Kad nevolje spajaju ljude

LESKOVAC-VLASOTINCE


Skoro da nigde nema više žalbi nego u sportu, i to po pravilu mnoge su od njih (ne)oprvdane.

Najčešće su to žalbe na suđenje i sudije, a vrlo često i na iskazano gostoprimstvo od strane ekipe domaćina.

I, to se tako godinama vrti u krug.

Krivac je, obično, na onoj drugoj strani. Svi ti učesnici u sportu zaboravljaju na misiju samog sporta, a to je stvaranje i širenje prijateljstava. Jer, kad prođe više godina i sretnu se nekadašnji protivnici i rivali, sete se svega toga, uz iskazano pokajanje za ono što je, tada i u to vreme, učinjeno “vruće glave” a da nije trebalo.
Prvenstvena sezona na srpskoligaškom ,,Istoku” počela je prošlog vikenda. Niški stadion na ,,Bubnju” je fudbalski dom ekipe Car Konstantina, gde se u podnevnom matineu igraju prvenstvene utakmice. Fudbalski ,,Bubanj” po mnogima nosi obrise kultnog fudbalskog objekta, gde se okupi po pravilu po nekoliko stotina ljubitelja fudbala. Među njima dobar deo je onih koji svim srcem navijaju za Car Konstantin, jedna grupa je navijača iz okolnih zgrada, dok je najveći broj onih koji su fubalski stručnjaci, bivši igrači, sportski radnici…
U nedeljnom odmeravanju snaga Car Konstantin je uspeo da posle bolje igre stigne do pobede od 2:0 u meču sa komšijskim Zaplanjcem iz Gadžinog Hana. Sam meč protekao je, u toku igre, u uobičajnoj atmosferi i prigovorima na suđenje u pojedinim trenucima sa klupe obe ekipe. A, kad je utakmica završena na sve se zaboravilo, pružene je prijateljski ruka sa obe strane, uz obostranu konstataciju da je suđenje bilo ,,odlično”.
Glavni događaj ove utakmice odigrao se posle utakmice. U dolasku na utakmicu sudijska ekipa na čelu sa Stefanom Đokićem iz Vlasotinca, i njegovim saradnicima Milošem Trajkovićem iz Lebana i dvojicom Leskovčana Aleksandrom i Milanom Đorđevićem, kao i delegatom Vlastimirom Stamenković iz Vlasotinca na samo nekoliko stotina metara ,,natrčali” su na rupu, po čemu je grad Niš poznat, i oštetili vozilo. Stradao je amortizer na prednjem točku tako da je vozilo bilo neispravno za vožnju, što je konstantovala ,,komisija” prvih ljudi iz kluba na čelu sa predsednikom Car Konstantina Miroslava Milivojevića, poznatijeg u fudbalskom sportu po nadimku ,,Drvce” i njegovog najbližeg saradnika Bratislava Ranđelovića, kao i nekoliko osoba iz okolnih zgrada kojima, očigledno, nije manjkalo automehaničarskog znanja.
Nedelja je bio radni dan kada se sve ovo desilo i bilo je mnogo teže naći rešenje da se vozilo popravi, nego li da je radni dan. Predsednik ,,Drvce” nije se odvajao svo vreme od sudijske ekipe, čineći sve kako bi se vozilo osposobilo za vožnju. Usijao se mobilni telefon predustljivih domaćina da se nađe potreban amortizer i tek kada se mrak uveliko pao dopremljen je amortizer.
Prvi komšija iz zgrade i navijač komšijskog Car Konstantina uspeo je da popravi vozilo mlađanog sudije Stefana Đokića. Uz reči zahvalnosti i posle desetočasovnog boravka na niškom ,,Bubnju” službena lica, uz stisak ruku i reči zahvalnosti domaćinu, otišli su svojim kućama.

Ljudi smo i treba da se pomažemo kad smo u nevolji., a sport je sport, a ovo je nešto drugo. Kad je čoveku problemu a nije iz istog mesta uvek mu treba pomoći – konstantovao je posle svega, prvi čovek niškog srpskoligaša Car Konstantin, predsednik Miroslav Milivojević ,,Drvce”.
E, to je ona lepša strana sporta za koju je bilo reči na početku ove priče. Misija sporta, u ovom slučaju fudbala, je ispunila i opravdala u potpunosti svoju misiju, a to je prijateljstvo kao najuzvišeniji čin u životu običnih ljudi.

Ostavite komentar

avatar
  Prati  
Obavesti me o