DELIBLATSKA PEŠČARA

Dok nadležne službe saopštavaju da je požar, koji je početkom avgusta zahvatio Specijalno područje prirode Deliblatska peščara, „pod kontrolom“, otvara se niz pitanja o brzini reakcije na terenu, stanju protivpožarne opreme i sistemskim propustima u zaštiti vojvođanskih ekosistema od neprocenjivog značaja. Prema zvaničnim procenama, vatrena stihija progutala je između 2.500 i 3.000 hektara terena pod zaštitom, ostavljajući iza sebe ogromnu ekološku i finansijsku štetu.

U senci požara: U Pančevu večeras narodno veselje

I dok se u Deliblatskoj peščari sumiraju posledice ekološke katastrofe i dežura nad tinjajućim žarištima, u komšiluku, u Pančevu večeras nastupa sasvim drugačija atmosfera. U okviru manifestacije „Preobraženje 2026“, koju organizuju Mesna zajednica „Gornji grad“ i Grad Pančevo, na glavnoj bini u naselju Margita za 21 čas zakazan je koncert narodnog pevača Radiše Trajkovića Đanija i Paje Srdanova.

Dok građani i aktivisti traže odgovornost i hitna ulaganja u sisteme zaštite od požara, lokalne vlasti u Pančevu nastavljaju sa praksom finansiranja besplatnih estradnih manifestacija, što u ovom trenutku dodatno otvara pitanja o prioritetima trošenja javnih sredstava u južnom Banatu.

Cena spore reakcije i hroničnog nemara

Procenjuje se da je vatrom obuhvaćeno preko 600 hektara visoke borove šume i više od 2.000 hektara jedinstvenog stepskog rastinja. Stručnjaci upozoravaju da je u pitanju šteta čije će se posledice osećati decenijama, s obzirom na to da su izgorele šumske kulture koje su decenijama sađene radi sprečavanja erozije i vezivanja peska.

Aktivisti i pojedine ekološke organizacije ukazuju na to da se sa pravim merama odbrane i pravovremenim pravljenjem šumskih proseka čekalo sve dok vatra nije zapretila naseljenim mestima poput Šumarka. Iako su iz Sektora za vanredne situacije naveli da su naselja uspešno odbranjena, meštani i očevidci svedoče da su prva tri dana odbranu vodili uglavnom sami građani i radnici JP „Vojvodinašume“ sa skromnim resursima, pre nego što su na teren upućene značajnije snage i helikopterska jedinica.

Šta je zakazalo na terenu?

Manjak ljudstva i zastarela oprema: Na terenu je angažovano oko 300 ljudi, što pokazuje da lokalne vatrogasne jedinice nemaju dovoljno kapaciteta da se bez pomoći sa strane izbore sa požarima ovog obima.

Neodržavanje šumskih proseka: Formiranje novih protivpožarnih pojaseva dok požar traje ponovo je razotkrilo činjenicu da postojeći šumski putevi i proseci nisu redovno održavani pre početka letnje sezone.

Pitanje odgovornosti: Iako se kao uzrok požara najčešće navode ljudski faktor i visoke temperature, izostaje izrečena odgovornost nadležnih inspekcija i uprava za nedovoljan nadzor u zaštićenom području.

Krhki mir na požarištu

Iako je širenje požara zaustavljeno, situacija na terenu je i dalje nestabilna. Razlog leži u činjenici da na peščanom tlu vatra dugo tinja pod zemljom, pa vetar i visoke temperature u svakom trenutku mogu ponovo rasplamsati žarišta.

Šteta na flori i fauni tek će se utvrđivati, ali je jasno da je Deliblatska peščara pretrpela udarac od kog se neće oporaviti u narednim godinama, dok javnost očekuje jasne odgovore na pitanje zašto je preventiva po ko zna koji put podbacila.

Sve više se postavlja i pitanje ko ima najviše koristi od ovog katastrofalnog požara? (kraj) LJS/MN