MEDVEĐA
Osnovni problem u Medveđi je pasivizacija adresa čime se na perfidan način vrši etničko čišćenje Medveđe od Albanaca i, nažalost, ovaj vid našeg odgovora je iznuđen zato što naša
vlast godinama ne rešava nagomilane probleme”, rekao je za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress Šaip Kamberi, poslanik u Skupštini Srbije i predsednik Partije za demokratsko delovanje.
” Sve se to dešava u državi koja se formalno nalazi na putu evro-
integracija i ovo što se događa je totalno apsurdno evropskim načelima
samouprave, načelima ljudskih manjinskih prava, dešava se u Srbiji, dešava se u
Medveđi i na svaki način se pokušava smanjiti broj Albanaca u ovoj opštini”, dodao je Kamberi.
“Ne znam za koji i za čiji interes. Srbija kao zemlja koja je na putu evro-integracija svakako
treba da zna da ne može biti deo Evropske unije dok ne reši pitanje manjinskih
prava. Zašto se sve ovo odlaže, čiji je ovo interes? Ovo nije period od 2-3 godine,
ovo je period od 23 godine od onog prvog programa Savezne republičke vlade iz 2021. godine kada je rešena oružana kriza u Preševskoj dolini i kada smo ušli u
jedan politički proces rešavanja problema u ovim opštinama koji je reafirmisan
sporazumom iz 2009. godine, a koji je zaokružen planom od 7 tačaka koji je Vlada
Republike Srbije prihvatila u potpunosti u vidu informacija iz Koordinacionog tela juna 2013. godine, objašnjava Kamberi.
Dodaje da “od tada pa do danas ništa značajno se nije desilo u
poboljšanju prava Albanaca. Nažalost, prisutna je degradacija kada je u pitanju
položaj Albanaca, a ovo što se događa u Medveđi je tipičan primer etničkog
čišćenja Albanaca, a slično je i u Bujanovcu i Preševu. Tipičan primer etničkog
čišćenja administrativnim merama, što je zabranjeno Ustavom Republike Srbije
koji decidno kaže da se ne može izmeniti slika stanovništva u jednoj opštini
administrativnim merama koje država može preduzeti. Naš je odgovor kao protest
još jedan vid političke borbe za naša prava i nastojaćemo da imamo i drugačije
organizacije, ne samo političko delovanje kroz parlament, nacionalni savet i
lokalne samouprave, jer ovo što se dešava se više ne može izdržati.”
Na pitanje koje razloge navode državni organi za pasivizaciju adresa, Kamberi kaže da
,,država nikada nije dala jedne iste rezultate pasivizacije. Nekome daje nešto
drugo, pa onda nekom trećem nešto treće što govori da država selektivno
sprovodi proces pasivizacije”, rekao je Kamberi.
On kaže i da je u jednom izveštaju Inicijative mladih za ljudska
prava iz Beograda koji su radili ovu temu” jasno ustanovljeno da proces
pasivizacije u susednoj opštini Lebane je 0,2% od ukupnog broja stanovnika. U
Medveđi je 40%, a od tih 40% Albanaca je preko 90%. Očito je da se ovde etnički
motivisano administrativno nasilje sprovodi nad Albancima i ovo mora da
prestane jer ćemo se od sada organizovati i sve slučajeve sprovesti do Strazbura
jer nama to ostaje jedini put.”
Na našu konstataciju da se iz Medveđe godina sele ljudi iz Medveđe i pitanje da li zna možda koliko trenutno Albanaca živi u Medveđi, Kamberi kaže da “statistike ne postoje”.
Ipak, “ono što je kao zvanična statistika jeste da nešto preko 15%
ukupnog stanovništva Medveđe čine Albanci i to je na neki način omogućilo da
barem formalno albanski jezik ostane službeni u ovoj opštini. Činjenica je da su
Albanci od 2018. imali 5, pa čak i 8 odborničkih mesta u lokalnoj skupštini, a sada
su spali na dva mesta. To je posledica pasivizacije, posledica brisanja adresa i
posledica direktnog brisanja iz biračkog spiska, totalna degradacija i totalna
anarhija koju sprovodi MUP u odnosu na Albance u ovoj opštini što je tipičan
primer diskriminacije i etničkog čišćenja u ovoj opštini”, smatra Kamberi.
Profesora u penziji Redžepa Abazija pitamo Da li on možda zna koliko ima pasiviziranih adresa Albanaca iz Medveđe?
,,Mi ne možemo apsolutno znati broj jer nam nije omogućeno da saznamo broj,” kaže za Regionalnu informativnu agenciju JUGpress .
Pitamo da li su tražili zvanično podatke iz policije.
,,Tražili smo od organa, ali kažu da su ti podaci njihovi, da nisu dostupni svakome,
međutim po mom mišljenju to nije bitno jer služba koja je nadležna može saznati
te podatke kad god. Nije bitno da mi obični ljudi znamo to, jer mi taj problem
nosimo na leđima i dosta nam je kao problem težak, još i ako ga sa podacima
opterećujemo biće još teže, ” kaže Abazi.
Pitamo ga kome su, zapravo, pasivizirane adrese, da li su to ljudi koji rade u inostranstvu ili oni koji su se možda prijavljivali zbog pasoša, radi lakšeg putovanja u EU, a sa Kosova su?
,,Ljudi u Medveđi kojima su pasivizirane adrese su ljudi koji su rođeni ovde, koji su
odrasli ovde, koji su završili školu ovde, koji ovde rade i žive. Međutim, šta se ovde
dogodilo, ne bih znao da kažem. Čini mi se da je država sebi natovarila jednu
bruku jer mi smo manjina ovde. Kakva je bojaznost države i društva od manjine?
To je nelogično pomisliti i pokazati neku vrstu snage prema slabijem, to je
glupost, “kaže Abazi.
Pitamo ga šta sve ne mogu ljudi kojima su pasivizirane adrese, šta su sve sprečeni da urade?
,,Mogu udisati vazduh, popiti vodu, jesti hleb, drugo ništa. Nemaju pravo na lični
dokument. .
Dokumenta države Srbije, pitamo ga.
“Pa da, mi živimo u državi Srbiji. Gube pravo i na ostvarena prava koja su večita kad ih čovek ostvari, a
to je penzija, pravo na školovanje, pravo na zapošljenje, čak i pravo na sahranu
koja se ne može obaviti bez određenog dokumenta. U stvari, mi smo sada u jednoj
situaciji gde ne znamo da li smo živi ili mrtvi. Ne pripadamo ni jednoj ni drugoj
grupaciji tako da je ovo slabost države Srbije koja pokušava da pokazuje snagu
prema slabijoj nacionalnoj manjini ovde u Medveđi koja nikada nije pravila
probleme ovde ni zakonski, ni krivična dela niti bilo kakve zloupotrebe i ne znam
čemu vodi ovo i šta Srbija dobija sa ovim. Više gubi država nego mi. Ovo će imati
rešenje, imaće epilog na osnovu pravde, zakonske, ljudske, Božje, kako god hoćete “, kaže Abazi. (kraj)LJS/SA