Kad će obećane izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju poljoprivrednika?

LESKOVAC

Divna ima 57 godina i živi u jednom selu kod Leskovca. Završila je srednju školi, ali je vrlo malo radila sa tim svojim obrazovanjem do sada. Bavi se poljoprivredom i poslovima domaćice. Pre dve godine su počeli da je muče zdravstveni problemi. Lekar joj je rekao da mora na operaciju, a u leskovačkoj bolnici da će morati ona i njena porodica da plaćaju sve bolničke troškove, neophodan medicinski materijal i zdravstvene usluge. Iz Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja i Republičkog fonda zdravstva dobila je tužbe i pretnje zaplenom imovine od izvršitelja, jer nije plaćala redovno poljoprivredno penzijsko osiguranje. Divna i njena porodica su se našli u čudu. Niko do njih nije znao kada i ko je prijavio na poljoprivredno osiguranje, niti joj je stiglo bilo kakvo rešenje da je osiguranik, a dobila je tužbu na dug od više od milion dinara. Poseban kuriozitet je to što je dobila tužbu i od Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, iako joj usluge zdravstva nisu bile potrebne, niti ih je koristila, jer nije osećala zdravstvene probleme. Znači, ona bi morala da plati retroaktivno ono što nije koristila.

Divna je član poljoprivrednog domaćinstva čiji je nosilac njen muž i nema nikakvu imovinu na svoje ime. Može se slobodno reći da je ona samo jedna od velikog broja žena na jugu Srbije koje su dobile ovakve tužbe. Ostale su bez posla u svojim firmama, žive na selu, nemaju svoju imovinu, ali ih je neko (službenici mesnih kancelarija) prijavio da moraju da plaćaju poljoprivredno osiguranje. Bez njihovog znanja. To znači da, i kad nađu neki posao na određeno, i ostanu bez njega, nemaju pravo da se prijavljuju na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje, jer imaju poljoprivredno osiguranje. Divna kaže da od to malo zemlje koju imaju jedva da mogu da proizvedu nešto za sebe. Čak i kad bi im ostalo nešto za prodaju, teško bi se izborili sa nakupcima koji su preplavili leskovačke pijace.

“Mi nemamo da platimo taj novac za poljoprivredno osiguranje”, kaže ona.

A zbog toga što je neko, bez njenog znanja, prijavio na njega, Divna je uskraćena za zdravstvene usluge. Kaže da kod lekara ide samo kad baš mora i kad nema drugog izbora. Po svekru vidi kako izgleda poljoprivredna penzija, jer je on prima. Tih 13. 000 dinara , koliko iznosi poljoprivredna penzija, su nedovoljni da on sam podmiri svoje potrebe.

“Da ne žive on i svekrva sa nama u domaćinstvu, ne bi imali leba da jedu od te penzijice”, kaže Divna. Rešenje se ne nazire. I ne zna šta će biti sa dugom za penzijsko i zdravstveno osiguranje koji je, smatra, silom nametnut njoj i njenoj porodici.

Iako je najmanje dva puta u ovoj godini, i nekoliko puta u ranijm godinama, ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Branislav Nedimović obećavao rešavanje ovog problema, koji muči veliki broj ljudi, i naročito žena koje žive na selu, pomaka nema ni u naznakama. Nedimović je poslednji put obećanje dao u oktobru ove godine kada je najavio reformu penzionog zakona za poljoprivrednike. Obećanje je isto kao i u aprilu. Tada je rekao da to ministarstvo, zajedno sa Svetskom bankom, priprema izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju u sektoru poljoprivrede.

“Ideja nam je da se Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju u sektoru poljoprivrede potpuno reformiše, jer je stanje u toj oblasti nezamislivo. Isti doprinos plaćali su oni sa jednim hektarom obradive zemlje i oni sa stotinama hektara“, rekao je Nedimović i dodao da razume zašto je pre 35 godina moralo da bude tako.

To je bila želja da svi imaju podjednako pravo pristupa bolnicama i penzijama, objasnio je on. Nedimović je najavio da ubuduće porezi i doprinosi neće biti isti za sve poljoprivrednike, već će zavisiti od ekonomske vrednosti gazdinstva i još rekao da će se uporedo sa tim raditi i na problemu dugova za penzijsko i invalidsko osiguranje.

„Ti dugovi su ogromni i iznose oko dve milijarde dolara. Naš predlog je da se deo tih dugova otpiše pogotovu u delu zdravstvenog osiguranja, jer ako ta usluga nije korišćena onda šta ima da se naplati“, kazao je Nedimović.

I od tada ništa. Put do ukidanja obaveze poljoprivrednog osiguranja kod Fonda PIO u lokalnim filijalama je skoro nemoguća misija, a najviše trpe upravo žene.

ZAŠTITNIK GRAĐANA

Da problem nije ni mali ni bezazlen pokazuje i mišljenje Zaštitnika građana iz 2019. godine.

“Usled neadekvatnih zakonskih rešenja, nepotpune definicije pojma osiguranika poljoprivrednika i nepreciznog definisanja postupka i uslova za sticanje i prestanak svojstva osiguranika, određeni broj lica se našao u poljoprivrednom osiguranju na osnovu nepotpunih, netačnih i neproverenih podataka, usled čega je neosnovano zaduživan doprinosima za penzijsko i invalidsko osiguranje. Određeni broj lica je uključen u poljoprivredno osiguranje zbog ispunjavanja zakonom propisanih uslova, ali o navedenoj činjenici nije imao saznanja do momenta donošenja rešenja o pravu na penziju, kada je retroaktivno zaduživan doprinosima, što je u velikoj meri ugrozilo pravnu sigurnost i materijalni i socijalni položaj ovih lica. Štetne posledice nastale nepravilnim postupanjem organa i nedostacima u propisima su u velikoj meri otklonjene izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju koje su stupile na snagu 30. 09. 2018. godine.“

Važeći Zakon, međutim, i dalje sadrži nedostatke koji čine rizik od novih nepravilnosti u načinu evidentiranja osiguranika po osnovu poljoprivrede, njihovog zaduživanja doprinosima i uvođenja u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja. Zakonska definicija osiguranika poljoprivrednika omogućava preširok prostor za diskrecione odluke Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje o tome da li se lice bavi poljoprivredom ili ne i da li će biti uključeno u poljoprivredno osiguranje ili ne, što je rezultat između ostalog i činjenice da pojam lica koje se bavi poljoprivredom nije adekvatno definisan. Dodatno, nije dovoljno uređen postupak i kriterijumi za uvođenje u poljoprivredno osiguranje i druga pitanja od značaja za uređenje položaja osiguranika poljoprivrednika.

Zaštitnik građana pozdravlja aktivnosti Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, koje su usmerene na utvrđivanje kriterijuma za uključivanje poljoprivrednika u obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje (rad u poljoprivredi, a ne posedovanje zemljišta, kao osnov uključivanja u osiguranje; ekonomska snaga i utvrđeni prihod gazdinstva, kao osnov za obračunavanje iznosa doprinosa; mogućnost otpisa osnovnog duga i kamate).

Međutim, Zaštitnik građana nalazi da je u interesu građana da Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja u što kraćem roku pripremi izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima bi se na osnovu realnih parametara definisao pojam osiguranika poljoprivrednika, pojam člana porodičnog domaćinstva, uslovi pod kojima se članovi porodičnog domaćinstva osiguravaju po osnovu poljoprivrede, uredio postupak sticanja, odnosno utvrđivanja i prestanka svojstva osiguranika poljoprivrednika, i ostala relevantna pitanja vezana za položaj navedene kategorije osiguranika na način koji smanjuje prostor za slobodno tumačenje i diskrecione odluke nadležnog fonda. Na taj način bi se efikasno prevazišle posledice nastale usled loših i nepotpunih zakonskih rešenja i to na način da se postigne svrha koja se želela postići uvođenjem ove kategorije osiguranika u sistem penzijskog i invalidskog osiguranja, a to je obezbeđivanje njihove socijalne sigurnosti u starosti.

Preporuka “u što kraćem roku” nije ispoštovana ni dve godine kasnije.

PENZIONERKE AKTIVNE I SA OSAMDESET GODINA

I ako steknu pravo na penziju, bila ona poljoprivredna ili po nekom drugom osnovu, žene na selu su aktivne bukvalno dok god mogu da hodaju. Neretko one su i sa više od osamadeset godina angažovane u svakodnevnim poslovima u kući i oko kuće i od njihovog rada zavisi čitavo domaćinstvo. Naročito ako u njemu nema mlađih. Sem poslova na imanju angažovane su na poslovima u kući (spremanje obroka, čišćenje i uređenje kuće i dvorišta), nezi starijih članova domaćinstva i brizi o unucima. Uz sve te obaveze za sebe imaju vrlo malo vremena, što znači da kod lekara u obližnji grad (na jugu Srbije zdravstvenih ambulanti uglavnom nema po selima, a i tamo gde ih ima, zatvaraju se) idu vrlo retko i uglavnom samo kad se mora. O drugim oblicima posvećivanja sebi da i ne govorimo. Iako su vrlo aktivne u obrađivanju zemlje, žene su u izuzetno malom procentu, koji se meri na prste jedne ruke, vlasnice bilo kave imovine. I poljoprivredna gazdinsta se takođe vrlo retko registuju na žene. Paradoksalna je situacija da starije žene na selu kažu da su imale mnogo veća prava, mogućnosti i zaštitu u vreme pre devedesetih, dakle u vreme socijalizma, nego sada, četrdeset godina kasnije.

Ljiljana Stojanovic

Prati
Obavesti me o
guest
0 Komentara
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare