Koliko košta violina Stefana Milenkovića

LESKOVAC

U svečanoj sali grada Leskovca gradonačelnik Goran Cvetanović upriličio je prijem za violinistu Stefana Milenkovića i predstavnike Kamernog ansambla „Amoroso“. Povod je bio petnaest godina rada ansambla i njihov zajednički nastup. Stefanu Milenkoviću je gradonačelik izrazio zahvalnost za to što pored velikih svetskih gradova koje posećuje i gde nastupa nađe vremena da poseti Leskovac i obraduje leskovačku publiku.

„U maju prošle godine svojom energijom, kreativnošću i profesionalizmom poklonili ste jedan nezaboravan koncert našem gradu. Zato sam siguran da vas ovdašnja publika isčekuje sa nestrpljenjem. Leskovac je jedan od retkih gradova koji ima kamerni orkestar, a ove godine obeležavaju 15 godina postojanja. Tokom svih ovih godina promovisali su naš grad na najbolji način i zbog toga su i dobitnici ovogodišnje Oktobarske nagrade. Siguran sam da ćete i dalje nastaviti da tako dobro radite, a grad će se truditi da vam pomogne u tome.“

Stefan Milenković je rekao da mu je žao što zbog obaveza ne može da duže bude u Leskovcu.

„Želeo bih da se prošetam, pa i da se malo odmorim. Ove sredine su baš idealne za to. Nekako su po meri čoveka i eneregetski i duhovno. Možda sledeći put nađem tih par ekstra dana. Lepo je da sviram i sa orkestrom, jer grad koji ima ansambl, koji ima orkestar je bogatiji duhom. Iza toga stoji rad, velika energija i entuzijazam da se to održava i ide dalje.“

Umetnički rukovodilac „Amorosa“ Maja Cakić kao najveći uspeh ističe to što je ansambl opstao 15 godina, što redovno nastupa, ide na gostovanja, turneje…

„To smo uspeli zahvaljujući našem entuzijazmu i upornosti. Ali, pre svega smo uspeli i podršci čitavog grada koja je svake godine sve veća i veća. Zahvaljujući tome smo dobili mogućnost da opet pozovemo Stefana Milenkovića i da nastupi sa nama koji živimo i radimo u Leskovcu. Moram da kažem da mi je veoma žao što nemamo veći prostor i ne možemo da omogućimo da svi koji žele prisustvuju koncertu. Ono što me raduje je što se već najavljuje sledeći, peti Stefanov koncert u Leskovcu i verujem da će biti uskoro i u većoj sali.“

Na pitanje novinara JUGpressa  Stefanu Milenkoviću  zašto je u svečanu salu došao bez jakne, ali sa violinom, da li to ima neku poruku, je li violina najveća dragocenost od koje se ne odvaja?

„Ova violina je iz 1773. koju je pravio jedan od najvažnijih majstora u istoriji, Đovani Batista Gvadanini. Pored Stradivarija i Gvarnerija to je treći najveći i, možda, zadnji najveći kremanski majstor. Ja sam postao, da tako kažem, njen čuvar od avgusta ove godine i od tada se stalno traumiram gde je i gde sam je ostavio. Jakna mi zaista nije bitna, gde god da sam je ostavio. Drago mi je da je ova violina došla u Leskovac, jer ona ima jednu čudnu, po malo misterioznu priču. Ona je bila 50 godina u jednoj familiji u Francuskoj i nije svirana. Nekako je našla mene, isplivala na svetlost dana i ušla u kataloge nekih važnih i velikih violina. Simbolično je da na njoj sviram nekih tri meseca i jedan od prvih koncerata je u Leskovcu. Zanimljivo je da su ti veliki majstori bili i veliki ezoterici. Kada su pravili te violine u njih su stavljali možda i celokupan ljudski utisak, doživljaj, iskustvo, kapacitet, ne znam… Stradivari je brao određene biljke samo kada je pun mesec da bi posle pravio određene smese… To su neke čudne stvari, ali je činjenica da ove violine imaju nešto posebno u sebi, zvuk koji danas praktično ne može da se reprodukuje. Inače, cena joj je negde između Plejstejšna 4 i Džambo džeta.“

Prati
Obavesti me o
guest

0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare