NIŠ

Fotoreporteri medija  u Srbiji veliki problem imaju sa nelegalno preuzimanjem, takoreći “krađom”i korišćenjem njihovoh fotografija bez saglasnosti autora .

Ovu oblast uređuje Zakon o autorskim pravima, koji se adekvatno primenjuje . Fotografi sve češće  sudskim putem dolaze do naknade za svoje autorsko delo. Oblast fotožurnalizma dodatno sada se, pored zakona, uređuje I  Etičkim kodeksom fotografa koji je u izradi.

O ovome, ulozi i odgovornosti fotografa u procesu informisanja, pritužbama Savetu za štampu za neetičku upotrebu fotografija u medijima, kršenje pretpostavke nevinosti i Zakona o zaštiti privatnosti, autorska prava i proces informisanja, bilo reči na tribini „Primena fotografske etike i medijskih zakona u praksi“, koju je organizovao Centar za razvoj fotografije.

Nalaz monitoringa Saveta za štampu u periodu april  – novembar koji je pratio osam najčitanijih štampanih medija pokazuje poražavajuću činjenicu da u ovom periodu  bilo povreda novinarskog kodeksa u 4717 tekstova, I ta brojka rapidno raste u poslednje tri godine. Ova cifra je gotovo udvostručena u odnosu na 2015. Godinu a dve trečine povreda odnosilo se na nepoštovanje etike vezanih za objavljivanje fotografija.  Pilot monitoring koji je rađern dva meseca na osam najčitanijih online medija , pokazao je još poražavajuće podatke a to je da je za dva meseca ukupno kodeks prekršen 4345 puta – rekao je danas na tribini organizovanoj u Media reform centru rekao Dragan Đorđević iz  Savet za štampu.

 

Ako se pogleda struktura kršenja kodeksa, 1843 tekstova je prekršilo kodeks. Odgovornost novinara gde neki članovi jasno propisuju poštovanja  pretpostavke nevinosti i očuvanja dostojanstva žrtava I svih građana 2468 povreda. Poštovanje privatnosti  takođe Fotografijom kao najačim alat i format u zveštavanju kodeks je prekršen zbog nepoštobanja privatnost u 832 slučaja.

U poslednjih godinu dana najveći broj fotografija na naslovnim stranama bile su dotografije ubijene pevačice prošle godine I članova porodice, a ono što posebno iritira su fotografije petogodišnje ćerke.. Čulo se danas.  Kako je danas Dragan Đorđević kazao “ Posebno, dodatno uznemiruje je povreda privatnosti I dostojanstva ne javnih ličnosti nego  žrtava nesreća, zločina”.

Moraju se precizirati etički standardi koji sa će morati da se suoče oni koji žive od medijskog sadržaja.

Fotografe koji imaju autorsko pravo na svoju fotografiju zaštićeni su zakonom, ali ih kolege iz medija ne štite, poštujući njihova autorska prava. Ne pitajuću za dozvolu preuzimaju I objavljuju tuđu fotografiju uz svoj tekst,

“Medi to najviše pada teško. Nije problem da me pita da pozajmim ili dam fotografiju . Naravno da ću pomoći svakome. Ali za bezobrazluk predviđene su najstrže kazne. Do sada smo mogli da naplatimo po tužbi one koje smo tužili za neovvlaščeno korišćenje fotografije” kaže fotograf Tanjuga iz Niša Dimitrije Mita Nikolić

Način na koji može da se uredi oblast fotografije u novinarstvu kroz zaštitu autorskih prava je donošenje Etičkog kodeksa.

“Sami mediji moraju da budu profesionalniji I etika ne sme da bude narušena. Mi izrađujemo Etički kodeks fotografa Srbije koji na neki način obrađuje slične teme kao I Etički  kodeks novinara Srbije , međutim po svojij prirodi fotografija kao vizuelni medij ima neke specifičnosti koje nisu u onom kodeksu izrađene I obrađene , koje moraju da budu na poseban način uređene I obrđene. Posebno kod online medija I portalima koji su sve više u igri I koji nose 80 posto onoga što vidimo u medijskoj sferi. Tu mora da se odredi linija šta je to pravo ne privatnost, šta je to pretpostavka nevinosrti, arhivirane fotografije gde se u nekom slučajevima ne znaju vlasanici .  ”

“  Slika ne bi smela da se objavljuje bez saglasnosti autora, uz autorov potpis , bez obzira da li je to bilo na internetu, javno dostupno ili je to poslala neka agencija ili neko udruženje koje jie iznajmilo nekog fotografa da to radi za nih.  Preporuka je da se ima pismena saglasnost autora “, smatra novinar Južnih vesti Aleksandar Stankov.

Istaknuti su iveliki problemi sa korišćenjem  fotografija objavljenim na društvenim mrežama. Iz redaskcije Južnih vesti naveli su primer da u takvim slučajevime print skrinuju fotografije.

Rečeno je da s se fotografi izborili I zaštitili svoja prava u pogledu fotografija ali se I dalje novinarski kodeks krši “krađom”   tekstova koji se, kako se čulo “preuzimaju kao na buvljaku”.

Obraćanje savetu za štampu I ukori nisu dali stoprocentnu zaštitu autorskih prava.

Advokat   je kazala da se u takvim slučajevima podnosi tužba za povredu moralnih prava rekla je Milena Bratić Janković, advokat. Koja je dodala da se “ Zakon  u ovoj oblasti poštuje. S obzirom na to da je ovo nova oblast prava, parnice su u nastajanju , ima ih sve više”.

Inače, rečeno je, sudovi  u Nišu nisu nadležni za ove sporove jer od 2014 za slučajevima povreda autorskoh prav u medijima , bilo zbog krđe tekstova ili fotografije, zakonom je predviđena snadležnost beogradskih sudovi.

Organizatori napominju da su tribinom želeli da ukažu na važnost medijske pismenosti i njenog razvoja u Srbiji i predstave potrebu za saradnjom između medijskih kuća i medijskih organizacija na zajedničkim ciljevima profesionalizacije i unapređivanja etičkih standarda medija.

„Svesni smo da je u medijima senzacionalizam prioritet i da tu postoji vrlo izražena negativna selekcija kada je etika u novinarstvu u pitanju, a možda čak i posebno u foto novinarstvu.” “, izjavio je Zvezdan Mančić iz Centra za razvoj fotografije.

Ova  kao i tribine koje se organizuju širom Srbije, imaju za cilj da se naprave suštinske razlike između onih koji su foto novinari, profesionalci koji razumeju da se nalaze u procesu informisanja javnosti i da samim tim njihov etički pristup jeste u skladu sa novinarskim pristupom, i onih koji se amaterski bave fotografijom.