Kad je Leskovac bio. . : Diskićevi

LESKOVAC   

        Diskići i sg drživ ćoš od Nišku ulicu i Presukački sokak. Još je Jovan Diskić kazuvaja da  vodiv poreklo od Disku iz selo Stupnicu i da su po Disku i dobili prezimi Diskić. Jovan Diskić, žena mu Jevrosima, ćerka na Jovana – Jaćima Jovanovića, Crnotravca i Margitu iz mahalu Slavkovci u Crnu Travu. Jovan Diskić i  žena mu Jevrosima Crnotravka, deca gim Luka, Vera, Zora i Mihajlo- Mile. Mihajlo,trgovac, žena mu Agna, deca gim  Vasilije, Josif i Vlada  – sva trojica njižari, zatim  Jovan, imaja je mešovitu manufakturnu radnju, Aleksandar, berberin, Petar, apotekar, Dragutin, Jelena i Natalija. Jelena, muž vu Luka Spirić iz Vlasotince ( brat mu Mita Spirić bija  trgovac u Leskovac). I Jelena kazueše da je ,,najstariji  Diskić  – Stanoja iz niko selo preko Moravu. ,,Svi su se Diskići prezivali Jović i vikalo se Jović Diskić. A moj tatko   Mihajlo bija je skupljač novca u crkvu – diskos i po toj je dobija nadimak Diskić. Taj nadimak je posle uzet za prezime. Moj tatko se zvao Mihajlo Jović, zvani Diskić i ja sam u školu bila kao Jelena Jović Diskić. Naposletku je ostao samo nadimak  – kao prezime.”
          Stanoja Jović, sin mu Jovan, žen mu Marija, deca gim Mihajlo i Agnija. Mihajlo Jović Diskić, žena mu Agnija ( ime vu isto ko i na zaovu), od Čardarovi u Murdžu malu. Agnija je rodila šesnaes decu – Vasilije, Josif, Vlada, Jovan, Aleksa, Dragutin, Petar, Đokica, Zorka, Natalija, Jelena  i još pet nji. ,,Moja majka  Agna je bila – mučenica, radnica i dobra domaćica. Kd se posvađamo ss decu iz komšilk ona iskoči na sokak, uvuče ne unutra u kuću, grdi ne i vika: ,,Mene niko ne dira! Vi ste krivi i sigurno ste zaslužili da ve komšijska deca tepav! I za koje se onda žalite!” I bije  ne što gu ne slušamo, pa ne vuče za uši i za kosu i čepi ni usta ss prsti! Moj brat Jovan Diskić bija je prvi komunistički predsednik opštine u Leskovac. U našu kuću uvek je imaja astal za dvanaes osobe. I kd ručamo moj tatko Mihajlo Diskić počne da peva, a po njega pevav i sinovi: ,,Bože bratimstva, ljubavi i sloge nam daj …”
           I svi Diskići su se mlogo voleli.”  
Na fotografiji Mihailo Diskić sa sinom Perom,  čerkom Lenom , unukama i unucima – za vreme Prvog svetskog rata..

Sava Dimitrijevic

Prati
Obavesti me o
guest

4 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
vi ste svetla tacka
vi ste svetla tacka
3 godine pre

Ako mogu da primetim ovde nema nepismenih botova sa narucenim komentarima u korist vlasti. Kako nema ni botova narucenih od opozicije, onda je milina citati vas. Sve bre, brate, razumno, obrazlozeno, ako neko nije u pravu, drugi ga demantuje, kulturno iznese drugacije misljenje, bez uvreda.
Drugacija misljenja jesu jedan od dokaza demokratije. To je tekovina i to se cuva. Klimanje glavom je produkt diktatorske vlasti.
Svojevremeno su finansirane NGO da bi se culo drugacije misljenje. Njega su bile u obavezi da saslusaju sve instance vlasti od opstinske do drzavne. Imali su svoju stolicu, postovani, pozivani, citirani. Time je prekinuto jednoumlje. Da bi se danas to jednoumlje sa naprednjacima povratilo.
Da li danas imate odbornika ili poslanika da izrazi suprotno misljenje od politicke grupe koju predstavlja, a da mu zbog toga ne fali dlaka s glave od njegovih? Valjda je normalno da dodje na red tema u kojoj se svi ne slazu, iako su svi iz iste partije? Valjda odbornicke i poslanicke grupe nisu zatvor sa suspensdovanom slobodom misljenja, govora? Valjda je rec o predstavnicima gradjana a ne jedne politike? Ta politika se valjda stavila u sluzbu gradjana a ne svojih dzepova.

Zato volim da vas citam, izuzetni ste vec nekoliko meseci. Divno je da postoji svetla tacka na mracnom nebu politike.

Pomalo Luda Mira
Pomalo Luda Mira
3 godine pre

Izvinite, ali ja ne mislim da su “Svojevremeno finansirane NGO da bi se culo drugacije misljenje“. Od njih se nikada, ili vrlo retko, moglo čuti drugačije mišljenje. Krajem devedesetih su svi nvo čelnici bili plaćani iz inostranstva da bi imali mišljenje donatora. Tako je i danas. Od 2000 te godine, gotovo da je pravilo da su uz vlast, ne žele da se zameraju, jer im dobar deo donacija dolazi od domaćih ministarstava, a tek pokoji iz inostranstva. Mada su i strani donatori zadovoljni “reformskom” vlašću koju Srbija ima, inače ne bi izdvajala sredstva ni za vlast, a kamoli za nvo..

Osoba NN neosudjivan
Osoba NN neosudjivan
3 godine pre

Stiĉem utisak da su svi Leskovčani selskog porekla. Onda, polako sa to busanje u prsa braċo “stari” leskovčani.

postoji razlika
postoji razlika
3 godine pre

Verovatno je tako. O tome sam hteo ranije. Postoji drugi problem, zbog cega su ti gradjani seoskog porekla u pravu. Oni nikada nisu preuzeli grad u smislu da mu promene kulturu, da povedu, nametnu seoska pravila, vec su se prilagodjavali, cuvajuci duh grada, zato sto grad vuce napred okolinu, svoja sela, a ne obrnuto. Nas su seljaci koji su zakoracili u grad i poseljacili ga, odvukli nazad. Starogradske pesme, dzez, slusali su svi koji su bili i koji su dosli u grad. Safari u kojem sede sa sela i glodju kasicice, zovu Seljari. Maniri su bitni. Da li se ti infiltriras ili promenis grad i infiltriras ga u selo. Gradski duh kulture, muzike, slikarstva, plesa, nauke, obrazovanja, posla, setnje, zanimacije sporta, popodnevnog odmora, postovanja komsije, treba sacuvati, negovati, uzivati u njemu. Kod nas bre seljaci kolo vode sa njihovi selski maniri, od njih ne smes na izlozbu da odes, nametljivi, napadni, neukusni, neuki, drski, ispred gradskih likova, a bez kapaciteta. Danas su seljaci izasli iz selo, ali selo nije izaslo iz njih.