preduzetnika, kom je za deset obuka nazvanih „podrška proširenju porodice” isplaćeno navodno 40.000 evra.

On je penzioner koji je radio na železnici i završio je osnovnu školu. BIRN je uputio na „knjigovođu“ njegove agencije – Draganu Dukić. Dukić nije želela da razgovara sa novinarima BIRN-a i u telefonskom razgovoru nije dozvolila ni da joj se postavi pitanje.

Organizacije novac isplaćivale same sebi i mreži agencija pod svojom kontrolom

Iako finansijski izveštaj pokazuje da mu je plaćeno 40.000 evra, u stvarnosti je agenciji ovog penzionera plaćeno oko 1.300 evra, pokazuju izvodi iz Uprave za trezor. 

BIRN je tražio od Uprave za trezor podatke o svim uplatama i isplatama sa namenskih računa 23 fantomske organizacije, ali su novinari dobili podatke o tome kome je novac zaista isplaćivan za samo jednu – Panonsku inicijativu.

Podaci iz Trezora ne poklapaju se gotovo uopšte sa podacima koje je Panonska inicijativa dostavila Ministarstvu.

Tako je Dragana Dukić, zastupnica Panonske inicijative izvestila da je novac isplatila na račune devet agencija i jedne organizacije, dok podaci iz Trezora pokazuju da se novac Ministarstva slio na račune 34 agencije i firme, kao i pet organizacija koje su takođe dobile novac od Ministarstva na istim konkursima. Deo je prebačen i na tri računa komercijalnih banaka, za koje nije navedeno čiji su. 

Većina ljudi koji su dobili novac od Dragane Dukić istovremeno su i na čelu organizacija koje su na istim konkursima Ministarstva takođe dobile novac, a o nekim od njih – poput Tatjane Borojević, BIRN je već pisao u tekstu Javni novac za tajne projekte: Više od milion evra na konkursima dodeljeno mreži povezanih udruženja.

Panonska inicijativa - poređenje isplata iz Trezora i predatog finansijskog izveštaja

Lažne isplate predavačima koji nisu nikoga obučavali

I druge organizacije iz ove mreže su podnosile lažirane finansijske izveštaje Ministarstvu.

Najmanje 14 od ukupno 125 agencija i udruženja koje su navodno plaćali, nisu dobili novac niti su njihovi vlasnici ikad čuli za projekte u kojima su navodno učestvovali. 

Neki od njih su sa novinarima BIRN-a podelili izvode svojih bankovnih računa pokazujući stanje na računu pre i posle datuma navodnih uplata. Neki su poslali godišnje izveštaje svojih firmi, pokazujući da nisu imali prihod koji se navodi da im je isplaćen.

To je ponudio i Vojislav Prkosovački, zastupnik Obrazovnog grafita. Obrazovnom grafitu je navodno organizacija Putokaz isplatila više od 32.000 evra za predavanja o porodičnom nasilju u Staroj Pazovi, pokazuje dokumentacija koju su dobile Građanske inicijative.

„To se nije desilo“, kaže iznenađeno Prkosovački za BIRN.

„Ja sam 2021. godine radio na druga dva projekta. Ne znam šta me pitate.“

Većina preostalih stotinjak agencija na čije račune su se slivale pare Ministarstva za brigu o porodici i demografiju, vode se na čelne ljude ove fantomske mreže, njihove rođake, komšije, prijatelje i poznanike. 

BIRN je pokušao da stupi u kontakt sa svim agencijama, firmama i udruženjma za koje je navedeno da su primili novac za predavanja, čiji su brojevi telefona ili mejl adrese navedene u dokumentaciji predatoj prilikom registracije u Agenciji za privredne registre (APR) u koju su novinari tražili i dobili uvid.

Većina telefona nije u funkciji ili se na njih niko nije javljao – četvoro je reklo da je u pitanju pogrešan broj, dok njih 11 ili nisu želeli da razgovaraju sa novinarima BIRN-a ili nisu znali koje obuke su navodno držali i nisu mogli da pričaju o projektima.

Tako je Nikola Manić, zastupnik Društva za razvoj, unapređenje znanja i komunikaciju rekao da se ne seća ni grada, ni naziva škola u kojima je navodno držao obuke.

Na pitanje čime se inače bavi organizacija, rekao je da ne zna tačno.

„Pa nemam pojma, zaštita i to. U poslednje dve godine se ne bavimo ničim, to je tad bilo i posle toga se nismo ni bavili“, kaže on i objašnjava da danas ima „firmu za struju“.

Manić, takođe, kaže da je organizaciju otvorio jer su njegovog prijatelja zamolili „neki njegovi“, ali nije želeo da kaže ime prijatelja. On kaže da nije dobio novac.

„Ne, ja nisam… Organizacija ide preko mene, a neki prijatelji tu, što sam ja izašao u susret, mislim, oni su to organizovali, samo je išlo preko mene. Ja se nisam bavio time. Jedino mogu njih da pitam šta se tu desilo. Ja sam tu samo na papiru“, rekao je Manić za BIRN.

Stanko Milivojević, bivši preduzetnik i nekadašnji radnik u pošti, koji danas šlepa i cepa drva, dobio je ukupno najviše novca za učešće u nekoliko projekata. Njegovoj agenciji Vibzie je isplaćeno više od 110.000 evra, kako piše u izveštajima koje su od Ministarstva dobile Građanske inicijative.

On je navodno plaćen oko 32.000 evra  za predavanja o prevenciji fizičkog nasilja i primeni bontona u govoru na internetu u Temerinu, 47.000 evra za predavanja o uličnom nasilju, internet opasnostima od trgovine ljudima i bolestima reproduktivnog sistema u Despotovcu i 32.000 evra obuke geronto-domaćica u Leskovcu.

Mreža rođaka, prijatelja i komšija preko koje su izvlačeni milioni evra

Mreža ovih fantomskih organizacija počela je da dobija obrise još 2013. godine, pokazuje dokumentacija iz APR-a.

Tokom 2013. i 2014, osnovano je 12 ovih organizacija. Njihovi zastupnici su jedni drugima bili članovi osnivačkih skupština i upravnih odbora, a imena koja se najčešće ponavljaju su: Tatjana Borojević, njena rođena sestra Biljana Ratković i saradnica Biljana Čakovan.

Manje od godinu dana kasnije, Borojević je bila u centru skandala 2014. godine kada je konkurs Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja obustavljen zbog navoda o zloupotrebi, jer se ispostavilo da je savetnica u Ministarstvu istovremeno zaposlena i u Panacei, organizaciji Tatjane Borojević kojoj je trebalo da bude dodeljen novac. 

Od tada do danas, fantomska mreža se širila. Ista grupa ljudi je sa novim saradnicima osnivala nove organizacije. Za većinu njih, ovlašćenje da iz APR-a podiže dokumentaciju, imala je Biljana Čakovan. 

Pred konkurs Ministarstva za brigu i porodici, između aprila i septembra 2021, osnovano je skoro 80 agencija. Agencije su otvarane masovno, pojedinim danima otvarano ih je po šest ili sedam, a jednom i 10. Gotovo svi su ovlastili Biljanu Čakovan, njenog suprug Slobodana Čakovana ili Gorana Ratkovića – člana porodice Tatjane Borojević i Biljane Ratković – da umesto njih iz APR-a preuzimaju dokumentaciju.

Njih troje su ovlašćeni u skoro dve trećine agencija i udruženja za koje je navedeno da su plaćani za obuke finansirane od strane Ministarstva.

Za kontakte ovih agencija uglavnom su navođena tri broja koja su se ponavljala iznova i iznova. Na ove brojeve telefona niko se nije javio.

Biljani Čakovan BIRN je već pisao 2021. godine, kada je prvi put otkriveno da su organizacije njenog supruga, nje same i njihove prve komšinice iz Jakova, Ružice Hajder dobile gotovo pola miliona evra na konkursu Ministarstva za brigu o porodici i demografiju.

Tada se na intervjuu, Čakovan pojavila sa Tatjanom Borojević koja je rekla da je ona lično pomagala brojnim organizacijama koje su dobile novac od ministarstva u pisanju projekata, jer je to njena uska oblast i jer ima dovoljno iskustva u vođenju projekata.

Naredne godine, Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju ponovo je novac na konkursima dodelilo mreži fantomskih organizacija, koja se u međuvremenu uvećala.

Neposredno pre te nove raspodele novca Ministarstva, između novembra 2021. i februara 2022, mreži je dodato još organizacija. Dokumentacija iz APR-a pokazuje da su u tih nekoliko meseci, 22 javnosti manje poznate organizacije promenile naziv, zastupnika ili sedište – ili sve troje – i da su na njihovo čelo mahom stavljeni poznanici, rođaci ili saradnici ljudi koji su 2021. već lažirali izveštaje kako bi opravdali izvlačenje novca koji im je Ministarstvo dalo.

Mreža je tog leta dobila 2,6 od 3 miliona evra, koliko je ukupno Ministarstvo dodelilo na konkursima, a o tome kako je utrošen javni novac za tajne projekte o kojima nema gotovo nikakvog traga, BIRN je prethodno pisao.

Ministarstvo tada nije odgovorilo na pitanja BIRN-a o tome šta su ove organizacije uradile, da li su ispunile sve obaveze i na osnovu čega je odlučeno da se nekima od njih novac dodeljuje iz godine u godinu.

Na zahtev BIRN-a za uvidom u dokumentaciju o ovim projektima, Ministarstvo je odgovorilo da je istu dokumentaciju tražio u avgustu ove godine i MUP.  Iz Ministarstva unutrašnjih poslova nisu odgovorili na pitanja BIRN-a.

Grad Beograd nastavio da daje novac spornim organizacijama

Posle republičkih i beogradskih izbora 2022. godine, u Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju došlo je do izmena – na čelo je umesto Ratka Dmitrovića došla Darija Kisić, a Aleksandra Čamagić prešla je iz Ministarstva u fotelju gradske sekretarke za socijalnu zaštitu. Aleksandar Šapić postao je gradonačelnik Beograda.

Posle ovih promena, fantomske organizacije iz mreže, koju su otkrili BIRN i Građanske inicijative, nisu se ni prijavljivale na konkurse Ministarstva, pa ih tako ni nema na listi dobitnika 2023. godine.

Mreža fantomskih organizacija se preselila na budžet grada Beograda. Od Sekretarijata Aleksandre Čamagić je 21 organizacija iz ove mreže dobila novac na konkursu za udruženja iz oblasti socijalne zaštite u julu 2023. godine. Ukupno je podržano 66 projekata, a nije poznato koliki procenat ukupnog novca je dodeljen organizacijama iz ove mreže, jer Grad Beograd nije objavio dodeljene iznose. 

Ispod crte su ostala udruženja poput Udruženja distrofičara Beograda, Beogradskog udruženja za pomoć osobama sa autizmom i Dečiji kreativni centar.

Pre dolaska Čamagić, na konkursima ovog sekretarijata 2022, 2021. i 2020. godine, nijedna od ove 21 fantomske organizacije nije dobijala novac.

U martu 2023, novac organizacijama iz ove mreže dodelio je i Sekretarijat za privredu. Dobilo ga je 20 organizacija iz ove mreže. Na ovom konkursu je novac dobilo ukupno 59 organizacija, ali pošto ni ovaj sekretarijat ne objavljuje iznose dodeljene za projekte, nije poznato koliki udeo novca je otišao umreženoj grupi organizacija koja je učestvovala u izvlačenju novca iz budžeta. 

Ova mreža fantomskih organizacija je dobijala novac i od opštine Novi Beograd, kada je predsednik najveće opštine u Srbiji bio Aleksandar Šapić

Javno dostupna dokumenta sa sajta opštine, pokazuju da je ključnim ljudima ove fantomske mreže opština Novi Beograd dodelila novac na konkursima 2016. godine – tada su organizacije Irene Borojević, Biljane Ratković, Aleksandre Tasić, Biljane Čakovan i Slobodana Čakovana dobile oko 56.000 evra.

Već naredne, 2017, broj organizacija i suma novca se gotovo duplirala, pa je devet fantomskih udruženja dobilo od Novog Beograda više od 100.000 evra.

Aleksandra Čamagić je učestvovala u sprovođenju ovih konkursa. 

Država okreće glavu na izvlačenje novca iz budžeta

Kada ju je novinar BIRN-a sreo ispred zgrade gradske uprave i pitao za organizacije kojima je kao članica konkursnih komisija Ministarstva dodeljivala novac, Aleksandra Čamagić je rekla da je sve „urađeno po zakonu“ i tražila da joj se pitanja pošalju mejlom. Na ovaj mejl nije odgovorila.

Sekretarijat za socijalnu zaštitu i Sekretarijat za privredu Grada Beograda, takođe, nisu odgovorili na pitanja BIRN-a o tome na osnovu čega je novac dodeljen organizacijama, čiji su rad i rezultati već javno dovedeni u pitanje. 

Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju nije odgovorilo na pitanja BIRN-a o tome da li je posle konkursa 2021. i 2022. godine rađena revizija projekata, da li je neko proveravao izveštaje organizacija kojima su dodeljeni milioni evra, kao i da li je proveravan učinak tih projekata.

BIRN je tražio i intervju sa ministarkom Darijom Kisić, ili sa nekim drugim iz Ministarstva kako bismo razgovarali o projektima organizacija koje su dobile novac 2021. godine, saradnji sa lokalnim samoupravama tokom realizacije ovih projekata i kontroli i reviziji projekata koje finansira Ministarstvo. Nije dobijen odgovor.

Građanske inicijative i JUKOM podnele su krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovani kriminal protiv zastupnika fantomskih organizacija koje su dobile novac na konkursima Ministarstva 2022. godine, kao i protiv nadležnih lica iz samog Ministarstva. Iz ovog tužilaštva nisu odogovorili na pitanja BIRN-a o tome da li je postupano po ovoj prijavi.

Državna revizorska institucija nikada nije radila reviziju Ministarstva za brigu o porodici i demografiju. 

Iz ove institucije za BIRN su rekli da je u toku „revizija svrsishodnosti poslovanja na temu Efikasnost rada centara za socijalni rad u pružanju socijalne i porodično-pravne zaštite, a u okviru koje je, u skladu sa temom, jedan od subjekata i Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju“.

Novinari BIRN-a tražili su intervju sa nadležnima iz Državne revizorske institucije, koji bi mogli da pruže informacije o tome koje procedure ministarstva moraju da poštuju kada raspisuju javne konkurse za dotacije nevladinim organizacijama, kako se sprovodi finansijska kontrola realizovanih projekata i koje su obaveze i odgovornost internih revizora pri ministarstvima.

Iz ove institucije je odgovoreno da „Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije i generalni državni revizor, zbog brojnih obaveza, nije u mogućnosti da realizuje intervju“. 

Izvor: BIRN

Birn

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare