Krasić: Svako dete treba da bude vakcinisano

LESKOVAC

Nedelja imunizacije je godišnji događaj čiji je opšti cilj povećanje obuhvata imunizacijom tako što će se jačati uverenje o potrebi zaštite svakog deteta/osobe od bolesti koje se mogu sprečiti vakcinacijom. Poseban se obraća pažnja na decu iz teško dostupnih vulnerabilnih i marginalizovanih grupa, koji je inicirala SZO u oktobru 2005. godine, a u čije obeležavanje se uključila Srbija od početka. U Zavodu za javno zdravlje Leskovca poručuju da je imunizacija rezultat kolektivne odgovornosti, a da su vakcine vremenom postale žrtve svoga uspeha, jer se ne „vide“ oboleli, već samo oni koji nisu imali priliku da obole od bolesti protiv kojih su vakcinisani. Imunizacija je jedna od najuspešnijih javnozdravstvenih inicijativa kojom se preveniraju bolesti, komplikacije i smrtni ishodi od vakcinama preventabilnih bolesti među kojima su dečija paraliza, difterija, tetanus, veliki kašalj, hepatitis B, morbile, zauške, rubela, neke vrste zapaljenja pluća, prolivi izazvani rotavirusom i rak grlića materice. Svake godine se registruje dva do tri miliona smrtnih ishoda od pneumokoknih infekcija, rotavirusnih infekcija, difterije, tetanusa, velikog kašlja, malih boginja kod nevakcinisanih lica, među kojima je najviše dece ispod 5 godina života. Imunizacija je doprinela iskorenjivanju velikih boginja i doprinosi iskorenjivanju dečije paralize. I dalje je neophodno raditi na osnovnim strategijama prema planu aktivnosti eliminacije morbila: dostizanju i održavanju obuhvata preko 95% u svim administrativnim jedinicama, dostizanju i održavanju indikatora kvaliteta u aktivnom nadzoru i sprovođenju dopunske imunizacije nevakcinisanih i nepotpuno vakcinisanih lica, kako bi se dostigao cilj eliminacije morbila u najmanje 5 regiona SZO do kraja 2020. godine.

Obuhvat na nivou Jablaničkog okruga je odličan, iznosi preko 95%, zavisno od vrsta vakcine, u nekim slučajevima je i 99%. Epidemiolog dr Jadranka Krasić ističe da je to iznad republičkog proseka.

„U 2018. je, recimo, obuhvat MMR-a (kombinovana živa virusna vakcina koja se pravi od oslabljenih virusa uzročnika malih boginja, zaušaka i crvenke) je 98%, dok je u 2016. i 2017. iznosio 89-91%. Mi smo u ovom slučaju radili dopunske imunizacije, prema preporuci i to se svake godine radi u prva tri meseca sledeće godine. Među nevakcinisanom decom se najčešće kao razlozi navode privremene kontraindikacije, kada dete ima određenu bolest u trenutku kada treba da bude vakcinisano, kao i trajnje kontraindikacije. Malo veći problem su i deca romske populacije, jer se dešava da su ona sa roditeljima koji su zbog potreba posla izvan zemlje ili u drugim krajevima Srbije.“

Poslednjih godina problem stvaraju i određena NVO udruženja koje vode kampanju protiv vakcinacije što dovodi do zbunjivanja građana. Doktorka Krasić kaže da bitnu ulogu u ovom slučaju mogu da odigraju mediji i poruke koje će oni preneti.

„Vakcinacija je zahvaljujući svom uspehu postala sama sebi problem, da tako kažem. Zahvaljujući vakcinaciji danas nemamo dečiju paralizu, nemamo tetanus, veliki kašalj… I onda svaki roditelj kaže „zašto da ja vakcinišem dete kada više nema tih bolesti?“ Mi nemamo ni male boginje, ali smo imali epidemiju 2011. godine kada su bila zahvaćena tri romska naselja, a to je upravo onih nekoliko procenata nevakcinisane dece. Tu se za nekoliko godina nevakcinisanja na jednom mestu našla brojnija nevakcinisana populacija i to je samo doprinelo lakšem i bržem širenju bolesti. Roditelji moraju da shvate da svaka generacija mora da bude vakcinisana, kako bi i kolektivni imunitet bio dobar. Na žalost, u današnje vreme internet komunikacija postoji mnogo dezinformacija koje dolaze sa raznih sajtova. Svako treba da vakciniše svoje dete, a za savet oko načina kad i kako treba da se obrate prvenstveno svom izabranom lekaru. Postoje neželjena dejstva kod vakcinacija, ali to se vrlo, vrlo retko dešava. S druge strane, i kad uzimate obične lekove postoje neželjena dejstva.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare