BEOGRAD
Povodom navršene godine od julskih građanskih protesta u Srbiji, tokom kojih je veći broj građana pretpeo policijsko zlostavljanje na ulici i u policijskim stanicama, Beogradski centar za ljudska prava predstavio je danas izveštaj o dosadašnjem toku postupaka protiv policijskih službenika pred javnim tužilaštvima i Zaštitnikom građana.
Beogradski centar za ljudska prava podneo je 32 krivične prijave protiv više od 70 N.N. policijskih službenika, a isto toliko je ukupno podneto inicijativa i pritužbi Zaštitniku građana radi vođenja kontrolnih postupaka nad radom MUP-a.
Pored toga, A11 – Inicijativa za ekonomska i socijalna prava podnela je još devet krivičnih prijava zbog policijskog nasilja nad demonstrantima u Beogradu i pet pritužbi Zaštitniku građana za kontrolu nad radom MUP-a.
U izveštaju se ukazuje na niz propusta nadležnih u radu po krivičnim prijavama, pritužbama i inicijativama podnošenim zbog zlostavljanja učesnika protesta, zbog kojih postoje mali izgledi da se najveći broj slučajeva okonča otkrivanjem i sankcionisanjem odgovornih.
Neaktivnost Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, netemeljan i neblagovremen rad Sektora unutrašnje kontrole MUP-a i Zaštitnika građana će po svoj prilici prinuditi žrtve policijskog nasilja da, zbog neuspeha istraga, pravdu u skorijoj budućnosti potraže u postupcima pred Ustavnim sudom i međunarodnim institucijama za zaštitu ljudskih prava, navodi se u izveštaju.
Neki od najznačajnijih propusta konstatovani u našem izveštaju su dostavljanje krivičnih prijava i dokaza zlostavljanja jedinicama policije u kojima rade osumnjičeni službenici pre preduzimanja bilo koje radnje po tim prijavama, čime je omogućeno pripremanje i usaglašavanje izjava osumnjičenih i njihovih kolega.
Potom se navodi pisana komunikacija Prvog OJT u Beogradu sa SUK-om tokom istraga, uz posredstvo beogradske policije, čime je kompromitovana tajnost istraga, pisana komunikacija Zaštitnika građana sa SUK-om, uz posredstvo Kabineta ministra i Sekretarijata MUP-a, čime je kompromitovana tajnost postupaka pred ombudsmanom, kao i uzimanje izjava od policajaca nakon više od dva meseca od događaja.
Propust je, kako se navodi, i uzimanje izjava od žrtava nakon više od sedam meseci od događaja, pri čemu nekoliko žrtava još nije pozvano radi davanja izjave, potom nenalaganje sudskomedicinskih veštačenja povreda i medicinske dokumentacije i neblagovremeno pribavljanje video-zapisa koji su mogli zabeležiti zlostavljanje i neproveravanje tvrdnji MUP-a da njihove pojedine kamere na ulicama nisu bile u funkciji.
U izveštaju se ukazuje i na neorganizovanje prepoznavanja osumnjičenih u slučajevima u kojima su se žrtve izjasnile da bi mogle prepoznati zlostavljače, nesankcionisanje očigledno lažnih izjava policajaca datih u predistražnom postupku i identično napisanih izveštaja o upotrebi sredstava prinude, kao i
neuzimanje izjava od svih policajaca umešanih u događaje i nekritičko prihvatanje ocena njihovih starešina da su sredstva prinude u pojedinim slučajevima zakonito korišćena.
Pripremu izveštaja i njegovo objavljivanje pomogao je Evropski centar za neprofitno pravo u okviru projekta „Pravna podrška žrtvama policijskog zlostavljanja na julskim protestima 2020. godine i analiza sudske i tužilačke prakse u oblasti zabrane zlostavljanja od januara 2018. do juna 2020. godine“.
Izvor: FoNet