BEOGRAD
Jelena Ćuruvija traži ocenu ustavnosti Zakonika o krivičnom postupku, koji je onemogućio preispitivanje oslobađanja presude Apelacionog suda za ubistvo Slavka Ćuruvije, kao i razrešenje sudija koje su donele tu presudu.
Nakon presude Vrhovnog suda, kojom je utvrđeno da je Apelacioni sud povredio zakon učinivši bitne povrede pravila postupka u korist okrivljenih za ubistvo Slavka Ćuruvije u presudi kojom su oni pravnosnažno oslobođeni, Jelena Ćuruvija podnela je Ustavnom sudu Srbije inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) . Istovremeno, disciplinskom tužiocu Visokog saveta suda podnete su i disciplinske prijave protiv troje sudija koji su učestvovali u donošenju oslobađajuće presude Apelacionog suda u slučaju Ćuruvije, zbog postojanja sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju.
Inicijativom koja je podneta Ustavnom sudu osporena je odredba ZKP koja isključuje mogućnost izjavljivanja žalbe protiv oslobađajuće drugostepene presude, kao i odredbe koje onemogućavaju da Vrhovni sud, nakon što utvrdi postojanje povrede zakona u oslobađajućoj presudi, oceni mogućnost uticaja tih povreda na ishod okončanog krivičnog postupka, te da, ukoliko oceni da su mogle uticati na ishod, ukine presude.
U inicijativi se ističe da je povod za njeno podnošenje pravnosnažno okončan krivični postupak vođen zbog ubistva Slavke Ćuruvije, u kojem je pred drugostepenim sudom bio otvoren pretres i pred čijim većim su izvođeni dokazi. Međutim, nakon donošenja preinačujuće oslobađajuće presude bila je isključena mogućnost izjavljivanja žalbe. Vrhovni sud je kasnije utvrdio da su u oslobađajućoj presudi učinjene povrede zakona, odnosno bitne povrede pravila postupka u korist okrivljenih, ali je usled ograničenja propisanih u ZKP on samo mogao da konstatuje te povrede, ne dirajući u pravnosnažnost drugostepene presude.
Na ovaj način, ZKP favorizuje okrivljene i onemogućava ispunjavanje obaveze države proisteklih iz Ustava i Evropske konvencije o ljudskim pravima koja se odnose na pravo na život i pravo na delotvorno pravno sredstvo, što se neposredno odrazilo i na slučaju Ćuruvije i na prava Jelene Ćuruvije kao oštećene u tom predmetu. Po ustaljenoj praksi Evropskog suda za ljudska prava, odredbe koje uređuju krivični postupak u celini moraju biti slične da dovedu do identifikovanja i kažnjavanja odgovornih za povredu prava na život, i da pravnosnažnost presude ne sme biti prepreka da se, u slučaju utvrđivanja bitnih povreda koje su mogle uticati na ishod krivičnog postupka, predmet ponovo otvori.
Zbog povrede prava, Jelena Ćuruvija će u narednim danima podneti i ustavnu žalbu na presudu Vrhovnog suda koja, osim deklarativnog, nema nikakav značaj u okončanom postupku.
Istovremeno, zbog postojanja sumnje da su nesavesno vršili sudijsku funkciju i da su učinili teške disciplinske prekršaje koji predstavljaju ozbiljnu štetu ugledu sudijske funkcije i poverenju javnosti u sudove, disciplinskom tužiocu Visokog saveta suda podnete su disciplinske prijave protiv sudija Apelacionog suda u Beogradu, Dušanke Đorđević , Marka Jocića i Dragana Ćesarovića . Protiv preostale dve članice veća – sudije Nade HadžiPerić i predsednice veća Vesne Petrović, disciplinske prijave nisu podnete jer su u međuvremenu penzionisane, pa im je prestala sudijska funkcija.
U prijavama je zatraženo razrešenje troje sudija zbog nesavesnog vršenja sudijske funkcije, neopravdanog odugovlačenja postupka, neopravdanog kašnjenja u izradi odluke, kao i zbog povrede načela nepristrasnosti. Povrede zakona i pravila postupka koje je utvrdio Vrhovni sud toliko su brojne i drastične da je teško verovati da je reč o omaškama.
Imajući u vidu da je postupak povodom ubistva Ćuruvije pokrenut bezmalo 16 godina nakon ubistva i da je sam postupak trajao skoro deceniju, pozivamo Ustavni sud da hitno odluči o inicijativi za ocenu ustavnosti i tako omogući Jeleni Ćuruviji da, nakon uklanjanja neustavnih procesnih ograničenja iz ZKP, izmenu presude Apelacionog i članom Vrhovnog suda, u skladu sa Ustavom i članom Vrhovnog suda.
Način na koji Visoki savet sudstva bude postupao povodom disciplinskih prijava protiv troje sudija biće jasan pokazatelj u kojem meri ovo telo ima snage da obezbedi odgovornost vršilaca sudijske funkcije i tako načini prvi korak u vraćanju poljuljanog poverenja u pravosuđe.