DELIBLATSKA PEŠČARA
Dok se nad Deliblatskom peščarom vije gust dim, a vetar brzine i do 100 kilometara na čas raznosi vatrenu stihiju preko specifičnog peskovitog terena, državni vrh stiže na teren da uslika još jednu borbu sa elementarnom nepogodom. Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić i premijer Đuro Macut obišli su danas po prvi put pripadnike Sektora za vanредne situacije (SVS), ponavljajući dobro poznate izjave o „nadljudskim naporima” i „teškim uslovima na terenu”.
Međutim, iza zvaničnih izjava o 435 angažovanih ljudi i „prenapregnutosti” opreme, izbijaju prepoznatljivi sistemski problemi sa kojima se nadležne službe iz godine u godinu suočavaju.
Sistemski nedostatci i „prenapregnuta” mehanizacija
I sam premijer Macut priznao je da postoji ozbiljan problem sa mehanizacijom i potrebom za njenim „zanavljanjem”, kako ne bi došlo do vremenskog diskontinuiteta u gašenju. Postavlja se pitanje: u kakvom stanju država dočekuje požarnu sezonu kada se već u prvim danima ozbiljnije krize govori o prenapregnutosti tehnike?
Iako na terenu stotine vatrogasaca, pripadnika Dobrovoljnih vatrogasnih društava i Vojske Srbije po ko zna koji put rizikuju živote radeći u četiri smene, evidentno je da reakcija na terenu iznova zavisi od improvizacije i maksimalnog iscrpljivanja ljudstva, umesto od unapred uspostavljenog i tehnički besprekornog sistema.
Uvozna rešenja za domaće propuste
Ona najslikovitija potvrda ograničenih domaćih kapaciteta stigla je iz vazduha. Izražen je spasioc u liku ruskog aviona „Iljušin 76”, koji je tek juče angažovan kako bi izbacio 120 tona vode nad teškim terenom do koga zemaljske jedinice ne mogu da dopru. Dok se funkcioneri pohvalno izjašnjavaju o međunarodnoj solidarnosti i specifičnoj snazi ove letelice koja nosi 42 tone vode po naletu, u drugom planu ostaje činjenica da Srbija godinama nije izgrađivala sopstvene resorce visoke klase za zračno gašenje požara velike razmere, oslanjajući se primarno na lakše helikopterske jedinice koje u uslovima kakvi vladaju u Peščari imaju ograničene domete.
Prebacivanje krivice na građane?
Dok se još uvek ne zna šta je tačno izazvalo požar na ovom osetljivom prirodnom lokalitetu, nadležni već udaraju na karte građanske neodgovornosti. Apeli na stanovništvo i podsećanja da je „dovoljna jedna nepažnja” jesu nužni, ali ne smeju služiti kao paravan i opravdanje za izostanak adekvatnog preventivnog delovanja, boljeg nadzora i pravovremenog reagovanja na prve pojave vatre pre nego što se ona razbukti do razmera koje zahtevaju angažovanje inostranih aviona.
Izjave nadležnih da nas u narednih nedelju do 10 dana očekuju bolje vesti i stabilizacija vremena mogu doneti olakšanje na papiru. Ipak, ostaje goraq ukus da se iz svake vanredne situacije izlazi uz zahvalnice i herojske priče, dok ozbiljna rasprava o sistemskim ulaganjima u opremu i preventivu ponovo izostaje do sledeće požarne sezone. (kraj) LJS/MN
