NIŠ
Udruženje „Nišlije da se pitaju“ pruža punu podršku Nišlijki, gđi Ani
Golubović iz Donje Vrežine koja vodi bitku da zaštiti više vekova staro stablo
Crne topole (Populus nigra) impozantnih dimenzija i izuzetne lepote, koje se
nalazi u dvorištu njene kuće, kojoj preti opasnost jer joj krošnja manjim delom
prelazi na dve susedne parcele. Crna topola čiju zaštitu od Zavoda za zaštitu
prirode i brojnih drugih organizacija i gradskih institucija već neko vreme
traži naša sugrađanka, visoko je preko 30 metara, obima 5,15m a merenje
rezistografom koje je o svom trošku izvršila, potvrdilo je da se radi o zdravom
drvetu. Ista vrsta stabla, ali manje i mlađe jedan je od simbola Starog grada Kotora,
na njegovom glavnom trgu i zaštićeno je kao spomenik prirode. Ovaj niški Div među
drvećem ima ne samo estetski, ekološki već i kulturno-istorijski značaj a
njegova raskošna krošnja je stanište ptica, insekata i drugih životinja, i na
drvetu i oko njega borave detlići, zelene žune, sove, ježevi i druge vrste.
Džinovsko stablo stvara posebnu i mikro-klimu. Stručnjaci iz republičkog
Zavoda za zaštitu prirode najavili su svoj dolazak već za ponedeljak 26.januara i
nakon nalaza, odlučiće se hoće li ovo stablo biti zaštićeno kao spomenik prirode
botaničkog karaktera, što će ga spasiti od moguće seče i uništenja.
Podrška za koju nam se u borbi da zaštiti i spasi ovo izuzetno stablo,
tražila naša sugrađanka, navelo nas je da istražimo ima li u Nišu i njegovoj
okolini zaštićenih stabala, ko o njima brine i kada je poslednje neko stablo
zaštićeno.
Prema Centralnom registru prirodnih dobara https://zzps.rs/zastita-prirode/ od
ukupno 229 tzv. spomenika prirode botaničkog karaktera u samom gradu Nišu ne
postoji nijedno zaštićeno stablo kao ni zaštićena parkovska celina. To nije ni
park u Tvrđavi, ni šuma u Spomen parku Bubanj, ni šuma na brdu Koritinik iznad
Niške Banje, kao što ne postoji ijedno stablo koje je u gradu Nišu spomenik prirode.
Verpovatno je to razlog što se drveće seče nemilice. Da je bilo pameti, i posečeni
kedrovi ispred Delte trebalo je da kao spomenička celina budu zaštićeni i time
zaštićeni od uništenja, a Nišlije bi imale svake godine 4,5 tone manje ugljen
monoksida da su bili sačuvani. Dok u samom Gradu ne postoji nijedno zaštićeno
stablo, u okolini Niša postoji zaštićenih botaničkih 11 spomenika prirode, od
kojih je Kamenički vis I proglašen spomenikom prirode još davne 1990.god. a
pored njega još deset stabala, uglavnom zapisa od kojih je većina zaštićena još
2003.god. a poslednje 2019.god. U spomenike prirode – objekte geonasleđa u Nišu
spadaju još samo Cerjanska pećina zaštićena 1998.god. i Lalinačka slatina
proglašena spomenikom prirode 2015.god.
Ovo je spisak svih zaštićenih stabala u okolini Niša i o većini treba da
brine kao tzv. „upravljač“ RJ „Gorica“:
- Stablo bresta – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen 1961.god.,
Gornji Matejevac, Niš) - Novoselski brest zapis – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen
2003.god Niš) - Dud zapis u Medoševcu – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen
2003.god Niš) - Rajkovićev hrast – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen 2003.god
Niš) - Hrast zapis kod Banjičkog jezera – spomenik prirode botaničkog karaktera
(zaštićen 2003.god Niš) - Cer zapis u Leskoviku – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen
2003.god Niš) - Beli dud u Niškoj Banji – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen
2003.god Niš) - Hrast lužnjak u Donjoj Trnavi – spomenik prirode botaničkog karaktera
(zaštićen 2003.god Niš) - Zapis u Leskoviku – spomenik prirode botaničkog karaktera (zaštićen 2006.god
Niš) - Dva stabla krupnolisnog medunca u Čukljeniku – spomenik prirode botaničkog
karaktera (zaštićen 2019.god Niš)
Niš ne stoji bolje ni sa drugim zaštićenim prirodnim područjima, u odnosu
na broj zaštićenih područja u Nišu, koji ima prelepu okolinu zaštićenih
područja je jako malo, a u poslednjih deset godina, gotovo, da nije zaštićeno
nijedno prirodno dobro. Od ukupno 569 zaštićenih objekata prirode u Srbiji u
osam kategorija, Niš ima samo 16 zaštićenih objekata, a poslednji – drvo u selu
Čukljenik zaštićeno je 2019.god. .
Od ukupno 5 Nacionalnih parkova u Srbiji, Niš nema nijedan. Među 33
Predela izuzetnih odlika, nema nijednog niškog. Sićevačka klisura, koju dele
Niš i Bela Palanka, zaštićena je još 1977.god. kao Park prirode (u Srbiji ih je
22). Među ukupno 62 Rezervata prirode u Srbiji niški je Rezervat prirode samo
Jelašnička klisura, zaštićena 1995.god. i Suva planina, koju delimo sa
Gadžinim Hanom i Belom Palankom, zaštićena 1997.god. I to je sve. Niš nema
nijedan Zaštićen prostor oko nepokretnih kulturnih dobara, a ima ih 34 u Srbiji, u
Nišu nije zaštićeno nijedno stanište , a u Srbiji ih je 7.
Tražimo da se ovo promeni, i da Niš i niška vlast konačno počnu da cene i da
štite kako drveće u gradu, tako i svoje izuzetno prirodno okruženje, a da nadležne
institucije, pre svega niški Zavod za zaštitu prirode počne, da nakon deset godina
da podnosi inicijative za zaštitu.
Za početak, podržavamo Nišlijku Anu Golubović koja želi da zaštiti
viševekovnu Crnu topolu , kao jedanaesto niško spomeničko stablo.
prof. dr Tamara Milenković Kerković
Samostalni odbornik SG Niša
„Nišlije da se pitaju“
