LESKOVAC

Gradska prava grada Leskovca još uvek nije obavestila građane i javnost da li je neki od predlog, koji su se čuli na javnoj raspravi o budžetu za 2026. godinu, našao svoje mesto za realizaciju u ovom dokumentu.

Prošle godine, na javnoj raspravi o nacrtu budžeta za 2025. godinu, bilo je 75 predloga građana. Od toga 13 predloga nije bilo u ingerenciji grada, dok je prihvaćeno 16, a nije prihvaćeno 46 predloga, rekao je načelnik Gradske uprave Miloš Cvetanović.

Koliko je obe godine bili predloga a koliko će ih biti uvršteno u budžet grada za narednu godinu, još uvek se ne zna.

Ono što znamo da je Regionalne informativna agencija JUGpress prosledila Gradskoj upravi trideseta predloga građana koji su se javljali na naš poziv. Ti predlozi su i objavljeni na sajtuJUGpressa.

A ovo su neki od predloga građana koji su prisustvovli javnoj raspravi o budžetu grada Leskovca za 2025. godinu, koja je održana 15. novembra 2025. godine.

Srđan Jovanović iz Bratmilovca je na javnoj raspravi o budžetu grada Leskovca za 2026. godinu rekao da u ovom mestu problem imaju stanovnici ulice Voje Mičića.

„Tokom sušnih perioda tu ima mnogo prašine, jer je to ulica koja je jako frekventna. Imamo i vrtić, „Bubamaru“, a imamo informacije da se već četiri godine odlaže njegova rekonstrukcija, jer ne postoji projektna dokumentacija. Problem su nam i grobna mesta, jer ih nema dovoljno. Ljudi se sami snalaze, kupuju grobna mesta… Od ove godine je problem i zemlja koja je iskopana prilikom ORIO projekta i radova na kanalizaciji. Ta zemlja je odložena u centru sela, gde je nekad bila bara i mlin, dubine nekih četiri metara. Oni su zemlju tu nasipali, ne znam ko i kako im je dozvolio, a mesna zajednica nije upoznata sa tim. Zvao sam komunalnu policiju, oni su mi rekli da nisu nadležni, šetali me tamo i ovamo… Nemamo trotoare u ulici Tome Kostića, od nadvožnjaka kroz mesnu zajednicu Ančiki, gde je usko grlo, a sam nadvožnjak je crna tačka u Leskovcu. Kada padne kiša ljudi ne mogu da priđu ambulanti koja se tu nalazi. Imamo autobuska stajališta koje su neadekvatna. Ima po jedna klupa i onaj pokriveni deo, da ljudi ne kisnu. Problem je što tu bude po 20-ak ljudi koji čekaju autobus, pa je to nedovoljno, posebno kada pada kiša.“

Marica Stevanović živi u Cerskoj ulici. Ona kaže da je 2019. godine, po dogovoru sa gradonačelnikom Leskovca, tokom „Dana otvorenih vrata“ u ovoj ulici posipan grebani asfalt, a da je 2020. godine ušla u plan za asfaltiranje.

„Nastupila je korona, nije moglo da se radi, a nije rađeno ni ovih godina. U 2024. godini smo podneli zahtev za nastavak radova, jer su u međuvremenu se pojavile rupe, tako da ne može da se prolazi. Više puta sam se obraćala nadležnim organima, dobijala sam odgovore, poravnjana je ulica tako što je posipan tucanik.“

Jovica Stanković iz Bratmilovca izneo je problem koji imaju građani Zaplanjske ulice u ovom naselju, jer žele da se izvrši rekonstrukcija vodovodne mreže, kao i da se ova ulica asfaltira.
„Izgleda da su u „Vodovodu“ pogubili ventile, pa čim negde prsne cev, čitavo naselje se zatvori i nema vodu po nekoliko sati.“

Mesna zajednica „Veternica“ je najveća između 139, koliko ih ima na teritoriji Grada Leskovca. U ovoj mesnoj zajednici jedno od većih naselja je tzv. Ohridsko naselje, koje se nalazi u samoj blizini fabrike „Zdravlje“ i Okružnog zatvora. Po tvrdnjama meštana, u naselju nema nijedne asfaltirane ulice. Miodrag Jović kaže da građani pokušavaju godinama da ukažu nadležnima da nešto kod njih treba da se uradi.

„Mislim da smo najgore gradsko naselje po pitanju unutrašnje infrastrukture. Odavno se najavljuje realizacija mobilijara, a ne znamo kada će biti radovi o kojima smo razgovarali još u martu mesecu. Ovo igralište je najmanje u gradu, nekih 10 puta 9,5 metara, s tim što tu sa ogradom pomaže i „Zdravlje“. Mi smo, kao građani, njima pisali, oni su to prihvatili i tako smo smanjili troškove grada. O Čačanskoj ulici, za koju je gradonačelnik dao reč da će biti u ovoj godini, još uvek ne znamo da li je završen projekat, o čemu se tu radi… Razgovarao sam i sa Jasminkom Milenković iz Odelenja za urbanizam, vezano za Plan detaljan regulacije koji takođe nije završen zbog raznoraznih pritužbi pojedinih građana. Imam i obećanje predsednika Republike, kome sam više puta pisao, o izgradnji trotoara, a on me je prebacivao na Ministarstvo građevine i infrastrukture, a oni su me prebacivali na „Puteve Srbije“. Od njih sam dobio desetak odgovora, što telefonom, što pismeno, da je lokalna samouprava dužna da odradi neke svoje poslove, ne znam šta se tu uradilo,“ rekao je Jović.

Suzana Stanković iz Jašunje najpre je rekla da za 30 godina, koliko je ona u selu, ništa nije bilo urađeno, a od skora je deblokiran račun mesne zajednice, asfaltiran put do Jašunje, uređeni seoskih ulica grebanim asfaltom, renoviran trg i krst u centru sela, postavljena bazna stanica.

„Zamolila bih, ako može, da se uredi i mesna zajednica, pošto se trenutno sastanci održavaju u seoskoj ambulanti. Treba renovirati i školu, treba zameniti krov, pošto je ograda postavljena.“

Gavrilo Gavrilović iz Donjeg Brijanja kaže da je u dogovoru sa lokalnom samoupravom u ovom selu rešen problem vode tako što je urađen arterijski bunar.

„Urađen je, ali više ne rade. Čekamo severni tok za vodu, ali nisam čuo da su u budžetu namenjene pare za te radove. Imamo i problem sa mostom, koji je sav u rupama. Nadležni su bili i slikali i ništa nije urađeno.“

Dragan Trajković iz Bogojevca iznosi problem koje meštani imaju sa sporednim putevima u selu.

„Problem je ulica Đorđa Stevanovića, gde ima jako mnogo dece, a problem je da se dođe do škole. Kad je sunce mnogo je prašine, kada je kiša ne može da se dođe do škole.“

Miodrag Đorđević iz Miroševca ukazao je na potrebu izgradnje sportske sale u Vučju.

„Trebamo imati jedan takav zatvoreni sportski objekat. Veliki broj mladih, ali i rekreativaca, bi mogli tako da se takmiče sa ostalim građanima naše zemlje. Sala može biti u okviru osnovne ili srednje škole, može biti i poseban deo u okviru mesne zajednice.“

U ČUKLJENIKU LOKALNA VLAST ISPUNILA NEKE ZAHTEVE

Novica Ranđelović iz Čukljenika je rekao da dolazi iz planinskog sela koje je daleko od grada, a samim tim i od budžeta.

„Godinama pratim ova izlaganja i ispada kao da nam cvetaju ruže. A gde god da se okrenemo u našoj mesnoj zajednici, mi vapimo za nečim. Kontejneri za odlaganje otpada su pocepani, pa je đubre pored kontejnera, više dođemo kao deponija. Domaće i divlje životinje se skupljaju oko tih kontejnera, a ni odvoženje tog otpada nije redovno. Polovina ulica u selu nema asfalt. Nemamo put do škole, nekih 900 metara je dugačak put… Imamo neobezbeđene mostove, jer nemaju ogradu, a preko njih prelaze i deca kad idu u školu.“

Neposredno posle javne rasprave, počeli su neki radovi u Čukljeniku.

Oliver Antanasijević, zamenik predsednika Skupštine grada je bio u ovom selu i razgovarao sa meštanima.

“Obavestio sam ih tada da ćemo kroz nekoliko dana krenuti sa sanacijom škarpi, odnosno mesta gde se urušio deo obale i koje su ugrožavale putni pravac. I to je zaista i krenulo, a što se tiče komunalnog održavanja, u planu nam je bila sanacija, odnosno zamena tog dotrajalog mobilijara na licu mesta i s tim smo krenuli. Građani su ukazali na još neke probleme koji se tiču dve ulice koje su neasfaltirane. Mogu da kažem da smo jednu od tih ulica pre skoro dve godine ozbiljno uradili tucanikom, to je zaiste kvalitetno urađano, ona je sada malo popustila, ali je to zaista još uvek ulica koja za seosku sredinu zaista dobro izgleda”, objasnio nam je Antanasijević.

“Ali, opet smo pokušali da kroz razgovor sa nadležnim organima učinimo i napor da i te dve ulicu u neku ruku malo saniramo, pripremimo za zimu i videćemo da to u narednom periodu i uradimo. Ukazali su nam na problem kanala, odnosno vode koje se sjuri u centar sela i ugrožava pojedina domaćinstva, a ja sam ih obavestio da smo, na zahtev saveta mesne zajednice, već opredelili da tu nekih 300 do 400 metara kanala s te strane s koje su oni tražili, uradimo. Očekujemo da radovi krenu čim se malo vreme stiša i da nema ovoliko kiše, jer će tada na teren izaći nadležno preduzeće i to rešiti”, tvrdi Antanasijević .

Realizaciju ovog projekta podržala je Fondacija Slavko Ćuruvija

Stavovi izneseni u prilogu nisu nužno stavovi fondacije