LESKOVAC

Pokret slobodnih građana (PSG) organizovao je tribinu pod nazivom „Evropa. Izbor slobodnih građana“, koja ima za cilj da otvori dijalog o evropskim vrednostima, budućnosti Srbije u Evropi i značaju aktivnog učešća građana u tom procesu. Skup u Leskovcu je 16. tribina koju ova stranka organizuje poslednjih dva meseca širom Srbije.

Okupljenim građanima obratili su se Petar Đorđević, poverenik PSG Leskovac i član Izvršnog odbora PSG, Milan St. Protić, istoričar, pravnik, pisac, političar i diplomata i Pavle Grbović, predsednik PSG, koji kaže da je ideja ove mini-kampanje je da ukažemo na to da Srbija, osim toga što se suočava sa brojnim problemima, danas se suočava i sa istorijskom šansom da pametnim i hrabrim političkim potezima značajno ubrza svoj evropski put i da ostvari ono što je višedecenijski san mnogih građana, a to je normalniji, bolji, kvalitetniji i perspektivniji život, život u jednoj zemlji koja je članica Evropski unije i koja je deo najuspešnijeg mirovnog političkog projekta u njegovoj istoriji.

„Smatramo da mi kao politički akteri i kao odgovorno političke stranke, moramo da budemo dovoljno hrabri i dovoljno glasni da se borimo ne samo za to da dođe do smene ovog režima, što je apsolutni prioritet svih opozicionih aktera u čemu ćemo dati pun doprinos, ali je za nas takođe jednako važno kako će Srbija izgledati nakon smene režima Srpske napredne stranke i u kom će pravcu krenuti. Drago mi što je večeras sa nama i Milan St. Protić, neko ko ima iskustva rušenja autokratskih režima u prošlosti, koji takođe ima iskustva kako je rađeno ili šta je eventualno pogrešno urađeno nakon rušenja takvih režima i smatram da njegovo iskustvo može da pomogne nama i budućim političkim generacijama kako da se neke dobre stvari ponove, a da se one greške iz prošlosti ne dese ponovo.“

Grbović kaže i da je jako važno u ovoj kampanji što mogu da čuju šta građani misle, da razgovaraju sa njima, čuju njihovo viđenje i da pokušaju da im predstave da pitanje članstva u Evropskoj uniji nije pitanje nekih velikih geopolitičkih igara, već je to pitanje svakodnevnog kvaliteta svakodnevnog života našeg građana.

„To je pitanje dostupnosti pravde koje u Srbiji definitivno nema, jer znate kada u Evropi neki funkcioner bude uhvaćen za korupciju, on bude procesuiran i on podnese ostavku. U Srbiji kada nekoga nakon 100 godina optuže za korupciju kao Nikolu Selakovića, režim pokuša da ukine tužilaštvo. I to je ta životna razlika između toga da li ste deo ili niste deo Evropskoj unije. Želimo da vratimo čak i neku vrstu samopouzdanja, građanskog, nacionalnog samopouzdanja, svima nama i da kažemo, ljudi, ako Crna Gora i Albanija to mogu, a pokazali su da mogu, onda i Srbija, koja ipak ima i više potencijala i više resursa i više ljudi, može to da učini, ali ono što je neophodno je da postoji politička volja koje u ovom režimu prosto nema.“

Crna Gora i Albanija su pretekle Srbiju na putu ka EU, pritom će Crna Gora praktično za godinu-dve ući u Evropsku uniju, a mi ulazimo u petu godinu bez otvaranja klastera.

Grbović smatra da će aktuelni režim pokušati da pronađe hiljadu i jedno opravdanje zašto je tako.

„A razlog zašto je tako je veoma jednostavan. Zato što ne možete da postanete deo Evropske unije sa političkim zatvorenicima. Ne možete da uđete u Evropsku uniju sa zatvoreni medijima, ne možete da uđete u Evropsku uniju tima što gasite pravosuđe. To su elementarne vrednosti na kojima je ovaj kontinent zasnovan, i ne možete da budete deo tog društva i tog projekta, a da radite sve suprotno tome. Srbija koja bila daleko ispred pomenuti zemalja do pre nekoliko godina, već predugo stagnira, a sada već i polako nazaduje. Dakle, pitanje i dilema između toga da li će Srbija pripadati Evropi ili će biti bliže nekim drugim sistemima, poput ruskog i kineskog, jesta i pitanje životnog stila za koji se mi zalažemo i šta želimo za svoje građane. Samo, naš režim to ne bira zato što zna da ono kako vladaju ovde i načina koju osvajaju glasove i način na koji čuvaju vlast, a to je kriminal, korupcija i nasilje, jeste nešto što ne može da ih uvede u to društvo, već toga moraju da se odreknu ukoliko tamo žele da odu, što je za njih apsolutno nemoguće. Zbog toga smatramo da Srbija nema više vremana da čeka da se ovaj režim nakon 35 godina sam od sebe promeni, ovaj režim mora da bude srušen, ali i ono što dolazi nakon toga mora da ima jasnu viziju u kojom pravcu mora da se ide.“

Neke ankete pokazuju da građani sve manje podržavaju evrointegracije, da je procenat građana koji žele da Srbija bude članica EU odavno ispod 50%. Evroskeptični postajemo, po Grboviću, iz više razloga.

„Svakako je uticala i anti-zapadna propaganda koja je išla do nivoa histerije. Ima i do toga što ovaj proces evropskih integracija traje predugo, traje već više od 25 godina i mnogi ljudi su prosto izgubili veru da će ikada dočekati uspešan završetak tog procesa. Ima, naravno, i do toga što je Brisel, odnosno, pre svega, neki predstavnici briselske birokratije su godinama ćutali na ono što se dešavalo u Srbiji, što su imali nedopustivo. Imaju popustljiv stav prema Aleksandru Vučiću, pristajali su da sa njim prave određene dilove za koje se ne može reći da su pošteni ili da su u interesu Srbije, ali smatram da se sada ta situacija dramatično promenila. Ali, da ne budemo u potpunosti politički naivni. Nije se ona promenila zato što su odjedanput došli anđeli s neba u briselsku birokratiju, već zato što su se promenile geopolitičke okolnosti, zato što sada postoji jasan interes Evrope da se proširi i na područje Zapadnog Balkana, da se zatvori, dakle, ceo taj krak, da se ne dozvoli bezbednosni i politički vakum, a Zapadni Balkan kao relativno velika regija je izuzetno važna. A u okviru Zapadnog Balkana Srbija kao najveća država, kao država koja ima najviše svojih građana u okolnim zemljama, je najvažniji subjekat u tom procesu.

I mislim da mi tu šansu moramo da iskoristimo. To što će Srbija i ako Srbija postane članica EU, to ne znači da će ona sigurno preko noći postati najbolje mesto za život u Evropi, da će automatski postati urađena, demokratska, prosperitetna, ali to znači da ćemo imati šansu da u zajedničkom ambijentu sa takvim državama postanemo bolji. Ne postoji ni jedna država EU koja je postala gora nakon učlanjenja u EU.

Pogledajmo, recimo Bugarsku, koja je pre 30 godina bila miljama daleko iza Srbije, a danas dolazimo u situaciju da građani Srbije koji imaju osnova odlaze u Bugarsku ne bili dobili njihov pasoš, ne bi li dobili status građana EU… Dakle, svi koji su tamo, pa čak i oni koji iskazuju određene političke stavove koji se kose sa većinom u EU, poput Slovačke ili Mađarske na koje se naš režim poziva i vidi ih kao svoje najbolje prijatelje, oni iznose te stavove, ali nikome od njih ne pada na pamet da tu EU napusti, jer su svesni da je članstvo u EU njihovim građanima donela mnogo više dobrog nego što im je donelo problema.“

Istoričar i bivši političar Milan St. Protić, kao gost na tribini, ocenio je da evropski put Srbije predstavlja pitanje opstanka države i naroda.
„Srbija nikada nije imala dilemu kojoj civilizaciji pripada. Naša budućnost je sa Zapadom, a svako ko nas odvraća od Evrope deluje protiv interesa građana. Treba naglasiti i da članstvo u EU nije pitanje gubljenja identiteta, već dobijanja institucija i sloboda. Članstvo u Evropskoj uniji omogućava nam da konačno stavimo tačku na godine autokratije, da građani dobiju smenjivu vlast i da institucije počnu da rade za narod, a ne za jednog čoveka. Oni koji danas predstavljaju Srbiju u Evropi nisu predstavnici građana. Oni prodaju interese države i lažno se predstavljaju kao partneri. Evropa nas tako vidi, ali to nismo mi. Mi moramo da preuzmemo inicijativu i pokažemo da Srbija ima odgovorne političke aktere spremne za demokratsku budućnost. Evropa nije luksuz, već okvir vrednosti i sloboda u kojem Srbija mora da zauzme svoje mesto. Svako odlaganje ili lutanje nas stavlja iza regiona, a građani to ne smeju da prihvate.”

Tribina je bukvalnoi bojkotovana od lokalnih meidja u Leskovcu, pratio je samo novinar Regionalne informativne agencije JUGpress.(kraj)IS/LJS