LESKOVAC

     Nije bilo svečanosti od značaja za grad, a da se građani Leskovca ne okupe na TRGU kod Spomenika. Velika masa ljudi. Svečanoast  je, događaj od značaja. Trg – širok. Prostran. Tu se slivaju  ulica Kralja Petra Prvog,  Kralja Petra Drugog, Vučjanska ulica, slivaju se mase građana iz Čivl'ka, Sat Male, Niške ulice, Svetoilijske ulice..

Zaahvata prostor od Hotela Kostić do mosta.. U sredini Spomenik neznanom junaku podignut povodom 50 godina oslobođenja od Turaka.

  S leve i desne strane Trga – dvadesetak zanatskih radnji. S desne strane još od kafane Kasina do reke oko 30 dućana, a svojom lepotom ističe se takozvana Genina kuća sa balkonom - odmah preko puta Spomenika.

   Genini su bili pročuvena i bogata porodica. A za balkon Leskovčani su govorili da je  – kraljev balkon. Vlasnik kuće je Tasa Andrejević. Tasa je bija udovac i kao udovac oženi je devojku Genu iz Niš po kojoj je i kuća nazvana – Genina kuća. Gena je bila lepa,

zdrava i jaka i sve je sama u kuću radela. Ostala je priča da je Gena klela svoju majku što gu odade za udovca na tri decu. Jer, Tasa je kao udovac iz prvi brak imaja decu – Sotira, Dragi i Mariolu.
U Geninu kuću dolazio je i na konak bio kralj Milan Obrenović.
Sa balkona Genine kuće kralj je držao govor na narod okupljen na Trg kod Spomenik.
Tako pre Drugog svetskog rata – kada su Leskovac posećivali – njihova Visočanstva, jer je i kraljevima Srbije bila čast da posete i budu gosti najbogatijeg grada u Srbiji i onih koji su izgradili veliki broj fabrika, otvorioli mnoge zanatske, trgovačke radnje… A za građane Leskovca u trajnom sećanju je dolazak kralja Aleksandra na osvećenju Gradske saborne crkve. Tolika čast i uzajamno poštovanje je bilo.
I sve to – na Trgu kod Spomenika neznanom junaku. Ostalo je zauvek upamćeno i u knjige zapisano da su građani Leskovca na Trgu kod Spomenika igrali Kraljevo kolo u čast rođendana kralja Petra, a oko 12 sati kada se kolo sve više širilo i pevalo kralju u čast – Leskovac je bombardovan. Grad je pretvoren u ruševine. Broj žrtava još nije utvrđen. Više od 70 godina lokalni „istoričari“ ne mogu da se slože – da li je poginulo hiljadu, dve hiljade, tri hiljade građana… .
I tako je građanima Leskovca u vreme snažnog industrijskog razvoja bio dovoljan Trg kod Spomenika.

    A šta se dogodilo posle?

    Posle se ništa nije dogodilo osim što se – rušilo! Vandalski!

Ono što je preživelo bombardovanje dokrajčila je „narodna vlast“! Sve zanatske radnje s leve strane od ugla Vučjanske ulice do mosta su srušene. Podignuta je stambena zgrada sada poznata kao Južni blok.
Preko puta Spomenika s desne strane takođe su porušene sve zanatske i druge radnje, sa njima i Genina kuća sa Kraljevim balkonom i taj prostor je preoran i posejana je trava.
Oko Spomenika neznanom junaku posejana je trava i zasađeno ukrasno šiblje tako da Spomeniku, podignutom u čast 50 godišljice oslobođenja od Turaka ne može ni da se
priđe.

   Da bi se svemu onom  što je označavalo Stari Leskovac zameo svaki trag,   promenjeni su i nazivi ulica. Umesto starih naziva - okačene su table sa imenima pitaj Boga zašto i kojih sve ne drugova zaslužnih za veličanstvene pobede naše NOB-e. Da čovek ne poveruje!

Jer, Leskovčani su na Trgu kod Spomenika igrali Kraljevo kolo i čekali da se vrati kralj, – na dan kada su Saveznički avioni, uz insistiranje Konstantina Popovića , zvanog Koča i saglasnost ovdašnjih partizana bombardovali Leskovac! I to se u Leskovcu pamti kao Englesko bombardovanje!

   Kasnije su porušene i sve zgrade u glavnoj ulici  levo i desno od reke do današnjih semafora kod Robne kuće Beograd. I tako je Leskovac ostao i bez svoje glavne ulice – ulice Kralja Petra Prvog, bez Korzoa i bez svega što je krasilo grad  u vreme kada je bio u usponu i zauzimao vodeće mesto u Srbiji  sa svojom industrijom, bogatstvom i vizijama koje su neimari njegove privrede imali za dalji razvoj i industrijski uspon grada  – njih  su oslobodioci čim su ušli u grad  „po partizanski“  likvidirali ili oterali na višegodišnje robije sa teškim prinudnim radom  oduzevši im ne samo imovinu već i čast i sva građanska prava..

    A Trg?
    Koji trg?

   Na prostoru gde je nekada bila ulica Kralja Petra i Korzo sa stotinak radnji i palatama – sada se opet kopa, ore i preorava. Kažu – gradi se Trg da bi narod imao gde da se okupi ako  bude dolazio ON!

   A da li je neko video kako će TRG  izgledati  kada bude izgrađen? Da li je to izloženo na nekom panou u gradu? Kakve će sadržaje imati TRG i najzad – ko je doneo odluku da se ovde gradi Trg i kome je i zašto potreban!  Ko je potpisao tu odluku da bi građani, s obzirom da nisu pitani (  a ko su uopšte oni da bi morali da budu pitani kad imamo apsolutnu većinu i možemo samo sebe da pitamo), dakle - da bi građani koje niko ništa ne pita ipak znali  – kojim povodom se Trg gradi, kako će izgledati i koliko će koštati! Da bi se znalo ko je – računopolagač i ko će snositi odgovornost ako, nedaj Bože, zatreba -  kada se budu svodili računi!

                                                           Sava Dimitrijević