LESKOVAC
Kad je napuste kuća počne naglo da stari, pogne se pred teretom vremena i prepusti sudbini.
Ovu kuću podigli su Pepeljugini u ulidi Stevana Sremca poznatoj i kao Vilzonova ulica. Upmaćeno je i zabeleženo Da su na ogom prostoru u ono sada za nas davno vreme ,,bile bare ss dzuku i i skapanu šašu, lisje od bresje i topole i barsko bilje i glibovi… I tuj dođoše Đorđe i brat mu Todor iz Grajevce. Tamo su po polja graevačka, uz bare i jaruge i uz glibovi barski za živinu i drugu stoku brali travu pepeljugu – meka je, ne meriše, a za živinu je korisna. I po toj gim dadoše nadimak PEPELjUGE! U Leskovac kad dođoše napraviše kuću.
Đorđe Stojanogić, rabadžija i žena Zojka Munjina posiniše Dimitriju – Mitu iz Brestovac. Mita, žena Vaska od Kitini od preko stanicu, deca Nikola, Blagoja, Milorad – Mile i Borigoje – Bora, berberin., zvani Bora Švarc jer je bija crn – ko švarc lozen!..’’
Po dedu Đorđu svi Pepeljugini dobiše prezime – Đorđević…
Na mesto kude Pepeljugini dođoše iz Grajevce sad je samo – kuća. I na kuću piše – PEPELjUGA, piše najveći hroničar starog Leskovca, novionar Sava Dimitrijević.
A o stanju kuće Pepeljuga pisali smo nedavno ali drugim povodom.