Kad je Leskovac bio. . .Iz istorijske čitanke starog Leskovca

LESKOVAC
Više od 50 godina u Leskovcu se tu i tamo, ali najviše vrlo
malo spominjalo da je ovaj grad 6.septembra 1944. godine
bombardovan od strane saveznika, a građani ga pamte kao
Englesko bombardovanje. Zna se i koliko je bombardera zasulo
grad bombama, da je grad dobrim delom sravnjen sa zemljom.
Ali, ni sada skoro osamdeset godina od tog tragičnog događaja
nije utvrđeno – koliko je građana poginulo.
U izvanrednoj studiji ,,Savezničko bombardovanje Leskovca
6.septembra 1944.” istoričari Momčilo Pavlović i Veroljub
Trajković zabeležili su i sećanje jednog od preživelih Živojina
Nikolića na ovaj tragični događaj :
,, ….Građani Leskovca, koji su preživeli strahote bombardovanja,
bili su još uvek zaplašeni i potišteni, a mnogi i u žalosti za svoje
najbliže, koji su poginuli ili nastradali od povreda u tom
bombardovanju. Oko hiljadu nedužnih građana Leskovca, umesto
slobode, otišla je u smrt. Samo nekoliko dana posle oslobođenja
Leskovca, navršavalo se i četrdeset dana od bombardovanja i pogibije
tolikog broja ljudi. Saglasno crkvenim običajima, održan je
najmasovniji četrdesetodnevni parastos poginulima u bombardovanju.
Bio sam i sam prisutan na Svetoilijskom groblju i mislim da nikada
nije bilo toliko naroda kao tog dana pri održavanju parastosa. Osim
rodbine, parastosu su prisustvovali prijatelji, susedi i ostali
poznanici poginulih. Svetoilijskim grobljem razlegao se plač,
naricanje i lelek ..”
Ta rana, duboko usađena u srcima građana Leskovca nikada neće
biti zaceljena! Ali, samo tada i nikad više na mestu gde je masovna
grobnica kod Svetoilijske crkve nije održan parastos.
A onda su ,,oslobodioci’’ rekli: Bog je laž, vera je otrov za
narod. Da oni imaju svoju veru i svoga Boga u liku ,, sina svih
naroda i naronosti..’’ Crkva je odvojena od države. Da ni u smrti
ne bi bili sa onima koji veruju i mole se Bogu – neki ,,drugovi’’ su
sahranjeni na prostoru ispred crkve. Tu su još uvek dva groba – na

jednom je podignut spomenikl, drugi je urastao u travu i skoro
poravnot sa zemljom – bez ikavih oznaka da je tu grobno mesto.
Decenijama kasnije, u znak sećanja na poginule u
bombardovanju 6.septembra 1944. izgrađena je Spomen česma kod
Pošte. Na taj dan delegacije Subnora, vojske Srbije i narodne
vlasti na Spomen česmu polažu vence. Od izgradnje Spomen
česme svake godine upućivan je poziv i Crkvi da svešteno lice
pristvuje ovoj komeraciji. Tako je bilo do pre –pet šest godina.
Tada je prisutni sveštenik održao propoved i usput spomenuo
i ulogu partizana u bombardovanju. I dok je još govorio od
pojedinih učesnika komemorativnog skupa na njegov račun
upućene su pogrdne reči, a spomenuta je i četnička majka.
Sveštenik na ovakvo ponašanje nije reagovao. Ali, od tada
Crkvi više nije upućen poziv da ovoj komemoraciji prisustvuje
i svešteno lice. Ne sećam se ni da se i građani toga dana
okupljaju kod Spomen česme da polože cveće i zapale sveće u
znak sećanja na svoje poginule sugrađane. Ali, zato se u znak
sećanja na veliko stradanje Leskovca u bombardovanju 1944.
svakog šestog septembra u crkvi Odžakliji drži parastos uz
prisutvo velikog broja građana.
Povodom 5o godišnjice od ovog tragičnog događaja, u izdanju
Narodnog muzeja izašla je knjiga Kamenj na pamet. U njizi je
zapisano: ,,.. Na svi koji su imali volovska i konjska kola opština
naredi da tovariv i terav mrtvi u i Svetoilijsko groblje.Mrtvi su
iznošeni iz porušene kuće, podrumi, rovovi i dućani, skiđani od
krovovi i drveće i turani na gomile po ulice. Rabadžije iz grad i
seljaci iz okolna sela idev s kola i kude ima leševi nafrljani na
gomilu stanev, a građani koji raščišćavaju ruševine turav gi na kola
– kuga celoga, kuga samo pola trup, kuga samo glava el pa samo ruke i
noge i rabadžije gi terav u groblje… Đerma Đermanović iz Vlajkovu
ulicu i dvaestina rabadžije i teljigaši terav mrtvi na Svetoilijsko
groblje i rasipujev gi na širinu pred crkvu… Kod zvonaru su
iskopane dugačke i diboke rupe , a ispred kapelu stoji beli svet ljudi

  • stiskav se edn uz drugoga i čekav da rabadžije istovariv leševi i
    prostrev gi pored rupe, a ondak oni idev da vidiv da među mrtvi neje
    niki njihov – ako ga prepoznav nosiv ga ili osdvučev na dske, na
    čaršafi, na granjke el ga natovariv na kolica za pesak, oterav i
    zakopav. Al, najviše je onija koji nema koj da prepozna i koji uopšte
    ne mogu da se prepoznaju ni koji su ni čiji su –nji frljav u onej diboke
    rupetine kude zvonaru…”

Lokalni ,,istoričari’’ su knjigu dočekali – na nož! Gotovo
istovremeno objavili su knjigu u kojoj gotovo da negiraju ono što
je autor knjige Kamenj na pamet zapisao. Zanimljivo je da su ti
isti lokalni ideološki ,dušebrižnici’’, ,,čuvari’’ tekovina i
svetinja NOB-e uputili oštru kritiku i na knjigu doktora
Milivoja Perovića ,,Leskovac u ratu i revoluciji ‘’( 1968. ) u
kojoj doktor Perović, pored ostalog, spominje i ovaj tragičan
događa i navodi da je ,,doneta odluka da se Leskovac
bombarduje. Ovo je došlo uz saglasnost Glavnog štaba Srbije,
a na traženje šefa savezničke vojne misije generala Maklina
koji se nalazio sa svojom misijom u Pustoj reci…’’ Verovatno
razočaran napadima ,,čuvara’’ tradicija NOB-e, i pojedinih,
verovatno sujetnih učesnika NOB-A sa ovih prostora koji u
knjizi nisu spomenuti ili je njihova uloga u revoluciji
,,nedovoljno’’ istaknuta – doktor Milivoje Perović je nadvisio
ove ,,čuvare ideoloških znamenja’’ – odrekao se ove svoje
knjige, ustvari zapisanih i potpisanih sećanja najistaknutijih
revolucionara i učesnika u NOB-u u leskovačkom kraju. Doktor
Milivoje Perović, koji nas je zadužio i romanima sa tematikom
iz našeg kraja – napisao je pismo kojim je svoje žestoke, i po
mom uverenju, sujetne kritičare javno obavestio da se ODRIČE
KNjIGE ,,Leskovac u ratu i revoluciji’’, odnosno svega što je u
toj knjizi napisao. To pismo objavljeno je u, Našoj reči’’na čiju
adresu je i bilo naslovljeno.
Iza bombardovanja ostao je razoren grad. Najviše je
stradala glavna gradska ulica – ulica kralja Petra koju
Leskovčani pamte kao Korzo. Ali, ostalo je još mnogo zanatskih
radnji, oštećena palata porodice Kukar i preko puta Janjićeva
palata. Mnogi su očekivali da će narodna vlast obnoviti ove
građevine s obzirom na njihovu lepotu i značaj ovih prelepih
građevina kao dokaz kako i koliko je Leskovac brzo iz palanke
izrastao u moderna grad.
Ali, to nije urađeno. Naprotiv, centar grada, čitavo
to gradsko jezgro je sravnjeno sa zemljom. Kada je
,,narodna vlast’’ dokrajčila ono što je ostalo iza
bombardovanja – ostao je prazan prostor – da zjapi kao
rupa koju su, jednim delom preorali, posejali travu i

zasadili drveće, a drugi deo popločali betonskim
kockama.
A šta su građani učinili ili – šta su mogli učiniti
da centar grada zaštite od daljeg razaranja, da se
sačuva ulic Kralja Petra – Korzo koje je decenijama
služilo kao simbol drugarstva, prijateljstva, druženja,
mesto gde su se svi poznavali, znali ko je ko, ko šta
radi i nije moglo ništa da promakne šta se dešava ili
desilo, a da ceo grad to ne zna i ako zatreba – spreči
ono što nije dobro ili može da prestavlja opasnoast
po građane. Jer, na Korzou su svi znali sve o svima.
Na žalost – nije urađeno ništa! I tako će Trg,
prekriven betonskim pločama, trajati kao spomenik ovom
vremenu koje sada imamo i za koje neki misle da ćemo ga
pamtiti po tome što ne želimo da ga pamtimo!
( Nastaviće se )
Sava Dimitrijević

Prati
Obavesti me o
guest

3 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
mess
mess
10 meseca pre

Savo, svi trgovi na svetu su od ploča..ove su granitne..znam da ti nije lako da prihvatiš ali ovo je prvi leskovački trg u istoriji..izadji uveče i pogledaj da li su ga ljudi prihvatili i da li je dao novi sadržaj.. pre toga tu je bio parking sav izmazan uljem i livada kao na seoskoj utrini..

Radomir
Radomir
10 meseca pre

Nekorektno je i nepošteno pisati ovako, istuna je da su mnogi gradovi u evropi bili bombardovani i da jebilo mnogo više ljudskoh žrtava, ja razumem mi ipak najviše volimo svoj Leskovac i da nam je žao svake šrtve i materijalne štete ali ne preterujmo budimo realni.
Uzmite za primer katolički manastir u blizini Rima Monte Kasino gde je bačeno sto putaviše bombi nego na Leskovac je poginulo mnogo više ci vila jer su ga bombardovali nekoliko meseci ,i sve to zbog šačice nemačkih vojnika.
U svakom slučaju zbog istorije građanj tteba da znaju mnogo više istine nego što se prepričava

Sugradjanin
Sugradjanin
10 meseca pre
Odgovori  Radomir

Није за поређење јер смо ми ,за разлику од Италије, били на страни оних који су нас бомбардовали.
Бомбардовање Лесковца је за жестоку осуду.