Laura Saitovic: I dalje vladaju stereotipi

LESKOVAC
(Nova Naša reč)

Laura Saitović je koordinatorka na projektu “Preventivno delovanje u cilju sprečavanja preranih brakova kod Roma u Jablaničkom okrugu” , koji sprovodi Udruženje građana „Romska obnova, saradnja i alternativa“ (ROSA) . Ovaj projekat svojevremeno nije podržao grad Leskovac, ali jeste Evropski PROGRES. a zatim i belgijska humanitarna organizacija „Tearfund“.
Laura Saitović je i zdravstvena koordinatorka, supruga i majka. Aktivistkinja. Upravo zbog svega ovoga čime se bavi , i šta jeste, pomažući svojoj romskoj zajednici, ali i zbog svog društvenog i ljudskog angažmana, ona jeste prava osoba za ovaj novogodišnji intervju, koji ima za cilj da nas podseti da je nekome tu, pored nas, potrebna naša pomoć i podrška. U porodici, komšiluku, ulici, gradu, zajednici ili široj zajednici ljudi . Zato je, između ostalog, potrebno i da ljudi koji žive i rade u skladu sa tim principima budu vidljiviji.

 

Laura Saitović: I DALjE VLADAJU STEREOTIPI

NNR: Kako vidite položaj Romkinja danas u Srbiji i u Leskovcu?

L.Saitović : – Postoje pomaci u položaju Romkinja. Ali, to su veoma mali pomaci i teško da to obična žena Romkinja može da oseti. I dalje vladaju stereotipi i predrasude prema Romkinjama u našoj zemlji pa i u našem gradu. Malo je Romkinja koje su uključene u društveni život. Obrazovane Romkinje nemaju posla, ali ima i onih Romkinja, kojima supružnik ili porodica ne dozvoljavaju, iz ovih ili onih razloga, da se uključe u taj neki društveni život ili da rade. Po nepisanom pravilu, Romknje su zadužene da se brinu o porodici i deci, a muževi za posao i ekonomsku sigurnost. Žene Romkinje u više od 60% trpe nasilje u porodici, kako fizički tako i psihički, ali je u svemu tome problem jer one razmišljaju na način „Da to tako mora da bude“. Ekonomski su zavisne od supružnika i podložne su svojim muževima. One psihičko nasilje u porodici i ne prepoznaju , seksualno nasilje još manje.
Organizacije civilnog društva, u domenu svojih mogućnosti, se trude da promene na bolje položaj Romkinja i da one , pre svega, budu vidljive, ne samo u svojoj zajednici već uopšte u društvu. Potrebno je da se Romknje uključe u donošenje odluka koje su bitne za njih, u kreiranju politika prema zaštiti žena.
Grad Leskovac ima usvojene lokalne akcione planove za poboljšanje položaja žena Romkinja, ali se taj akcioni plan nikada nije primenjivao niti budžetirao.

NNR: Romkinje su višestruko diskriminisane, kako promeniti tu sitauciju?

L.Saitović : – Na žalost, mnoge Romkinje ne znaju šta je diskriminacija, niti je prepoznaju. Romkinje nisu informisane, i ne znaju svoja prava. Prema dugogodišnjem iskustvu i radu sa Romakinjama u zajednici, romske žene doživljavaju višestruku diskriminaciju – zato što su siromašne, zato što su pripadnice manjinske društvene grupe i zato što su žene, a diskriminacija dolazi od strane institucija, šire društvene javnosti, ali se na žalost javlja i unutar lokalne romske zajednice i unutar same romske porodice.
NNR: Koliko na promenu stanja može da utiče država, grad, a koliko same romskse zajednice i porodice pojedinačno?
L.Saitović : – Itekako mogu svi da pomognu. Država na osnovu zakona, lokalna samouprava implementacijom lokalnih akcionih planova, a romska zajednica edukacijama i direktnim kontaktima . Veoma je bitan pristup samoj romskoj zajednici, porodici, razumeti kulturu Roma i na taj način pokušati da se promene loše navike i svest samih Roma. U tome moraju da učestvuju žene Romkinje, koje su emancipovane, uključene u društvo, romske organizacije ali i institucije sistema. Žene Romkinje mora da se obrazuju, osnaže i na kraju zaposle.

NNR: Bavite se intenzivno problemom ranih brakova kod Romkinja, kako promeniti situaciju?
L.Saitović : – Lično se borim da romskim roditeljima promenim svest, jer deca nisu svesna u šta ulaze. Zato veliki značaj stavljam na roditelje da vaspitavaju decu od malena, da ih socijalizuju, da ih podrže u školovanju. Većina romskih roditelja su i sami prošli kroz to, a opet prave istu grešku sa svojom decom, zato smatram da je veoma bitno da se vrše edukacije i ukaže na problem i posledice problema ranog stupanja u brak. Ukazati na zdravstvene, ekonomske i socijalne posledice ranih brakova.

NNR : Kako ubediti romske devojčice, i njihove porodice, da je jako važno da se školuju i da ne ulaze u brak premlade?
L.Saitović : – Kroz pozitivne primere devojaka, žena, koje su završile škole i koje rade, ukazati im na zdravstsvene posledice, opasnosti preranog porođaja, ali i na nasilje u porodici koje donose rani brakovi.

NNR : Koliko ovaj problem razumeju njihove majke?
L.Saitović : – U direktnom razgovoru na radionicama, u porodicama, majke i te kako razumeju ovaj problem, razmišljaju o tome i žele da se bore za svoje decu. Romkinje žele da svojim ćerkama budu podrška , one razgovaraju sa njima , spremne su da se druže sa njima, prate na društvenim mrežama, a sve u cilju kako bi ih sprečile da se rano udaju.
Na žalost, ima i veliki broj onih majki koje ne mare, bez obzira što su i one same rano stupile u brak i znaju sa kojim sve problemima će se suočiti njihovo dete stupanjem u rani brak.

NNR: Da li bi šira društvena zajednica trebala da se uključi u rešavanje ovog problema i kako?
L.Saitović : – Najpre je potrebno razumevanje šire društvene zajednice o ovom problemu koji romska zajednica ima. Potrebna je podrška u rešavanju problema, a ne osuda, već da zajedničkim snagama pokušamo da rešimo ovaj problem .

NNR : Koja je Vaša poruka Romkinjama i svim ženama za praznike koji su u toku ili nas očekuju i na početku Nove godine?
L.Saitović : – U ovim prazničnim danima , ŽENE, UŽIVAJTE! Uživajte u druženju sa porodicom! Zaboravite na trenutak probleme. Jer problema će uvek biti, bez njih život i nije interesantan. Budite radosne i vesele.
Romkinje, budite podrška svojoj deci , budite im podrška u edukovanju, usavršavanju i nastojte da vidite decu i sebe kao pobednike,odnosno obrazovane, vaspitane, emancipovane, drugačije, zrele ljude.
Budite jake, uključite se u sve sfere društvenog života i borite se za svoja prava!
I na kraju, želim svima Srećnu i blagoslovenu Novu godinu, puno uspeha u privatnom i poslovnom životu, i puno više međusobnog razumevanja .

Laura Saitović, aktivistkinja tari NVO “ROSA” za ki “ Nova Naša reč”

 

I DALJE VLADINENA O STEREOTIPIJA

 

Laura Saitović I koordinatorka ko projekti “Prevendivno deluiba ano targeti sar bi ćhinavenape o terne prandipa ko Roma ano Jablaničko okrug” kova nakhavipe prekalo amalikani organizacija “Romska obnova, saradnja i alternativa”(ROSA). Akava projekti na  manglja te  podržini i diz Leskovac , ali podržinđa o Evropski  PRGRES,  onda i jek belgijsko humanitarno  organizacija “Terafund”.

Laura Saitovic i zdravstveno medijatorka, romni, daj. Aktivistkinja. Upravo za sa akava soleja bavinipe , i so i čačikane, mažutnisarel ple romane katanipase, ali zbog plo amalikano hem manušikano angažman, oj čače manušni za akava neveberšesoro intervju, kova isile ko targeti sarijen amen te delamen godi da nekase ate , zalo amende, valjanol amaro mažutnipe hem zoralipe. Ani porodica, komšiluko, drom, diz, katanipa ili za ko baripe katanipasoro manušikano. Adalese, maškaro sa aver, valjanol da o manuša kola đivdinena ani buti ano sklad sa adala principija te oven dikhavne.

 

  1. Sar dikeja i rig e Romnjengiri avdive ani Srbija hem ani Leskovca?

 

Isi cidimatar ani rig o Romnja, ali adava i but tikore cedimatar i pharo da adava jek obično romani džuvli šaj te osetini. I dalje vladinena o stereotipija hem o  predrasude premalo romnja ani amari phuv pa ani amari diz. Hari isi romjna kola  đerdinena ano amalikano đivdipe, sikavne romnja nanolen buti ali i isi romnja kolen o roma ili i porodica na dela taro akava ili okova razlog te đerdinen ano amalikano đivdipe  ili te ćeren buti. Palo nesavo bi hramosarimo pravilo, romjna i borčimete araken e porodica hem e ćhavoren a o roma te ćeren buti hem te zoraren ekonomski  i porodica. O romane džuvlja po buder taro 60% trpinena mariba ani porodica, sar fizički ađahar i psihički, ali ko sa adava i problemi so on denape godi „Da adava ađahar valjani te ovel“. Ekonomski i zavisinena taro roma i podložna i ple romenđe.On o psihičko nasilje ki porodica i na penđarena, saskualno još po hari.

Organizacije taro civilna amalipa ko domeni taro plo šajipa denape zor nešto te irinen i rig e romnjengiri  ko šukar i najangle te oven dikhavne. Dikhavne na samo ano plo katanipe već uopšte ano amalipa. Valjanol o romnja te đerdinen ko thana kote anenape odluke, odluke kola i zorale olenđe, te kreirinen i politika premali rig e romnjengiri sar bi zaštitinenape o romnja.

I Diz Leskovac isila linde lokalna akciona planija sar bi zorarelape i rig e romnjengiri ali adava akciono plan nikad na nakhađape niti budžetirisalo.

2.Romane dživlja i ko buder riga diskriminisime, sar te irinipe ko šukar i situacija?

Ko rovljariba, but romnjana đanen soi adva diskriminacija, niti penđarenla. O Romnja nane informišime, i na đanen ple hakaja. Premalo budertberšengoro iskustvo ani buti  romnjencar ano katanipa, romane džuvlja doživinena  buder rig diskriminacija-adalese so i čorore, adalese so priperena ki tikuripnasiri amalikani grupa i adalese so i džuvlja, a diskriminacija avela taro institucije, taro baro amalikano javnost. Ali ko rovljariba javinenpape i andre ki loklano romani katanipa hem andre  kii romani porodica.

  1. Sar ko iriba o stanje šaj te utičini i država, i diz a kozom i romani katanipa hem o porodice ko jekhutnipe?

I te kako šaj sare te den dumo. Država ko osnov o zakon, lokalno samouprava ki implementacija o lokalna akciona planija a i romani katanipa sa edukacijehem ano direktno kontakt. Veoma i bitno sar avelape đi i romani katanipa, porodica, te haljovelpe i romani kultura i ko adava način te pokušinipe te promeninenpe o bilaćhe navike nem i godi taro roma. Ano adava mora te đerdineno romnja kola i emacipovana, kola đerdinđe ano amalipa, romane organizacije ali i o institucije taro sistemi. Romane džuvlja mora te obrazujinenpe te zorarenpe i agor te delpe olenđe buti.

  1. Bavinejatu intezivno sa o problemi taro terne phrandima ko Romanja, sar te promeninipe adija rig?

Lično me marama da o romano jeri promenini pi godi, jer o ćvaore na denape godi ana soste đerdinena, adalese baro markiriba dava ko jeri te vaspitinena ple ćhavoren taro tikuripe, te socijalizirinenlen, hem te denlen dumo ko olengoro sikavipna. Po buder, romano jeri i korkore nakhine adava , a pale ćherena isto greška sa ple ćhavore, adalese smatrinava da i veoma importantno te ićerenpe edukacije i te vaćeripe taro problemi hem posledice taro terno đerdiba ano prandipa.

  1. Sar te ubedinenpe o romane ćija , hem olengoro jeri da i veoma importantno te školuinenpe i te na đerdinen odobor terne ano prandipe?

Prekalo pozitivna primerija e ćhijngoro, džuvlja kola agosarde o sikavne hem kola ćherena buti, te ukažinipe ko sastipnasere posledice, opasnost taro prerano bijaniba, ali i ko nasilje ani porodica kova anela  o terne prandipa.

 

  1. Kozom akava problemi haljovena olengere dija?

Ano direktno vaćeriba ko radionice, ano porodice, o dija i te kako haljovena akava problemi, denape godi adalese hem mangena te marenpe za ko ple ćhave. Romnja mangena ple ćhijenđe te den dumo, on vaćerena olencar , spremna i te oven olencar , pratinenlen ko amalikane mreže, a sa ko targeti sar bi šaj te ćhinaven terene te denpe.

Ko rovljariba, isi i baro numero taro okola dija kola na marinena, bez obzira so i on korkore đerdinde rano ano prandipa i đanen sa savo problemi ka arakhenpe olengere ćhavore ako đerdinen ano terno prandipe.

  1. Da li i bari amalikani katanipa valjanol te đerdinel sar bi agosarelpe akava problemi hem sar ?

Najpre valjanol  haljoviba tari bari amalikani katanipa taro akava problemi kova e romane katanipa isi? Valjanol te delpe dumo sar bi agosarelpe akava problemi, a na osuda, već  sa katane zoralipa te agosara akava problemi.

  1. Koja i tli poruka e Romnjenđe hem sa e džuvljenđe za ko bare dive kola i u toku ili kola ađićerenamen najanglal ko nevo berš ?

Ano akala bare dive, DŽUVLJALEN, UŽIVINEN, uživinen ano amalipe sa tumari porodica! Bistren hari ko problemija, jer problemija uvek ka oven jer bizo olende o đivdipe nane interesantno. Oven radosna hem vesela.

Romnjalen oven podrška tumare ćhavorenđe, oven olenđe podrška ko edukacije, ko usavršiba hem dentumen godi te šaj tumen hem tumare ćhaven te dikhen sar pobednici, odnosno sikavne, gođaver, emancipuime, aver ćhane sar šukar šukar manuša.

Oven zorale, đerdinen ano sa o sfere taro amalikano đivdipe hem marentumen za tumare hakaja!

I ko agor, mangava sarijenđe Bahtalo hem blagoslovime Nevo berš, put bah ano privatno hem bućarno đivdipe, hem but, but, maškarutno haljoviba.

 

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare