Kuda posle 18. rođendana?

NIŠ

Mladi koji su bez rodoteljskog staranja i borave u domovima ili se nalaze u hraniteljskim porodicama u istim mogu, po zakonu, da ostanu do svog 18 rođendana. Nakon toga napuštaju domove ili porodice, ukoliko ne nastave školovanje, i prinuđeni su da kroz život koračaju sami. Putovanje do osamostaljivanja im olakšavaju već četiri godine “roditelji” iz  Centra Zvezda koji je u  Nišu otvorio Kuću mogućnosti. Oni se staraju o njima učeći ih životnim veštinama, ali ono što je važnije od toga da nauče da kuvaju, uključe veš mašinu ili peglaju, jeste da uče kako da pronađu posao.

Prema rečima Jelice Ivanović, menadžera Kuće mogućnosti njeni stanari kojih je sada ima petoro, uče i rad na računaru a imaju i časove engleskog jezika. Ona dodaje da je mladima koji izlaze iz bilo kog oblika socijalne zaštite teško da se snađu u novoj situaciji, osećaju se nezaštićeno, prepušteni su sami sebi i uplašeni su. Upravo iz tog razloga i nemogućnosti da se snađu i zaposle, često se nađu na stranputici i ostaju na ulici. Da se to ne bi dešavalo tu je Centar Zvezda i Kuća mogućnosti.

                 

  “Mladima je u kući mogućnosti plaćeno sve. Oni koji rade plaćaju simboličnu stanarinu i tako se uče da raspolažu finansijama jer je i to jedan od oblika osamostaljivanja”, kaže Jelica Ivanović. “Oni koji ne rade oslobođeni su svih troškova. Mnogi od njih požele da izađu iz kuće, da pronađu stan i žive sami. Drago nam je zbog toga, ali ako ne uspeju u tome uvek mogu da se vrate kod nas jer smo mi sada  njihova porodica i vrata Kuće mogućnosti su im stalno otvorena”.

                                Ovakav oblik brige o mladima osim u Nišu postoji još u Beogradu i Kragujevcu. Trenutno se u ‘’Kući mogućnosti’’ u Nišu nalazi petoro mladih ljudi, četiri devojke  i jedan mladić.Oni su starorosti od 18 do 26 godina. Za put do osamostaljivanja oni su dobili istu šansu koju imaju i njihovi vršnjaci u biološkim porodicama.

                             ‘’Kada izađu iz bilo kog sistema socijalne zaštite ovi mladi ljudi dolaze kod nas na smeštaj jer mi smo tu za njih. Sa njima radimo od 19 sati do 7 izjutra. Naš cilj je da pomognemo transformaciji života mladih ljudi iz ugroženih grupa. Mi ih zovemo naša deca jer oni to jesu. Dolaze nam iz nefunkcionalnih porodica, domova za decu bez roditeljskog staranja, hraniteljskih porodica kada po zakonu više ne mogu da ostanu kod njih. U tom trenutku ovi mladi ljudi su prepušteni sami sebi. Imali su hranitelje kod kojih više ne mogu da ostanu, porodice sa kojima ne žele da budu, prijatelje koje, takođe, ne žele.Uplašeni su i puni nepoverenja jer je punu ljudi u njihovom dosadašnjem životu prevarilo i ostavilo kada su im bili potrebni, zbunjeni sup red novim izazovima koji ih  čekaju, imaju puno želja koje žele da ostvare ali traže način za to’’- kaže Jelica Ivanović, menadžer  ‘’Kuće mogućnosti’’.

                           Tada tim iz Centra ‘’Zvezda’’ kreće da radi sa mladićima i devojkama. Razgovaraju sa njima, procenjuju njihove mogućnosti, osluškuju njihove želje i usmeravaju ih ka ciljevima kojima teže.

                           ‘’U njima ima puno potencijala potrebno je samo da ih ohrabrimo na tom putu ka ostvarenju njihovih ciljeva. Do sada smo uspevali u tome i zadovoljni smo kada vidimo da su se osamostalili, kada su formirali svoje porodice, imaju svoju decu, pronašli su posao. Neki od njih studiraju pa se svi zajedno radujemo, kao jedna velika prodica, svakom položenom ispitu’’- dodaje Jelica Ivanović.

                           ‘’Kuća mogućnosti’’ ovim maldim ljudima pomaže da steknu osnovne životne veštine. To su kupovina namirnica, pripremanje ručka, pranje, peglanje.

                            ‘’Zajedno sa njima tražimo posao, prelistavamo oglase, pišemo molbe, pripremamo ih za razgovor sa poslodavcima’’- dodaje Jelica Ivanović.

                          ‘’Kućni roditelji” sa njima  vode individualne razgovore koji su potpora individualnoj podršci, ali postoje i grupne radionice.

                             Veze sa ‘’Kućom mogućnosti’’ koja je dve godine bila njihov dom ne prestaje ni kada je ove mlade osobe napuste. Dolaze, javljaju se, ponekad zatraže i pomoć ako im je potrebna. A u Niš dolaze iz različitih krajeva Srbije, iz različitih gradova i sredina.

                           ‘’ Nakon pet godina posle završetka srednje škole i rada najtežih poslova uz vašu pomoć sam uspela da upišem fakultet koji sam oduvek želela i sada sam uspešan student’’- napisala je Jelana, devojka koja je bila deo ovog programa.

                          Dragan dodaje da je ceo život proveo u institucijama socijalne zaštite  i ovo je prvi put da ima dom i porodicu koja o njemu brine. Naučio je da kuva i pegla.

                           U Srbiji ima oko 6500 dece bez roditeljskog staranja, a godišnje iz sistema socijalne zaštite, po različitim osnovama, izađe oko 700 njih. Samo 3 procenta ovih mladih ljudi  nastavlja školovanje  nakon srednje škole i može ostati u sistemu do 26 godine, što znači da  97 procenata  ukupnog broja izlazi iz institucija sa napunjenih 18 gdoina.

                                 Samo 3 posto ovih mladih ljudi nastavlja školovanje posle završene srednje škole, pa skoro svi izlaze iz sistema socijalne zaštite sa 18 godina.

                               ‘’Većina njih ne poseduje ništa pri izlasku, nemaju dom,porodicu, posao, niti bilo kakvu ideju za život van neke institucije. Zbog toga se mnogi okreću nezakonitim poslovima kako bi na neki način preživeli. Mi smo tu da im pomognemo da izaberu pravi put’’- ističe Jelica Ivanović.

Ovaj prilog je deo projekta koji sufinasira grad Niš, stavovi izneti u njemu ne odražavaju nužno i stavove donatora.

 

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
smanji kriminal, uposli decu
smanji kriminal, uposli decu
3 godine pre

Imam empatiju za ovakvu decu ali kao sama i strah ko su im roditelji, na sta su spremni i hoce li mi praviti problem. Kao kad vozite i naletite na autostopera, hteli bi da pomognete,a znate da je rizik. Taj deo je potrebno otvoreno razraditi, uciniti transparentnijim poreklo, uzroke. Sigurno ima dosta osecajnih ljudi koji razumeju kako se sprecava kriminal u korenu, koji mogu i zele da pomognu. Da li je ideja, da se otvori Dom za takve studente( obezbedi kapacitet u okviru postojecih Studentskih domova), koji, ako uce, imaju hranu i smestaj i biblioteku placenu novcem gradjana? Time ulazemo u sopstvenu sigurnost. I da li drzava, ako neko uposli dete sa srednjom skolom poreklom iz ovog doma, moze da nagradi poslodavca?Konacno, moze li socijalna sluzba da strahom opterecenim roditeljima, priblizava decu i njihove situacije, kako bi ih radije primali u svoj dom, trajno ili privremeno ili u okviru novih aktivnosti kao sto su Praznik u poridici! Pa zar imamo razmenu studenata, a i djaka, da ih neko primi u inostranstvo na smestaj i hranu i da uce jezik i druze se s njihovom decom, zasto ne bi imali masovno takve akcije. I nasa deca bi uvidela da svet nije ruzicast, da budu zahvalnija i srecna sto imaju roditelje. Sreca se deli, ljubav takdje, novac se potrosi. Glavna kvaka ovde jeste nedostatak drustvenih kanala. Socijalni radnici to lose nadomestaju, pa tu slabu kariku treba ojacavati. Drzava treba da plati, zaposli ih vise. Mislim na celu Srbiju. Bice bolje svima nama.

Sanja Mitić prosv. radnik
Sanja Mitić prosv. radnik
3 godine pre

Bravo za ovakve projekte, bravo!
Gde su i šta rade Odbor za ljudska prava, Žene za mir, “edukatori” iz Edukacionog centra, humanisti iz Narodnog (čuj, narodnog!) parlamenta i ostale bruke od ljudi i diletanti iz nvo? Pune svoje vreċe bez dna i goje se ko nerasti?
Pitajte ih, Ljiljo, nemojte se stideti, slobodno ih pitajte kakve projekte rade.

Gagi
Gagi
3 godine pre

Kakve? Nikakve 🙂 Rade ako im sns i Mesko bace neki dinar, al to je vrlo retko 🙂