LESKOVAC

,,Ideja o orkestru je nastala mnogo pre 2002. godine kada je orkestar zvanično  osnovan. To je bila ideja tadašnjeg dirigenta našeg orkestra, Šerifa Damadžića, Maje Cakić, profesorke violine, Bobana Stojiljkovića koji je takođe jedan od osnivača, da se pored pedagoškog rada bavi stvaranjem i muzičkim izvođaštvom. Ideja se javila još tada, ali je nedostajalo violončelo. Ja sam 1998. godine došla da radim u Muzičku školu ,,Stanislav Binički” u Leskovcu kada je otvorena klasa čela posle mnogo godina pauze i tada smo počeli da pričamo o mogućnosti da se osnuje orkestar i najbolja ideja je bila da se osnuje kamerni orkestar. Grad Leskovac je prepoznao dobru priliku da se afirmacija grada proširi” kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Marijana Prokić, violončelistkinja Kamernog orkestra ,,Amorozo” i jedan od njegovih osnivača. 

Kada se osvrne na same početke rada ovog orkestra, Prokićeva ističe da su četvoro osnivača otišli u grad i potražili pomoć UNDP-a, a od ove organizacije dobili su pozitivan odgovor.

,,Grad Leskovac i UNDP su podržali naš projekat prvog koncerta koji je održan u martu 2002. godine kada je izvedena ,,Mala noćna muzika” koja je standard za kamerne orkestre i izveden je ,,Stabat Mater Pergolesi” sa solistima Olgom Koroljkovom i Anom Jovanović. S obzirom da su kritike nakon tog koncerta bile veoma dobre, odmah posle toga smo dobili poziv da nastupimo na festivalu ,,NIMUS” u Nišu i tada smo počeli da razmišljamo o ozbiljnom radu. Do 2007. godine stalni dirigent bio je Šerif Damadžić. Mi smo pozivali naše kolege i prijatelje i od samog osnivanja su tu Marija Besarabić-Ristić i Slobodan Mitić, koji su nekadašnji učenici muzičke škole u Leskovcu” navodi Prokićeva i objašnjava otkud orkestru ime ,,Amorozo” i šta to znači.

,,Na inicijativu Šerifa Damadžića orkestar je dobio to ime, a to znači ,,S ljubavlju”” navodi ona i dodaje da i dalje sve rade u skladu sa imenom, odnosno sa velikom ljubavlju prema muzici.

Gde je orkestar ,,Amorozo” imao svoj prvi nastup?

,,Prvi koncert održan je u sali Narodnog pozorišta u Leskovcu, a drugi na festivalu ,,NIMUS” u sali simfonijskog orkestra i to su prva dva ključna nastupa. Nakon toga usledili su pozivi za gostovanja u zemlji kao i van zemlje, a održano je ukupno negde oko 250 koncerata, odnosno nastupa što manje forme, što veće forme. Ljubav prema kamernom gudačkom muziciranju traje već 22 godine.”

Kada su u pitanju strane zemlje gde je ovaj orkestar imao nastupe, Prokićeva ističe da je najdalje gostovanje bilo u Austriji, odnosno u Beču. (Kraj) ĐS/MS