LESKOVAC

Odbornici skupštine Grada Leskovca usvojili su Odluku o završnom računu budžeta Grada Leskovca za 2025. godinu. Predlog ove odluke obrazložio je gradonačelnik Goran Cvetanović koji ističe da, kada se današnji budžet Grada Leskovca uporedi sa periodom od pre desetak godina, jasno se vidi koliki je napredak ostvaren. 
„Leskovac ima budžet koji ide i preko 7 milijardi dinara, stabilnije javne finansije i mnogo veći kapacitet za kapitalna ulaganja, infrastrukturne projekte, socijalnu politiku i podršku privredi. Budžet grada Leskovca na dan 31.12.2025. godine ostvaren je u iznosu od 6.488.635.773 dinara, što predstavlja 89,6% od planiranog budžeta. Iako je reč o visokom stepenu realizacije i stabilnom izvršenju budžeta, ostaje činjenica da je cilj gradske vlasti morao biti da ostvarenje pređe granicu od 90%, jer bi to predstavljalo još snažniju potvrdu efikasnosti u realizaciji planiranih prihoda i investicija. Međutim, treba imati u vidu da su na stepen realizacije uticali brojni spoljni faktori – usporena ekonomska kretanja, manja dinamika pojedinih kapitalnih projekata i određena kašnjenja u realizaciji investicija. Posebno je važno što su prihodi od poreza na zarade i privredne aktivnosti značajno porasli, što pokazuje da je ekonomska aktivnost u gradu danas na značajno višem nivou nego ranije.“
Gradonačelnik je dodao i da Državna revizorska institucija vrši reviziju završnog računa, što dodatno potvrđuje transparentnost rada gradske vlasti i spremnost da sve finansije budu dostupne kontroli i javnosti.
Boban Ilić (Srpska napredna stranka) osvrnuo se na budžetsku stavku vezanu za socijalna i dečija davanja i ocenio da se radi o jednom od najznačajnijih programa kada je u pitanju aspekt brige o građanima kojima je pomoć najpotrebnija. 
„Imajući u vidu da je prihodovna strana budžeta izvršena sa 89,6% u odnosu na planirano, a rashodovna sa 86,7%, mogu da kažem da je budžet uspešno obezbedio normalno i nesmetano funkcionisanje grada i svih institucija i ustanova, te drugih direktnih i indiretknih korisnika budžeta. Razumevanje potreba osetljivih i ranjivih društvenih grupa i kreiranje proaktivnih politika, prava i usluga socijalne i dečije zaštite u skladi s tim ostaju svakako jedno od prioritetnih oblasti daljeg delovanja na putu stvaranja inkluzivnog društva u kome će svakom pojedincu biti obezbeđen bolji, sigurniji i kvalitetniji život, sa posebnim osvrtom na najugroženije pojedince i porodice.“
Nenad Zdravković (Za Leskovac – ZAJEDNO) upozorava da se glasanjem za završni račun za 2025. godinu krši zakon.
„U papirima koje smo dobili to tvrdim, a to je izveštaj Državne revizorske institucije koja je navela nepravilnosti, odnosno prekršaj zakona odgovornog lica. To znači da nešto nije lepo urađeno. Te nepravilnosti niste otklonili i nećete moći, jer su neke od njih neotklonjive. Ovaj izveštaj je potvrdio mnoge stvari koje smo mi kao odbornici ovde iznosili, kao na primer da iz budžeta dajemo subvencije za JP „Dom“. Mi nismo da se to rpeduzeće ugasi, ipak tamo neki ljudi rade, izdržavaju svoje porodice… Oko tih subvencija nikad nismo pravili problem, ali kaže da iznos iz JP „Doma“ za zakupnine i izdavanje prostora od 36,5 miliona nije vraćen u budžet Leskovca. Isti primer je i kada je u pitanju Dom za stara lica, ne znam da li je bio predmet revizije. Znači, od naših para sprovode uslugu, ne vraćaju nazad u budžet. Mi smo svi kritikovali davanje novčane pomoći u vidu socijalnog davanja zaposlenima, službenicima i nameštenicima, posebno kada su ta davanja uzimali gradski funkcioneri na visokim funkcijama. Ispostavilo se da i to nije po zakonu, ne smeju se vršiti takva davanja u novcu.“
Gradonačelnik Goran Cvetanović podseća na vreme kada su bile dve prekršajne i 11 krivičnih prijava protiv načelnika svih odelenja.
„Bojan Tojaga i ja smo te prekršajne prijave odmah platitil, a ovi koji su imali krivične prijave su bili na suđenju i na kraju su oslobođeni svih postupaka i niko nije bio kriv. Posle šest meseci Leskovac je bio primer dobre prakse i domaćin gde su dolazili predstavnici iz čitave Srbije da uče kako se rešavaju problemi koji su iskrsli pred nas. Što se solidarne tiče, ja sam bio direktno uključen u odlučivanje i svemu što je vezano za to. Dakle, kada bivša vlast kasni sa devet plata i duguje dve milijarde, a kada sadašnja vlast plaća platu svakog 15. u mesecu i jedne godine isplati dodatak od 35.000, prošle godine 40.000, e to su onda kriminalci, to je krivično delo…  Radi se o zaključku Vlade Republike Srbije, gde je data preporuka da se službenicima i nameštenicima lokalne vlasti isplati jednokratna novčana pomoć u skladu sa finansijskim mogućnostima lokalne samouprave. Mi smo imali mogućnost i iskoristili smo je.     Državni revizor došao, rekao, koliko vidim ne traži povraćaj novca, što ukazuje da li je tu nešto prekršeno… Ja sam već rekao da ove godine ovu vrstu pomoći zaposleni neće dobiti, mnogo pre izveštaja DRI.“
Sanja Krstić (Srpska napredna stranka) ocenjuje da ovaj dokument pokazuje jasno odgovorno i plansko upravljanje sredstvima sa posebnim akcentom na sve one oblasti koje su od neposrednog značaja za svakodnevni život naših sugrađana.  
„Podaci iz završnog računa za obrazovanje pokazuju da je predškolsko obrazovanje ostvareno sa više od 92% od planiranog što govori o kontinuiranoj brizi za najmlađe. Podrška se ogleda i kroz različite programe namenjene učenicima, studentima, unapređenju uslova rada u obrazovnim ustanovama i stvaranju ambijenta gde svako dete ima pravo na kavlitetno obrazovanje. Na taj način pokazujemo da je briga o obrazovanju jedan od najvažnijih prioriteta lokalne samouprave.“

PITANJE BEZ PODGOVORA: ŠTA JE SA 15 MILIONA DINARA KOJI SU DATI ŠIMUNECU ZA NASTAVAK FILMA KOGA NEMA?

Srbislav Antić (Za Leskovac – ZAJEDNO) ponovo je pitao šta se dešava sa 15 miliona koji su još 2022. godine prebačeni Zvonimiru Šimunecu za snimanje filma i serije, a ništa se s tim ne dešava…
„Dve godine je proteklo od kad je film trebao da bude snimljen. Kaže se da je konktaktirana firma koja je zadužena za snimanje filma, ali nemamo nikakav odgovor. Šta će da se radi povodom tih 15 miliona para građana Leskovca?“
Antić je ukazao i na neke podatke koji se javljaju na dva mesta, a brojke su različite.
Dragan Stošić (Nardoni pokret Srbije) ukazuje da se troši više nego što se prihoduje, a razlika se pokriva prenetim neutrošenim sredstvima i delom priliva kreditnim zaduživanjem.
„Ma koliko se trudili da pokažete suprotno, para nema, a ko će da vraća te kredite, videćemo. Komunalna taksa za korišćenje reklamnog panoa minus 12%! Prvi put vidim da negde u budžetu ide -12%. Boravišna taksa ispunjena sa dve trećine od planiranog i to pored Roštiljijade, Karnevala, utakmica reprezentacije… To je loš rad Turističke organizacije. Komunalna taksa za korišćenje prostora na javnim površinama – izvršenje 9,7%, odnosno 9.700 dinara od planiranih 100.000. Gde su štandovi za manifestacije, prodavci kokica na javnim površinama… 
Milena Miltenović (Srpska napredna stranka) smatra da su značajni rezultati postignuti u oblasti kulture. 
„Grad Leskovac je za ovu oblast izdvojio 530 miliona dinara, čime je potvrđeno opredeljenje da se kontinuirano ulaže u razvoj kulture grada. Potvrda kulturnog potencijala našeg grada je i to što je Leskovac izabran za prestonicu kulture, što je prilika za dalji razvoj.“
Nikola Stanimirović (Srpska napredna stranka) komentarisao je program razvoja omladine i sporta, koji je realizovan sa 97,4%. 
„Ovaj podatak pokazuje da su planirane aktivnosti uspešno sprovedene i da je grad prepoznao značaj ulaganja u sport, kao jednu od najvažnijih investicija u zdravlje i razvoj mladih. Posebno je značajna aktivnost koja se odnosi na podršku aktivnosti sportskih klubova i udruženja, gde je realizacija čak 99,8%.“
Maja Petrović (Srpska napredna stranka) kaže da se u izveštajnom periodu poslovanje zdravstvene ustanove odvijalo stabilno i u skladu sa planiranim aktivnostima uz odgovorno upravljanje raspoloživim sredstvima, te kontinuiranom unapređenju uslova za pružanje zdravstvene zaštite građana.
„Tokom godine realizovana su i značajna ulaganja u Opštu bolnicu, kao plod dobre saradnje sa Republikom Srbijom. Sve ovo dovelo je do podizanja kvaliteta usluga.“ 
Bratislav Anđelković (Srpska napredna stranka) smatra da su u 2025. godini ostvareni zavidni rezultati na polju kulture. 
„Dodeljena su priznanja i nagrade na festivalima i manifestacijama, ostvareni su različiti umetnički projekti od strane već afirmisanih stvaralaca, ali i od strane mladih umetnika. Podržana je izdavačka delatnost, savremeno književno stvaralaštvo, zavičajna književnost, književna kritika.“
Saša Stojanović (Demokratska stranka) smatra da je izvršenje od 89,6% premalo za bilo kakvo ozbiljno poimanje budžeta. 
„Ozbiljni budžetski analitičari kažu da je moguće dozvoliti 2-3% manje, a ovde imamo preko 10%. Sa druge strane, kada pogledamo odluku o završnom računu, videćemo da se radi o razlici između ukupnih prihoda i primanja po osnovu svega ostalog od 387 miliona, znači nepunih 400 miliona. To je suma koja može da predstavlja ukupan iznos koji ovaj grad plaća po osnovu penala i kazni za ujede pasa lutalica i faktičku eksproprijaciju. To su stvari koje je moguće promeniti i kada bi to uradili mi ne bi imali ovoliki deficit u budžetu. Toliko koštaju i svi troškovi prestonice kulture, od čega 300 miliona daje republika. Već sam davao predloge kao što su proširenje azila, organizaciono, kadrovski, strukturno, povećanje broja zaposlenih što se tiče zoohigijene, što bi u roku od nekoliko godina smanjilo troškove u vezi naknade zbog ujeda pasa lutalica. Eksproprijacija, mogućnost stvaranja medijatorskog centra koji bi omogućio vansudska poravnanja sa ljudima od kojih je zemljište oteto.“
Saša Stevčić (Monarhisti POKS) ponovo je tražio da se borcima veteranima omogući pristup u budžetu i rekao da je nula dinara izdvojeno u 2025. godini za njih.
„Imamo  slučajeve da borci veterani nemaju sredstva za lečenje.“
Nenad Mitrović (Za Leskovac – ZAJEDNO) osvrnuo se na obaveze lokalne samouprave po kreditima za period od 1.1.2025. – 31.12.2025., za koje se kaže da su redovno servisirane.
„Mi smo prošle godine uzeli kredit od 490 miliona dinara za rebalans. Ugovor o kreditu je pootpisan 2. septembra sa grejs periodom od 24 meseca. Znači mi smo poslovno dobrostojeći, uzimamo kredit da bi delili solidarnu pomoć… Razumem da su naši građani oštećeni, da teško žive, ali da delimo solidarnu pomoć uposlenicima lokalne samouprave iz tih sredstava… Pritom, ovaj kredit će početi da se otplaćuje kroz dve godine, 2027., kada će ova vlast da bude bivša… Znači, naredna vlast će da ga otplaćuje… Dalje, porez na imovinu ostvaren sa 84%, donacije od međunarodnih organizacija 69%, od 19 ostvareno 13 miliona, komunalna taksa za zauzeće javne površine građevinskim materijalom, planirano 100.000, naplaćeno 2.880 dinara… Prihodi od novčanih kazni za prekršaje u korist gradova, planirano sedam miliona, ostvareno 4,4 miliona. Ali, zato socijalna davanja zaposlenima, planirano 43 miliona, isplaćeno 49,6…“

AUTOPREVOZNICIMA PLAĆENO SEDAM MILIONA DINARA VIŠE ?

Mitrović je ukazao i na problem sa javnim gradskim i prigradskim prevozom putnika.
„Doneta je odluka da nas to košta 200 miliona, a prošle godine nas je koštalo 207 miliona. Ima li neko obrazloženje zašto se koncesionarima daje sedam miliona više? A ugovorenom linijom ka naselju „Podrum“ saobraća kružni autobus samo do deset ujutru, kada vozi „Jugotrans“, nakon toga „Frenki“ i „Kanis“ ne saobraćaju. Zbog čega nisu ispoštovali deo ugovora gde treba da se postave stajališta sa naznačenim redom vožnje, na taj način potkradaju građane. Zbog čega nisu uzeti naši sugrađani na relaciji ka Bojniku, žale se deca iz Bojnika. Naša terirotija je do Petrovca, odatle na ovamo saobraćaju samo sa mesečnim kartama „Niš ekspresa“…“
Bojana Stefanović (Srbija centar) naglašava da je važnije na šta i kako je potošen novac, nego da li je potrošen.
„Da li budžet razvojni možemo da vidimo ako pogledamo statistiku koliko se ljudi odselilo. To govori o poverenju građana u vlast i perspektivu za razvoj. Ovaj budžet je koruptivan, jer se njime obezbeđuju sredstva isključivo za projekte na kojima oni koji ih realizuju mogu da zarade, a ne da pomognu građanima u poboljšanju kvaliteta života.“
Nenad Filipović (Jedinstvena Srbija) ističe da je porez na zarade doneo 3,44 milijarde, što je preko 50% budžeta. 
„Ovo je jedan od najbitnijih pokazatelja. Drugi priliv od 1,2 milijarde je od Republike, što je takođe izuzetan priliv. Rast ovih prihoda govori da je stabilnost na visokom nivou. Procentima rashod možemo da budemo veoma zadovoljni, jer sećam da smo kritikovali izvršenje i kada je bilo na 98%. Da li je suficit ili deficit? Kada je suficit, onda se ovde izađe i kaže se kako nismo umeli da potrošimo pare, a trebali bi, novac gubi vrednost, a kada je deficit onda postavljamo pitanje zašto smo u deficitu… Ali, ovaj deficit nije da bi se isplatile plate, nego se koristi u razvojne svrhe. Bitno je da svi koji zavise od budžeta su na vreme isplaćeni, sve obaveze se na vreme izmiruju, sve funkcioniše kako treba… Verovatno može da bude bolje planiranje nekih stavki na rashodovnoj strani, ali sam ja veoma zadovoljan ovakvim izvršenjem budžeta.“

Marija Milosavljević, šefica Odelenja za finansije, kaže da su po DRI finansijski izveštaju sačinjeni u skladu sa propisima, ali su revizijom utvrđene određene nepravilnosti koje su uticale na pojedine pozicije u izveštajima. 
„Istaknuta je potreba za usaglašavanjem podataka o nepokretnoj imovini, zemljištu i ulicama, poslovnom prostoru i kapitalu javnih preduzeća. Revizija je ukazala i na potrebu preciznijeg evidentiranja obaveza finansijske imovine. Važno je naglasiti i da DRI nije utvrdila nepravilnosti koje bi dovele u pitanje finansijsko poslovanje grada, već je dala preporuke za otklanjanje uočenih nedostataka i jačanje sistema unutrašnje kontrole. Mi smo već počeli da otklanjamo neke nedostatke koji su revizijom prepoznate. Recimo, Dom kulutre u Vučju je na pogrešnom kontu evidentirao slike, što je neznatna greška. Dalje, treba da shvatimo razliku između igara na sreću i komunalne takse za držanje zabavnih igara. Igre na sreću su ingerencija Republike i reguliše ih Zakon o igrama na sreću i to je republički prihod, a mi imamo komunalnu taksu za držanje zabavnih igara, a to su bilijari, pikada i nešto što se ne ostvaruje u novcu. Imamo tri takva obveznika na nivou grada i to je minoran prihod od 13.000 dinara.“
Milosavljevićeva je rekla i da se novac prebačen firmi „Lefilm“ za snimanje filma i dalje nalazi na podračunu. 
„Mislim da je on dobio produžetak za raskid ugovora, ukoliko ne bude ispunio ugovorenu obavezu verovatno će biti raskinut ugovor. Obračun poreza na imovinu, tu nije došlo do povećanja prihoda po osnovu povećanja poreza, koji je neznatno povećan, nego je došlo do ažurnije evidencije i preduzete su mere prinudne naplate kako fizičkih, tako i pravnih lica. U 131 milion dinara socijalnih davanja je 4,6 miliona koje je otišlo Komesarijatu za jednokratnu pomoć, 17,6 miliona prevoz pratiocima, udžbenici 7,9, preko centra za socijalni rad 1,3 miliona, dok su penzioneri sagledani sa 94,5 miliona dinara. Što se neslaganja oko javne rasprave tiče, gde na jednoj poziciji stoji 101 miliona, a na drugoj 95, ako se malo bolje pogleda videće se da u okviru komunalne delatnosti imamo 95 miliona za održavanje javne rasprave i kada se tome doda praznično ukrašavanje 2,6 miliona i izradu javnog osvetlenja 3,5 miiona, dobije se tačna cifra. Tekuće subvencije privatnim preduzećima u iznosu od 393 miliona, za prevoznike 200 miliona, a ne 207 kao što smo čuli. Tih sedam miliona je za subvencije Gradskog autobuskoj stanici.“ (kraj) IS/LJS