LESKOVAC

Grad Leskovac planira zaduženje kod neke od poslovnih banaka u iznosu od 490 miliona dinara, a ova sredstva će biti utrošena za finansiranje kapitalnih rashoda koji su definisani u samoj saglasnosti dobijenoj od ministarstva. Ova odluka je doneta zbog potrebe za poboljšanjem stanja infrastrukture na teritoriji Grada Leskovca, odnosno da bi se priveli kraju i stavili u funkciju započeti infrastrukturni objekti, kao i izgradnja novih objekata u cilju poboljšpšanja kvaliteta života svih građana, rečeno je na jučerašnjoj sednici Skupštine grada.
Jelena Dimitrijević (Narodni pokret Srbije) podseća na prošlogodišnju izjavu gradonačelnika da Leskovac se ne zadužuje kreditima, jer je budžet sedam milijardi i nema potrebe za zaduživanjem.
„Podignut je kredit 2015. godine od pola milijarde, koji je otplaćivan do 2019., čak i duže, a podignut je zbog izrade trga u centru grada. Sledeći kredit na takođe pola milijarde je podignut 2019. godine i otplaćivan je do 2024. godine. Jedina godina bez kreditnog zaduživanja ovog grada je bila 2024. godina.“
Predrag Ivanović (Srpska napredna stranka) smatra da kredit nije „Smak sveta“ nego nešto što će pomoći da se završe započeti poslovi.
Marina Smiljković (Svi za jednog, jedan za sve) kaže da ako se nastavi sa ovakvom ekonomijom, završićemo kao Titanik.
„Kaže da se da kad se jedno domaćinstvo stalno zadužuje, nije kriv kućni ljubimac, nego domaćin. Prethodna vlast, na koju se stalno pozivate je do 2012. godine bila zadužena, Da li je neko iz prethodne vlasti odgovarao zbog tih zaduživanja ili su se pretopili u novu vlast? Uvek nam je neko drugi kriv, kovid, blokade, uskoro i rat na Bliskom istoku…Da li je neko predložio kako da se štedi da ne bi došlo do zaduživanja. Zašto se ne ukinu nepotrebni izdaci za službena vozila, telefonske račune, za izmišljena radna mesta radi zapošljavanja partijskih ljudi, dok se kroz prste gleda robovlasničkim firmama u Leskovcu. Za verski turizam se daje 50 miliona, pa pitam koji su to vrenici i gde putuju?“
Srbislav Antić (Svi za jednog, nedan za sve) smatra da će ovaj kredit da vraća neka nova vlast.
„Kad se uzima kredit, to znači da nešto nije u redu. Vlast govori da je budžet stabilan, da ima rezerve, pa otkud zaduživanje? Ili su se prihodi umanjili ili smo se mnogo baškarili i trošili. U principu je problem u hvalospevima gde mnogo započinjemo, a u stvarnosti malo uradimo. Bolje je otpočeti samo par projekata i kvalitetno ih odraditi, nego započeti mnogo i ništa ne zavriti na vreme.“
Boban Ilić (Srpska napredna stranka) podseća na period kada je preuzeta vlast i kada je bilo dugovanja, a rukovodstvo je uspelo da se izvuče tako teške situacije i dođe na put napretka.
„Kreditno zaduživanje je uobičajen finansijski mehanizam kako bi se sačuvalo poslovanje, ono ne proizvodi neke apriori negativne zaključke, pogotovo što ga uzimamo ne za tekuću potrošnju i likvidnost, nego kako bi nastavili i završili kapitalne investicije.
Saša Stojanović (Demokratska stranka) kaže da mu je nejasno odakle 8,5 miliona za vrtić u mesnoj zajednici „Moša Pijade“ kada se govorilo da je završen.
„Jesmo li ga završili kao što je zaključeno na prošloj sednici ili nismo? Sada se ispostavlja da nam trebaju pare za njegov završetak. Zanima me i ugovor sa poslovnom bankom i molim nadležne organe da ponudu dobije skupština na razmatranje, je samo mi možemo da odlučimo koja banka će dobiti taj posao. Ministarstvo finansija je dalo saglasnost koje u jednom delu predstavlja falsifikat, gde se kaže da su realizovani tekući prihodi u periodu od 1.1. do 30.6.2025. godine u iznosu od 6.830.000.000. tj. 40,3% u odnosu na nacrtom rebalansa planirane prihode u 2025. godini. Ovo je najveća glupost. Ako je 40% onda to podrazumeva da naš budžet bude između 15 i 17 milijardi dinara. Ovo je ono zbog čega ovu tačku treba skinuti sa Dnevnog reda i prvo ispraviti saglasnost Ministarstva finansija koje netačno u jednom vrlo važnom delu, zatim ttražiti novu saglasnost Ministarstva finansija, pa tek onda možemo da razgovaramo da li prihavatamo da se zadužimo pod ovim uslovima.“
Olivera Pešić (Srpska napredna stranka) naglašava da je za ovu odluku pribavljena saglasnost Ministarstva finansija i da ona ne remeti stabilnost finansija Grada Leskovca.
„Ministarstvo je unapred definisalo projekte koji će biti finansirani na ovaj način. Mi u ovom trenutku nemamo nikakvo kreditno zaduženje, godinama smo likvidni. Ovih 490 miliona čini samo 8,7% ostvarenih prihoda u ovoj godini, što govori da to uopšte nije neki veliki iznos u odnosnu na prihode. Da uporedim sa platama, to je ukoliko imate platu od 80.000 dinara, rata bi bila 6-7.000 dinara i to bi vam svaka banka dozvolila. Biće finansirani projekti u centralnom i centralnom gradskom jezgru, ali i u ruralnim sredinama. Inače, javni dug Srbije, kada je SNS došao na vlast, je bio iznad 78% BDP-a, a u ovom trenutku je ispod 50%.“
Bojana Stefanović (Srbija centar) pitala zašto je potreban dodatni novac za realizaciju započetih projekata, da li su precenjeni kapaciteti?
„Postavljamo podzemne kontejnere, a nemamo vozilo koje će da ih prazni?! Šta je sa klizištem kod Spomen parka, zar to nije prioritet, a ne znam ni šta je to Šampionska za šta je predviđeno 30 miliona dinara.“
Marina Jovanovski (Srpska napredna stranka) pobrojala je odrađene infrastrukturne radove u naselju „Dubočica“, odakle je ona, te podržala predlog, kao i njena koleginica iz odborničke grupe Marija Miltenović.
„Svaka dobra investicija se finansira iz kredita, pa i u kući kada imamo neku investiciju mahom podižemo kredit.“
Jelena Spirić (SPP) primećuje da je rekonstrukcija Dečjeg dispanzera za šest meseci poskupela skoro duplo, odnosno za 334 miliona dinara, i dodala da većina novca ide za poskupljenje radova.
Član Gradskog veća Vladimir Kostić replicirao je Jeleni Spirić rekavši da ovaj kredit nema veze za izgradnjom Dečjeg dispanzera, nego je finansiranje na potpuno drugi način obezbeđeno, jer to plaća direktno Vlada Republike Srbije.
Gojko Veličković (Jedinstvena Srbija) kaže da su krediti validni instrument u situacijama kada ste u docnji, kada vam ne pristiže ono što ste očekivali, kada dođe do smanjenja privredne aktivnosti, pa privredni subjekti ne mogu dovoljno da participiraju u vašem budžetu.
„Nemojte mi reći da niko od vas ovde nije podigao neki kredit… Leskovac se ne zadužuje prvi put. Prvi veliki kredit je podignut za izgradnju industrijskog kolektora, 1.450.000 evra, ja sam ga podigao. Dali smo tada Muzej pod hipoteku, a onda su to javili da smo prodali Muzej. Tadašnji ministar me je zvao da me pita šta smo uradili, jer je čuo da smo prodali Muzej. Muzej je tada bio jedini objekat koji je imao sve dozvole i mogli smo samo njega da stavimo pod hipoteku. Kredit je vraćen za vreme mog mandata. Mi smo podigli za izgradnju Barja pet miliona evra. To je bilo učešće opštine Leskovac za završetak sistema koji je u tom trenutku vredeo deset miliona evra. Tadašnji budžet nam je bio oko milijardu dinara. Pitali su me kako sam se usudio da to uradim, ali da to nismo uradili Leskovac nikada ne bi dobio Barje. Imali smo sreće da je na čelu „Srbija vode“ bio čovek koji je kao pripravnik bi na Barju i njegov san je bio da nađe branu u Srbiji za vreme svog mandata u „Srbija vode“ koji će završiti i opredelio se za Barje. To je profesor Nikola Marjanović. Izvadio je sve iz Republike, isplatio naše doprinose republici od 500 miliona koje nismo uplaćivali preko „Vodovoda“. Oni su dali drugih pet miliona iz republičke kase. Dug je zao drug svima, ali kada je reč o lokalnim samoupravama i projektima, ako se novac pravilno upotrebi nema razloga za postavljanje pitanja kreditiranja projekata i nepoverenje, kao i u validnost instrumenata koji će kontrolisati trošenja kredita. Kada podižete kredit, vama novac ne leže na račun, nego to banke plaćaju na osnovu onoga što vi ispostavite kao račun. Ova lokalna samouprava se dokazala, šest godina se nije zaduživala. Nastali su uslovi da ili da se odustane projekata ili da se zadužimo i da se to završi, što ja podržavam. Uz punu kontrolu svih nas. Svi ovi objekti su neophodni gradu i tu ne bi trebali da se sporimo.“
Saša Stevčić (POKS) upitao je da li uz zaduživanje ide i neko političko uslovljavanje i da li ćemo doći do nekog političkog ropstva, gde ćemo pored para davati i vodu, rudnike i sve što ide uz to.
„Ako jedan TOL u Leskovcu je imao 20 zaposlenika, a sada je to duplirano, kada je planirano za 50 miliona za verski turizam, mogli smo da uštedimo na takvim mestima… Umesto da primirmo jednog stručnog čoveka u „Toplanu“ ili „Vodovod“ primljeno je pet stranačkih ljudi. Tu se štedi.“
Nenad Mitrović (Za Leskovac – ZAJEDNO) kaže da imamo minus u budžetu od 17%, a zadužujemo se osam. procenata
„Ubeđen sam da ćemo do kraja godine opet vršiti rebalans budžeta i uzimati novi kredit. Naša skoro sva javna preduzeća su pod kreditima KfW banke. „Vodovod“ je pod kreditom od 3,5 miliona evra, da ne pričamo dalje. Znači, ne zadužuje se samo Leskovac…“
Nebojša Cakić (Za Leskovac – ZAJEDNO) podseća da do nedavno niko u skupštini nije znao da će biti podignut kredit.
„Gradonačelnik je bio zapanjen kada sam ja to rekao, jer je to znalo samo nekoliko ljudi. On je rekao da ide za Beograd, ima sastanak u Ministarstvu finansija, tamo ga niko nije primio, pa je u povratku shvatio da mora da uzme kredit kako bi opstao. Kredit po definiciji nije uvek loš ukoliko se pametno uloži u nešto što rešava važan problem i donosi profit. Većina ovih projekata je već bila tu, to je gradonačelnik samo prepisao. Da li je solarna klupica, sijalica, da li je mobilijar, da li su zaštitni stubići kapitalni projekti? Setite se do nedavno, stalno je bilo priče kako imate u budžetu 300, 400, 700 miliona… Tada sam predlagao da se troše te pare, ali je očigledno da su te pare trošene za neke druge, koruptivne stvari, poput gradskog prevoza. Ovo je način da nas polako uvedete u dužničko ropstvo. Privreda Leskovca je u poprilično lošem stanju, a nosiocu privrede fabrike su iz dana u dan u sve većem problemu, jer sarađuju sa auto industrijom koja će tek da bude u problemima.“
Dragan Stošić (Narodni pokret Srbije) konstatuje da svako može da radi tako što će da se zadužuje i pita šta će da se ostavi naslednicima?
Bojan Stanković (Svi za jednog, jedan za sve) smatra da je ideja gradonačelnika da za krivce što je manje ispunjenje budžeta i deficit okrivi studente i blokadu, a pritom prećutkuje nesposobnost kadrova koji raspolažu sa novcem građana Leskovca.
„Da ovo nije tačno, potvrđuje i izveštaj Državne revizorske institucije, koja je već u prvoj polovini 2024. godine dala informaciju da je deficit već tada bio 200 miliona, a koji je „ispeglan“ do kraja godine. A tada nije bilo blokada, koliko se sećam…“ (kraj) IS/LJS