LESKOVAC

U leskovačkom Narodnom muzeju održano je dvodnevno savetovanje na kome su se okupili konzervatori dela Bogdana Bogdanovića, velikana srpske i jugoslovenske arhitekture. Istoričarka umetnosti i kustos Centra za istraživanje graditeljskog nasleđa iz Beograda, magistar Mare Janakova Grujić, kaže da je se ova manifestacija po drugi put održava u regionu, a Leskovac je odabran da bude sedište ovog savetovanja zato što ove godine ima izuzetan jubilej.

„Radi se o 55 godina od otvaranja i izgradnje Spomen parka Revolucije. S tim u vezi je i naša tema bila posvećena Spomen parku Revolucije i glavni fokus naših eksperata je bio usmeren prema Spomen parku, mada smo mi studijski obišli i Arapovu dolinu i takođe napravili studiju i o njoj. Na ovom savetovanju smo imali tri panela, plus studijska poseta lokalitetima. Treći panel je upravo bio panel sa zaključcima, koji je bio otvoren za javnost, dakle diskusija između stručnjaka i publike, gde nam je i publika ukazala na probleme i na neke moguće nacrte zaključaka. Ono što nama prestoji, jeste da sve ove teze koje smo snimali, pretočimo u jedan pisani dokument, koji ćemo onda mi, 15 članova tima, koji su iz Crne Gore, Severne Makedonije, Bosna i Hercegovine i iz četir centara iz Srbije, brusiti i napraviti jedan konačan dokument zaključaka sa savetovanja koje treba da uputimo javnosti, kako na državnom, tako i na lokalnom nivou.“

JUGpress: Ovo je drugo savetovanje o spomenicima Bogdanovića?
Mare Janakova Grujić: Savetovanja se održavaju jednom godišnje i to su, zapravo, naše i naučne i praktične konferencije. Dakle, nauka pokazuje najnovije domete o istraživanju Bogdanovićeve umetnosti, spomenika, a onaj praktični deo prikazuje najnovije domete konzervacije njegovih spomenika. To je, pre svega, konzervacija kamena, zato što su njegovi spomenici mahom od kamena, ali evo na Spomen parku Revolucije vrlo je karakterističan materijal drvo, s obzirom da je najugroženija upravo drvena kapija koja pred potonućem, pred padom. Zato smo ovde angažovali i konzervatore za drvo i njihovi zaključci će biti verovatno u većem broju teza koje će se odnositi šta tačno nedostaje ovom spomeniku da bi se revitalizovao. Tu krećemo od jednog širokog kruga institucija kojima treba da se obratimo, počev od institucija koje izrađuju sam projekat za konzervaciju, do institucija koje gazduju tim spomenikom ili sutradan treba da upravljaju tim spomenikom. Znači, ako ne obezbedimo u svemu ovome i pravilno rukovanje, gazdovanje spomenikom, mi zapravo ništa nismo uradili čak i da sprovedemo tu konzervaciju. Spomeniku ne nedostaju samo neke njegove funkcionalne sfere, recimo sfera osvetlenja, jer on je od 1971. godine bio osvetljen spomenik. Vi ste išli stazom, dugom 450 metara, koja je bila izuzetno ambijentalno osvetljena. Tragove te rasvete mi imamo i dan-danas. To su kameni kandelabri koji su ili prevrnuti ili urasli u mahovinu i tako dalje, ali koji danas postoje i na osnovu kojih je moguće izraditi one koji nedostaju. Zatim, kada dođete do same šumske boginje, to su bili reflektori koji su je obasjavali, tako da je to mesto bilo i noću vrlo prijatno posetiti. Klupe su takođe postojale, ne na mestima gde postoje danas, neko na mestima gde je Bogdan predvideo da se najbolje vidi i doživljava spomenik. Veliki je problem ta granica ili taj pojas između spomen parka, njegovog kompleksa i puta. Tu nadire smeće sa puta, odnosno sa Svetoilijske ulice, odakle dolazi priličan broj smeća koje ulazi u park, dosta neugledno to izgleda, a i zeleni pojas, koji bi mogao tu da kamuflira sve to, on je nekako ili zakržljao ili već dostigao zrelost, treba se poseče da se obnovi… Sa druge strane, vidimo da se u Spomen parku nešto i radilo na pošumljavanju, ali je to urađeno nestručno. Mlade sadnice borova su zasađene na neadekvatnom međusobnom rastojanju. Za jedno 20, 30, 40 godina, tu će biti problem preguste dendroflore i onda će morati da se seče. Zato je najbolje u ovom stadijumu to razrediti, premestiti sadnice tamo gde su potrebnije u okviru Spomen parka. Mi imamo vrhunskog hortikulturnog inženjera i konzervacijskog biologa Roberta Kepića iz Mostara, koji se upravo i bavi ovom granom konzervacije, i koji će dati predlog kako da saniramo i taj drugi hortikulturalni pejzažni aspekt Spomen parka.

JUGpress : Da li znate da je pre nekoliko godina u tom delu javilo klizište, bila je ugrožena Svetoilijska ulica, kao i neke od kuća koje se tu nalaze? Drveće je sađeno kako bi se sprečila dalja eskalacija klizišta.
Mare Janakova Grujić: Da, ali ono je posađeno na platou, nije na padini. Mi ćemo dati predlog i koje drveće posaditi na samoj padini, gde je klizište, da bi se učvrstilo to tlo.

JUGpress: A šta je sa onim kuglama koji originalni spomenik ima? Postoje na fotografijama, svi znamo da su postojale…
Mare Janakova Grujić: To su tzv. minđuše… U pitanju je bakar, vrlo skup materijal na tržištu. Te kugle su verovatno zato i skinute, jako su vredne, teške su, imaju puno bakra… Skinute su 90-ih, kada je pažnja sa tog spomenika, a znamo kakva su društvena previranja bila u tom periodu. Konstatovali smo da nedostatak tih minđuša, koje zapravo upućuju da je to ženska boginja, da je to princip plodnosti, rađanja, obnove života, utiču i na idejnost, i na simboličnost, i na kraju na likovni izgled spomenika. To treba vratiti i to će biti još jedan od zaključaka, da treba obnoviti izgled, mi to tako kažemo, samog dominantnog motiva spomen parka, to je šumska boginja.

SPOMENIK U ARAPOVOJ DOLINI

JUGpress: Kakva je situacija sa spomenikom u Arapovoj dolini?
Mare Janakova Grujić: Sam glavni spomenik je u dobrom stanju, međutim, u onim drugim motivima, elementima spomen kompleksa, npr. one dve položene gromade na kojima su epitafi natpisi, čemu je posvećen spomenik i jedan vrlo lep natpis Ivana Lalića, pesnički, oni nisu čitljivi. Obrasli su u lišajeve, itd… Zbog samog razumevanja spomenika neophodno je to srediti. Neophodno je i ovde se izboriti sa invazivnom dendroflorom. Pritom, po meni, najneophodnije je, možda, iseći one dve lipe koje nisu sastavni deo spomeničkog ansambla. Lipa je kao drvo invazivno, ima jako bočno korenje, za nekoliko godina možemo očekivati da oni uzdignu, možda, i polome spomenik. Bogdanović nije predvideo lipe na tom mestu, to je naknadno posađeno pre 15-ak, 20 godina… Sigurno nisu samonikle, jer su posađene tačno tu i na jednakom udaljenju. Od naših stručnjaka smo dobili preporuku da tu treba posaditi zovu, kao jedno sveto drvo, koje je Bogdanović i sadio u svojim kompleksima, jer je to drvo koje će negovati spomenik hladom, a nikako on ga neće napadati odozdo.

JUGpress: Kakav je generalni zaključak о stanju Bogdanovićevih spomenike u Leskovcu?
Mare Janakova Grujić: Mi smo na savetovanju zaključili da njihovo stanje i nije toliko loše. Postoji jedna obzirnost grada prema tim spomenicima, oni nisu potpuno zapušteni i prepušteni. Njihovo stanje može da bude bolje, ali, zapravo, na njima se nije sistematski radilo 30 godina. Od kad su ukradeni ti elementi, vratnice sa kapije, i minđuše sa šumske boginje, i od kako su oborene stele, a sada smo došli do broja pet oborenih stela, koje su od više tona i koje ljudska ruka ne može da vrati, zapravo to nije popravljeno. Ali, samo lokalno stanovništvo ima i gaji sećanje prema njima. Mi smo ga zatekli u stanju vrlo lepe posećenosti, to je bilo oko 4, 5 sati po podne… Ali ono što bi moglo da se uradi, jeste da se zaista najhitnije moguće Grad Leskovac i Zavod za zaštitu spomenika udruže. Projekat postoji, samo još volja Grada… Da se popravi ono što može svakoga dana da se sruši, a to je ulazna drvena kapija. Dajte da ne pravimo novu ulaznu kapiju, to nećemo moći, nemamo dokumentaciju. Dajte da samo popravimo i sačuvamo staru i autentičnu. Ima li boljeg pristupa u konzervaciji osim da održavamo postojeće, a ne da gradimo novo, iz temelja, prema nekim nejasnim, mutnim izvorima dokumentaciji. To kada bismo napravili kao prvi korak, mislim da bi bio korak koji bi povukao da rešavamo i ostatak kompleksa. I kandelabre u pristupnoj stazi, samu šumsku boginju, erozivnu padinu i samu treću grupu kenutafa koja je u šumi i do koje se jako teško stiže.

JUGpress: Kakva je situacija u zemljama bivše Jugoslavije sa spomenicima Bogdana Bogdanovića?
Mare Janakova Grujić: Mešovita, ima zemalja koje imaju bolje stanje spomenika Bogdanovićevih, a ima i zemlja koje imaju gore stanje. Mi smo negde u zlatnoj sredini, u smislu da su ti spomenici još uvek živi. Živo je sećanje na njih, međutim, fizičko stanje je prepušteno zubu vremena. Retko se i održavaju, tek par puta godišnje, svakako održavanje kompleksa mora da se pojača, i neko obezbeđenje, rasveta i tako dalje, ali da se to vrlo pravilno uradi tako da se ne naruši sama ambijentalnost kompleksa, dakle, sama autorska kompozicija. Makedonija prednjači u tom stanju spomenika, ispred nas je, zato što je tamo odnos prema nasleđu i baštini NOB-a na jednoj višoj instanci nego kod nas, a, recimo, Bosna i Hercegovina, iako sva tri Bogdanovićeva spomenika koja baštini su nacionalni spomenici kulture, oni su meta-devastacije, meta-varvara, a nedavno smo imali poslednju devastaciju partizanskog groblja. (kraj)IS/LJS