NIŠ

U Nišu je u organizaciji Univerzitetsko kliničkog centra Niš i Centra za minimalno-invazivnu hirurgiju UKC  Niš a u saradnji sa Udruženjem endoskopske hirurgije    održan Prvi Kongres laparaskopije abdomena  sa međunarodnim učešćem “NAISA 2022.”. Kongers je posvećen minimalno invazivnom pristupu i laparaskopiji andomena i prednjeg trbušnog zida sa učešćem svih eminentnih domaćih minimalno invazivnih hirurga i nekoliko inostranih predavača. Otvorio ga je direktor Univerzitetsko kliničkog centra Niš, profesor dr Zoran Perišić.         

                     

„Kada se kaže minimalno invazivna hirurgija pod tim se podrazumeva da ne mora da bude velika rana, već se tehnikama koje su sada dostupne to radi mnogo mnogo manjim rezovima. Umesto da operišete pacijenta sa rezom od petnaest santimetra i operišete žučnu kesu punu kamanja kroz to se uradi uz pomoć otvora od dva santimetra. Sada je takav način operacija proširen na mnogo više oblasti o čemu će učesnici Kongresa i govoriti. Naša je želja da postanemo pioniri lideri u tome. Univerzitetski klinički centar u Nišu mora da ispunjava svoju edikutavni funkciju. Posebno sam zadovoljan činjenicom da je među učesnicima veliki broj hirurga iz manjih sredina. Vrhunska medicina više nije privilegija velikih centara i postala je dostupna svima“, kazao je na otvoranju Kongresa profesor dr Zoran Perišić.

                               Direktor Centra za minimalno-invazivnu hirurgiju UKC  Niš dr Bojan Jovanović je istako da su nakon izolacije zbog pandemije kovida kada su se lekari posvetili samo jednom medicinskom problemu sada vreme da se vrate redovnim operacijama.

                              „Ovo je prava prilika da razmenimo iskustva, da donesemo neke koncenzuse i zajedničke stavove u laparaskopskoj hirurgiji abdomena. Na Kongresu učestvuje oko 550 učesnika iz cele bivše Jugoslave i svi oni koji se ozbiljno bave laparaskopskom hirurgijom abdomena danas su u Nišu što je velika čast za Univerzitetski centar Niš ali i za Centar u kome se obavljaju ovakve operacije“, kazao je dr Bojan Jovanović.

                              Među učesnicima skupa je i profesor hirurgije i predsedik Udruženja endoskopske hirurgije  dr Miloš Bjelović.

                                „Endoskopska hirurgija je standard lečenja hirurških obolenja danas. Preko 90 posto hirurških intervencija može da se uradi laparaskopski. Više nema dileme da i nešto može da se uradi na ovaj način. To je, pre svega, bolje za pacijenta, operacija se brže radi, manja je bol, manji gubitak krvi, konforniji je oporavak koji kraće i traje“, objašnjava dr Bjelović.

                              Dodaje da u celom svetu postoje Centri za minimalno invazivnu hirurgiju a to se odnosi i na Srbiju. Razlika je samo u procentima.

                                „I u Srbiji postoje ekipe koje rada ne ovaj način i koje su otišle jeko daleko i nalaze se u  rangu najboljih evropskih i svetskih ekipa. Ima i onih koji zaostaju za tim, ali ima i onih koji i dalje ne veruju da je endoskopska hirurgija standard. Procentualno gledano veliki broj hirurga na zapadu je dobio priliku da sa ovom tehnikom počne da radi pre desetak godina. Kod nas je taj procenat nešto manji, ali upravo ovakvi sastanci i sradnja omogućavaju hirurzima da steknu nova znanja i upoznaju ljude koji mogu da im pomognu da se priključe svetskom trendu“, kazao je Bjelović.

                               Prvi dan Kongresa posvećen je barijatrijskoj hirurgiji koja postaje sve interesantnija i na putu je da se broj operacija izjednači sa, recimo, brojem operacija slepog creva na ovaj način.

                              Po statistikama Međunarodnog udruženja za lečenja gojaznosti poslednjih deset godina je broj operacija u lečenju gojaznosti povećan za deset puta, što pokazuje da će i ova vrsta operacija dostići nivo laparoskopske operacije, recimo, slepog creva.

                               „Slična je situacija i kod nas. Prema statistici pre desetak godina se radilo 30 do 40 barijatrijskih operacija godišnje, ja sam siguran da se danas radi deset puta više, što u družavnim, što u privatnim zdravstvenim ustanovama. Jasnu statistiku nemamo, ali na osnovu podataka koje ja dobijam to je 300 do 400 operacija godišnje. Ljudi su shvatili da je to u rukama iskusnih hirurga bezbedna i efektovna procedura u lečenju gojaznosti“, zaključuje Bjelović.

                                   Profesor dr Aleksandar Simić, Prva hirurška klinika za digestivne bolesti katedre Medicinskog fakulteta u Beogradu, takođe je jedan od učesnika Kongresa. Prema njegovim rečima minimalno invanzivna hirurgija je postala standard u svetu već početkom 21 veka, Srbija je malo kasnila, ali je uspela da dostigne jedan srednji nivo evropskog centra vezano za samu laporoskopiju abdomena.

                                    „U ovom trenutku po broju, po učestalosti, po tipovima samih operacija, sprovodimo minimalno invanzivnu hirurgiju abdomena na nivou centralno-evorpskih zemalja. U zavisnosti od patologije oko 50 posoto laporoskopskih operacija se srpovede u Kliničkom centru Srbije i u ostalim mestima u samoj zemlji.  Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu ima posebnu postdiplomsku studiju iz minimalno invanzivne hirurgije, tako da već duži niz godina postoji sistem edukacije iz te oblasti. Nisu sve oblasti iz abdonmalne hirurgije dostigle zadovoljavajući nivo, naprimer hirurgija jednjaka i želuca je došla do nivoa da se 100 posto operacija radi laporoskopski, druge neke oblasti su u manjem procentu, ali sa ovakvom edukacijom na Medicinskom fakultetu u Beogradu očekujemo za par godina da dostignemo evropske standarde koji danas postoje“, kaže profesor dr Aleksandar Simić.

                                 Najveći broj laporoskopskih operacija u Srbiji se uradi u hepatobilijarnoj hirurgiji, misli se, pre svega,  na kalkulozu žučne kese. Druga po procentima je operacija slepog creva, zatim hirurgija jednjaka i želuca koja je tu veoma dominantna, oko 40 posto operacija se uradi kada je u pitanju karcinom debelog creva.