BEOGRAD

Ishrana stanovništva Srbije nije dovoljno uravnotežena, a posebno zabrinjava rast gojaznosti među decom, pokazuje nova analiza zasnovana na nacionalnim i evropskim podacima, kao i podacima platforme Shoppster.rs. Ipak, u pojedinim prehrambenim navikama građani Srbije beleže rezultate koji su bolji ili blizu evropskog proseka.

Prema poslednjim rezultatima nacionalne zdravstvene ankete, oko 20,8 odsto stanovništva starijeg od 15 godina bilo je gojazno, dok je 36,3 odsto bilo prekomerno uhranjeno. Oko 40 odsto stanovništva bilo je normalno uhranjeno, što je nešto manje od proseka Evropske unije od 45 odsto, prema poslednjem velikom merenju iz 2019. godine.

Regionalne razlike su, međutim, primetne. Najveći procenat gojaznih zabeležen je u Vojvodini, 20,7 odsto, i Južnoj i Istočnoj Srbiji, 18,4 odsto. Istovremeno, beogradska regija imala je najveći udeo normalno uhranjenih stanovnika, 48,7 odsto, kao i najmanji procenat gojaznih, 14,1 odsto.

Podaci za decu predstavljaju mnogo ozbiljniji razlog za zabrinutost. Prema istraživanju Instituta „Batut“ iz 2019. godine, gojaznost dece povećana je za čak 60 odsto u periodu od dve decenije. Prema toj statistici, svako osmo dete u Srbiji je gojazno, dok je svako peto u stanju prekomerne uhranjenosti.

Jedan od ključnih problema u ishrani stanovništva jeste nedovoljan unos vlakana. Istraživanje Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), sprovedeno između 2017. i 2022. godine, pokazalo je da je čak 67,8 odsto ispitanika iz Srbije unosilo manje od preporučenih 25 grama vlakana dnevno. Medijalni dnevni unos iznosio je 20,7 grama.

Građani Srbije u proseku dnevno konzumiraju oko 397,6 grama voća i povrća, što je veoma blizu preporučenih 400 grama, ali ipak nešto manje od tog nivoa.

Podaci ukazuju i na razlike između muškaraca i žena. Muškarci u proseku unose 1,7 grama vlakana više od žena, ali istovremeno konzumiraju i znatno veću količinu hrane. Čak 42 odsto muškaraca obuhvaćenih istraživanjem unosilo je više od 3.000 kalorija dnevno, dok je njihov medijalni indeks telesne mase (ITM) bio 25,9, što spada u kategoriju prekomerne telesne težine.

Kod žena je medijalni ITM iznosio 23,1, što ih ne svrstava u kategoriju prekomerne telesne težine, ali EFSA ističe da su ispitanice bile ispod preporučenog nivoa unosa proteina.

Na prehrambene navike ukazuju i stariji nacionalni podaci. Tako je 2013. godine više od polovine stanovništva, odnosno 60,1 odsto, svakodnevno konzumiralo beli hleb, što nije u skladu sa preporukama za uravnoteženu ishranu.

Prema rezultatima analize, stanovništvo Srbije trebalo bi da poveća unos mahunarki, integralnih žitarica i semenki kako bi se približilo preporukama zdravstvenih organizacija. Jedna od prepreka za promenu prehrambenih navika može biti i uverenje da je zdrava ishrana skuplja.

Podaci o cenama proizvoda sa platforme Shoppster.rs pokazuju da bi deo ovih namirnica ipak mogao da se uklopi u prosečan kućni budžet.

Na uzorku od 92 organska proizvoda, prosečna cena porcije mahunarki od 70 grama iznosi između 77 i 93 dinara, što ovu kategoriju čini najskupljom. Integralne žitarice, u porcijama od 40 do 60 grama, koštaju između 13 i 59 dinara, dok su semenke najpovoljnije, sa cenom od 8 do 32 dinara po porciji, uz gramažu od 15 do 20 grama.

Iako su organske verzije proizvoda uglavnom višestruko skuplje od konvencionalnih, procena pokazuje da bi redovna „organska korpa“ ovih namirnica predstavljala relativno mali deo prosečne plate u Srbiji. Uz prosečnu cenu po porciji i pretpostavku redovne konzumacije, mesečni trošak iznosio bi oko 2.602 dinara, odnosno oko 2,2 odsto prosečne srpske plate.

To ukazuje da bi makar delimično povećanje unosa namirnica bogatih vlaknima za prosečnog potrošača moglo biti finansijski izvodljivo.

Ukupna slika pokazuje da odraslo stanovništvo Srbije ima nedovoljno uravnotežene prehrambene navike, pre svega zbog visokog ukupnog unosa kalorija i nedovoljne zastupljenosti namirnica bogatih vlaknima, poput integralnih žitarica i mahunarki. Ipak, najveći alarm predstavlja rast gojaznosti kod dece, zbog čega bi promena prehrambenih navika i bolja ravnoteža u ishrani mogli imati značajan uticaj na zdravstvenu sliku stanovništva.

(Kraj) SP/AS