Gojko Veličković o Autobuskoj stanici, socijalnoj pomoći, Cvetanoviću, izlasku na izbore

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

LESKOVAC

Nekadašnji predsednik opštine Gojko Veličković, rekao je intervjuu za JUGpress da je aktuelni gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović ” jedan od korisnika socijalne pomoći” kao i da je “jedan državni sekretar veliki korisnik te pomoći, tako da oni bi trebali, pošto sam ja sve to izdržao i o tome nisam govorio, da zaćute”.

Veličković je ovo rekao odgovrajući na nedavne optužbe Gorana Cvetanovića da je on ” kriv za Autobusku stanicu” a pominjao ga je i u kontekstu čuvene afere sa socijalnom pomoći iz vremena kada je Veličković bio predsednik opštine a Cvetanović , kao njegov koalicioni partner, predsednik Skupštine opštine Leskovac.

Cvetanović je tada tako odgovorio na pitanje novinara zašto radnici leskovačke Autobuske stanice i Pijace nisu medju onima kojima se iz republičkog budžeta isplaćuju tri minimalca kao pomoć zbog pandemije, iako je i jednima i drugima tada naloženo da ne rade.

JUGpress: Kako tumačite činjenicu da kada je, pre neki dan, gradnonačelnik
pitan zašto „Pijaca“ i „Autobuska stanica“ nisu dobile pomoć u vidu
tri „minimalca“ za radnike, koje su dobile privatne firme i koje su
dobijale i subvencije za zapošljavanje radnika, da je on najveći deo
vremena isključivo govorio o vama u kontekstu „Autobuske stanice“?

Veličković: Očigledno je da sam ja njegova opsesija. Taj opsesivni
momenat je kod njega pruisutan u dužem vremenskom periodu, čak i u
vremenu kada smo neke poslove radili zajedno. Mislim da je on jedna
univerzalna ličnost i da ima različite talente. On bi bio odličan
fudbaler, ima odličan volej kada su u pitanju saradnici. U atletici bi
bio vrstan bacač piksli, ili bi se odlično snašao u streljačkim
disciplinama magnumom 357, ili, recimo, kada bi se bavio tenisom, bio
bi uspešan, jer je tamo osnovni rekvizit reket… Objektivno, Goran
Cvetanović je čovek koji ne treba da se bavi onim što ja radim, nego
onim što on radi, svojim postupcima, svojim odnosom prema ljudima…
Ostali ljudi koji su akteri u političkom životu treba da budu potpuno
van njegovih ingerencija i interesovanja, jednostavno, on treba da
sprovodi program zbog koga je izabran za gradonačelnika. Sve ostalo je
stvar ostalih ljudi koji se bave politikom.

JUGpress: Da li je to možda pokazatelj da postoji izvesna zebnja da vi
možete da pokupite te „nezadovoljne“ glasove koji se sve više javljau
u SNS-u?

Veličković: Ja imam dobar krug prijatelja u SNS-u, tamo sam bio i tamo
ima divnih ljudi. Na žalost, svi ti dobri ljudi su voljom čoveka koji
upravlja gradom potpunu dezavuisani. Oni su potpuno ostavljeni van
tokova, a mogli su da daju doprinos SNS-u, rako da su izašli iz te
priče ili su jednostavno morali da odu. Ja to ne bih komentarisao,
imam prijatelje koji su otišli i znam razloge zbog kojih su otišli.
Ovo je jedino što mogu da izgovorim o Goranu Cvetanović u njime se ja
neću baviti tokom kampanje. To da on ima potrebu da se baavi mojom
ličnošću ili onim čime se bavim je njegov problem, ali ono što
objektivno mogu da kažem da sam ja na s njim na sudu zbog jedne lažne
krivične prijave koju je uputuio Višem javnom tužilaštvu. Tri godine
stoji predmet u Osnovnom sudu, tri godine ne presuđuje sudija koji je
zadužen da to presudi. Posle dve ipo godine je, 30. marta, zakazano
suđenje u vreme korone. Tada je, razume se, suđenje odloženo zbog
situacije u kome su se zemlja, sistem i pravosuđe našli i ja očekujem
da se to desi uskoro. Da je završen taj proces Goran Cvetanović ne bi
imao o čemu da govori, ali dobro, neću ga pominjati u kampanji, kao ni
bilo koga drugoga. Da li će ljudi želeti da glasaju? Pa ljudi su se
uželeli normalnog odnosa u politici. Ljudi su se uželeli vremena kada
ne caruju spinovi u politici, kada nema nekog ubrzanja protoka
informacija koje navode na vodu onome ko u tom trenutku drži vlast.
Nama je potrebno da vlast mirno, razložno i efikasno odgovori na
izazove koji su pred njom.

MULTIPLIKACIJA VREDNOSTI

Sadašnji gradonačelnik je sklon multiplikacijama vrednosti koji se
tiču izgradnje objekata i to je kod njega normalna pojava. Ja se sećam
situacije koju smo imali sa kućom doktora Stojkovića gde smo u
projektu koji smo trebali da završimo sa 11,4 miliona, a koji su inače
radili kvalitetni građevinski inženjeri u to vreme, završili na 23
miliona. Dakle, gotovo duplo. Ja sam posle 13,6 miliona, znači
prekoračenja od 5,6 miliona dinara, prestao da odobravam ta sredstva
preko Izvršnog veća, odnosno sadašnjeg Gradskog veća. Taj deo je
preuzela skupština i skupština je odobravala predsedniku skupštine
sredstva do 23 miliona kako bi se završio objekat koji je, ponavljlam,
u startu bio vredan 11,4 miliona. Ništa se značajno nije promenilo u
toj cifri i to me, pomalo podseća na priču oko škole „Josif Kostić“.
Ona je leskovački Skadar na Bojani, objekat koji još uvek ne može da
se završi bez dobrih davanja od milion i kusur evra. Mislim da taj
netransparentan način u šta se ulažu sredstva i ta loša projsimacija u
startu koja može da izazove sumnju u znanje koji procenjuju vrednost
objekta, da ne govorim o palim plafonima u školama, o svemu onome što
prati gradnju u vremen mandata, sve ono što se događa u toj oblasti
obnavljanja, izgradnje i ostaloga, poprima dimenzije koje su ljudskom
umu neshvatljive. I zato mislim da moramo u jednom trenutku da se
zapitamo gde odlazi novac poreskih obveznika, ko i na koji način ga
koristi, ko raspolaže s njim? Mi ćemo se potruditi da javno, dnevno,
klikom na sajt gradskog budžeta u svakom trenutku građani mogu da vide
gde se troši njihov novac, ko potpisuje za trošenje njihovog novca i
da u svakom trenutku mogu da pitaju na bilo koji način zašto je to
utrošeno i da dobiju jasan i precizan odgovor. To će vratiti ljudima
poverenje u ono što rade političari. Ima se utisak u javnosti da, kad
se političari približe kasi, onda nastaje lom. Taj utisak mora da se
otklioni, nisu svi političari takvi, da neko uzima od nekog ili neko
jednostavno prisvaja narodne pare. Niko od nas i nema prava da to
radi.

 AUTOBUSKA STANICA

JUGpress: Uvak kada se postavi pitanj Autobuske stanice, pominje se i Vaše
ime. Šta se tamo dešavalo?

Veličković: To je bila potpuno propala firma, koju smo vratili, koju
smo potpuno oporavili i koja je od dnevnog pazara od 122.000 došla na
pazar od 600.000, mesečno, dakle, od 3,7 miliona je došla na 18
miliona mesečnih prihoda u vreme mog direktorovanja tamo. Ja sam rekao
i mislio sam, kada sam odlazio, da treba da dođe mnogo velika budala
da uništi ono što ono što je ekipa ljudi sa mnom stvorila na toj
autobuskoj stanici. Imam utisak da se to, ipak, dogodilo sada, u ovom
periodu. Neverovatno je da se izbor ekipe, koji se dogodio posle mog
odlaska, ekip akoja je tamo bila su bili mladi i ambiciozni ljudi,
koji su tokom dve godine koliko sam bio tamo, učili, sazrevali i
naučili su taj posao oko saobraćaja i finansijskih transakcija. Sada u
toj Autobuskoj stanici je finansijski direktor srednješkolac, što je
van pameti. Šef stanice je završio sa 57. godina srednju školu…

JUGpress: Da li je tačno da ste mu Vi plaćali školovanje?

Veličković: Platila je firma. Mi smo želeli, ali i on je želeo da se
obraziju i to smo mu platili, ali i ostalim radnicima koji su to
hteli. Mi mislimo da ljudi zaslužuju pravo da se usavršavaju, tu ništa
nije sporno. Ali, kad tamo napravite tu priči i kad gradonačelnik
počne da priča o tome on mora da se seti da su se dve godine usvajali
moji izveštaji i da su bili najbolji u skupštini. Mora da se seti da
me je poslao u kolektiv koji je imao 50 miliona dubioze, a 14,6
miliona neisplaćenih poreza, ogromna dugovanja prema prevoznicima i
sve smo mi to rešili…

SOCIJALNA POMOĆ I FUNKCIONERI

I na kraju, Goran Cvetanović je mene pominjao i u kontekstu čuvene
socijalne jednokratne pomoći. On je jedan od korisnika te pomoći.
Takođe, i jedan državni sekretar je veliki korisnik te pomoći, tako da
oni bi trebali, pošto sam ja sve to izdržao i o tome nisam govorio, da
zaćute. Podsećam da je on u to vreme bio predsednik skupštine i kao
predsednik skupštine usvajao budžete. Ali, ne treba se vraćati na
priču sa stvarima koje su se davno završile, mnogo vremena je prošlo,
ali objektivno, ako ljudi žele da čačkaju po tome, moglo bi mnogo loše
da se završi po njih.

JUGpress: Iako već dugo niste aktivni na leskovačkoj političkoj sceni, vaše
ime i dalje izaziva različite emocije, kako na političkoj sceni, tako
i među građanima. Koji je bio vaš motiv da se ponovo aktivirate, pošto
pripremate listu za učestvovanje na lokalnim izborima?

Veličković: Ekipa koja me godinama prati i ja smo dugo razmišljali o
mojim političkim aktivnostima, da li da uopšte učestvujemo na ovim
izborima ili da se jednostavno sklonimo u stranu i da to prepustimo
nekim drugim političkim akterima. Međutim, gledajući tu ukupnu
političku scenu i gledajući šta se sve događa i kolika je količina
bahatosti i primitivizma na političkoj sceni, onda smo rešili da
ponudimo jednu mirnu varijantu koja podrazumeva jedan normalan odnos
među ljudima, koja podrazumeva noramlan rad vlast, koja podrazumeva da
u celokupnoj javnoj aktivnosti budete potpuno transparentni, da ljudi
jednostavno mogu da vas susretnu i pitaju, da čak i u hodu možete da
odgovorite na sva pitanja koja postavljaju i da jednostavno
eliminišete sve one prazne hodove koji postoje u politici, a koji
podrazumevaju da se deo političke elite vezan za vlast otuđi i da
jednostavno bude nedodirljiv. Da bi sprečili sve to što objektivno
čini politički sistem javnim, politički sistem korektnim, da bi
jednostavno učinili situaciju građanima približno dovedemo u uslovima
u koji oni mogu da komuniciraju vlast i da vlast odgovori na sve ono
što je ponudila u toku izborne kampanje potrebno je da se vratimo
nekim vrednostima i mi smo odlučili da te vrednosti vratimo u
politiku.

JUGpress : Postoje spekulacije sa raznih strana, da nećete uspeti da
sakupite dovoljan broj potpisa, da imate prepreke u smislu pretnji
ljudima koji su na vašoj listi, itd… Šta je istina u svemu tome?

Veličković: Moram da kažem da ja pretnje ne osećam. Ima nekih poziva,
ali oni, objektivno, ne utiču na ono što ja mislim da treba da radim.
Ja sam vrlo samostalan čovek. Da ne verujem u to što radim ne bih
svoje ime i prezime stavio na čelo liste. Potpisi nisu problem, to je
stvar koju završavamo ovih dana i ne žurimo da predamo listu zbog toga
što biramo mesto na listi. Sve spekulacije oko toga su bespredmetne.

JUGpress: Šta je novo, što posle toliko dolaza i odlazaka sa vlasti, što vi
možete ponuditi građanima Leskovca?

Veličković: Mi smo to ponudili u kampanji 2006./7., kada smo radili
jednu vrlo opsežnu studiju i gde smo govorili o tome kako treba
reorganizovati opštinu Leskovac, kako treba napraviti gradske opštine,
kako Leskovac sa tim i takvim načinom teritorijalne organizacije treba
da dobije mnogo veća sredstva za svoje jedinice u okviru grada i to bi
značajno preporodilo dve teritorijalne celine, Grdelicu i Vučje. Mi
smo tu studiju platili Fondu za razvoj koji je to vrlo efikasno i
kvalitetno uradio. Mislimo da treba tu priču nastaviti sa svim
procesima koji su tada započeti i mislimo da lokalni budžet mora da
bude garant mnogim malim preduzetnicima. Da li će se to raditi preko
Garancijskog fonda ili će se to raditi preko Fonda za razvoj koji će
imati takve ingerencije u lokalnoj samoupravi, to ćemo videti kada
budemo osvojili vlast. U svakom slučaju podrška koja treba da se pruži
malim i srednjim preduzećima u smislu garancije za ono što treba da
dobiju da bi bili tehnički opredeljeniji i samim tim da bi na tržištu
bili konkurentiji. U situacijama kada mnogi od njih nemaju dovoljno
novca takva podrška u smislu garantovana onoga što će oni uzeti od
banaka je vrlo važna kao podsticaj i mi, ustvari, nemamo drugu
mogućnost da razvijamo taj biznis.

JUGpress: To je u koliziji sa velikim infrastrukturnim projektima koji se
trenutno rade u Leskovcu, poput Gradskog trga, gde najčešće nema
radnika, a košta dva miliona evra…

Veličković: Verovatno postoji neki problem u izradi trga, ja to ne
mogu da komentarišem, jer nisam „unutra“. Ideja moje ekipe je bila da
tu mora da bude podzemna garaža, jer Leskovac ima problem sa mirujućim
saobraćajem. Leskovac to mora da rešava ili gradnjom novih parkinga
ili seljenjem mirujućeg u podzemni. Ovo je bila idealna prilika da se
reši jedan deo problema zbog uništavanja parkinga koji se tu nalazio i
koristio godinama. I bila je idealna prilika da se taj prostor ozeleni
i učini prijatnim šetalištem. Mi smo predlagali pre nego što je počela
izgradnja „Bagata“ da i tu bude podzemna garaža, u sklopu izgradnje
tih zgrada. Od svega toga je u međuvremenu odstupljeno i gomilaju se
problemi u mirujućem saobraćaju. U sledećoj raspodeli kod
urbanističkih planova u Leskovcu mirujući saobraćaj mora da bude
osnovna paradigma, ljudi moraju da dobiju ono što treba da dobiju na
parcelama na kojima se gradi, ali to mora da bude uslovljeno i
priličnim brojem garažnih i parking mesta. Mi se susrećemo s jednom
eksplozijom mesta koje objektivno nemate gde da smestite, a to pruža
šansu privatizovanom parking servisu da vrlo često i nepotrebno
građane dovodi u neprijatne situacije kaad negde treba da se zadrže
minut-dva. Svedok sam lični, a i sam sam to doživeo, da se vozila
podižu za minut-dva, gde objektivno ne možete da dobijete snimak, jer
vam je vozilo snimano, koliko je sačekano… Dakle, imamo mi tu
objektivno puno problema, ali je i suština u tome da niko ne spori
važnost velikih projekta, samo oni moraju da budu primereni dnevnim
potrebama ljudi i moraju objektivno da reše probleme sa kojima se
građani susreću. Objektivno, kada pravimo rešenja ona moraju da budu
dugoročna i održiva.

JUGpress : Da li Leskovac dobija sasvim drugo lice s obzirom da se na svakom uglu nešto gradi, a da se pri tom ne poštuju nikakvi ili se menjaju
urbanistički planovi, otvaraju se objekti bez adekvatnih dozvola…
Stalno se govori o predratnom malom Mančesteru, a s druge strane imamo
situaciju da je, recimo, u Vranju taj stari deo mnogo očuvaniji nego u
Leskovcu…

Veličković: Nama je prostor u Niškoj ulici bio zaštićena priča u
urbanističkim projektima koje sam ja usvajao. Tu nije bilo dozvoljeno
da se gradi mimo onoga što je tamo postojalo. To je sada napuštena
priča, ona je već presečena visokogradnjom… Jedini uspešan primer je
zanatski centar u Niškoj ulici koji je svojevremeno građen u stilu
očuvanja arhitektonskih vrednosti koje je Leskovac ima pre toga. Posle
toga mi objektivno nemamo celinu koja bi mogla da govori o tom ranom
urbanom jezgru Leskovca. To, objektivno, nećemo iamti ni sada, jer je
taj prostor potpuno narušen, devastiran i on je načet i povratak
zaštiti tradicionalnih vrednosti i niskogradnji više nećete naći.
Leskovac se odrekao svog tradicionalnog dela, barem u tim
urbanističkim projektima i krenuo je za nekim izazovima visokogradnje
koji verovatno donose neko novo lice Leskovcu. Da li je to
najcelishodnije rešenje za Leskovac je isto veliko pitanje…

JUGpress: Do nas dopiru glasovi da ste veoma aktivni na terenu i da to
traje od prošle godine. Šta vam kažu ljudi na terenu kada razgovarate
s njima?

Veličković: Mi smo imali način rada da sa ljudima u direktnoj
komunikaciji rešavamo probleme. Nismo se skrivali i na poziv ljudi smo
odgovarali promtnim izlaskom tamo gde oni zahtevaju. Oni su mogli kod
nas da dođu u večernjim satima, kad završe svoje poslove, kabinet
gradonačelnika je bio otvoren 24 sata. Vrlo često smo sastanke držali
u večernjim satima… Ljudi su blazirani odnosom u kome se oni
neprekidno obmanjuju, u kome se neprekidno nude nova lica za nova
rešenja, u kome ne možete da dođete do čoveka koji će im reći „da, to
je ovo rešenje i ono će ovako biti sprovedeno“. Imate sistem u kome se
odgovornost prebacuje sa lica na lice i u kome onaj ko najviše
odlučuje postaje nevidljiv, a oni koji najmanje mogu da odluče se
isture u prve redove da o tome odlučuju. Misli da to vodi otuđenju
vlasti. Vlast je korisnička usluga i ako u tom trenutku ne odgovori
potrebama građana, onda im ona nije kao takva ni potrebna. Građnima je
potrebna vlast kojoj u svakom trenutku mogu da se obrate sa svojim
problemom i da se to što pre rešava. Zato je potrebno promeniti
pristup i u svim razgovorima koje sam vodio sam isticao da vlast mora
da bude otvorena, dostupna i podložna kritikama. I građani to najbolje
znaju i kažu, jer oni to ne uvijaju u oblande kao političari. Ili
valjaš jer si pomogao da rešimo problem u mesnoj zajednici ili nisi
dobar jer nam nisi pomogao da rešimo problem, a bio u situaciji da
pomogneš.

JUGpress: Šta saznajete u razgovoru sa ljudima u ruralnim delovima?

Veličković: Mi objektivno imamo ruralno područje koje je izuzetno
veliko, najveći deo stanovništva nam živi u selima oko Leskovca i
uspešno se bavi poljoprivredom. bio je dobar trend elektrifikacije
polja i taj trend se mora nastaviti. U moravskom delu je taj deo
završen, ali u Porečju mi nemamo ni načetu elektrifikaciju. Mi nemamo
završeno pitanje rešavanja vodosnabdevanja naselja od Vučja prema
Leskovcu. To je stvar koju lokalna samouprava mora da stavi u prvi
plan, gde moraju da budu i infrastrukturni objekti, novi
infrastrukturni kapaciteti, da se građanima obezbedi ono što svi
normalni građani imaju, a to je normalna potrošnja vode i
kanalizaciona mreža. Mislim da lokalna samouprava tu mora da uradi
najviše što može, pored podsticaja za razvoj male privrede, ona mora
da obezbedi podsticaje za seoska domaćinstva, da nađe način da ljudima
koji se ozbiljno pomogne tim ljudima, da oni ne čekaju dugo na otkup.
Moramo da narpavimo priču u kojoj svako radi svoj posao vrlo odgovorno
i u kojoj svi ljudi koji ulažu u tu priču budu partneri u poslu i da
budu jednako tretirani. Ja sam imao prilike i da se susretnem sa našim
ratnim veteranima i većina tih ljudi nije zahtevala od države da joj
bilo šta vraća, ali mislim i da mi kao lokalna samouprava moramo da
vidimo da li tamo postojii koji su problemi u toj populaciji. To su
ljudi koji su već zašli u ozbiljne godine i koji imaju ozbiljne
probleme. I ako im zakon ne ponudi adekvatna rešenja u smislu onoga
što su radili za državu Srbiju, onda lokalna samouprava mora da nađe
način da reši neke njihove probleme na koje se oni objektivno godinama
žale. Mi smo u nekom periodu podelili 15 ili 20 stanova deci palih
boraca i mislim da, ako ima takvih problema, ta inicijativa ne bi bila
loša za ljude koji su bez domova i koji se nalaze u lošem materijalnom
stanju. Na taj način bi smo se barem delimično odužili onima koji su
bili spremni da u jednom istorijskom trenutku žrtvuju sve, a da je to
vrlo malo verifikovano i vrednovano od strane države.

Prati
Obavesti me o
guest
2 Komentara
Najnoviji
Najstariji Najviše glasova
Inline Feedbacks
Prikaži sve komentare
Vladislav
Vladislav
29 Maja, 2020 2:03 pm

Mislim da g. Gojko ako ima i malo morala ne bi trebao da se bavi politikom. Očigledno da čovek ne želi objektivno da sagleda stvarnost i da on prosto nikada nije imao viziju razvoja Grada. Moja molba njemu je da prekine sa obmanjivanjem javnosti i da nas konačno spasi svojih praznih ideja i priča. Pokušaj da se ospori rad g. Cvetanovića je zaista dezavuisanje javnosti samo zarad sitnih političkih poena.

teraj dalje
teraj dalje
28 Maja, 2020 9:17 am

pa ovaj mrtav ladan rece “zajedno smo krali”

Проститутки Бишкека
2
0
Ostavite komentar.x
()
x